Pretraživanje postova
REZIDBA VOĆAKA STRADALIH OD ZIMSKIH MRAZEVA. U pojedinim godinama, kao što je 2012. godina, temperature padaju čak i do - 30 0C. Različite voćne vrste različito reaguju na takve temperature, tako da šljiva može izdržati i do - 30 0C, a jabu... Više [+]
REZIDBA VOĆAKA STRADALIH OD ZIMSKIH MRAZEVA.
U pojedinim godinama, kao što je 2012. godina, temperature padaju čak i do - 30 0C. Različite voćne vrste različito reaguju na takve temperature, tako da šljiva može izdržati i do - 30 0C, a jabuka i do - 35 0C. Međutim, to dosta zavisi i od pripremljenosti voćaka za zimu, misleći na stanje ishranjenosti i ekološke faktore.
Jedno je ipak zajedničko za većinu listopadnih voćnih vrsta, a to je da mogu podneti niske temperature u fazi dubokog (biološkog) zimskog mirovanja oko - 20 0C. 2012. godina je izuzetna, pa na voćkama u Srbiji je svakako bilo prisutno jako stradanje od zimskih hladnoća, odnosno hladnog talasa, koji je zahvatio čitavu Evropu. Na voćkama, koje će preživeti hladnoću, ostaju manja ili veća oštećenja, zavisno od voćne vrste, njene pripremljenosti za zimu, položaja i drugih činilaca od kojih zavisi otpornost voćaka na izmrzavanje.
Voćkama, stradalim od hladnoće, možemo pomoći kao prvo utvrđivanjem koji su delovi krune stradali i kolika je šteta. To ćemo uraditi na taj način, da na tanjim granama zasečemo uzdužno koru na više mesta voćarskim nožem i ako je ispod kore kambijum i drvo uobičajene boje i izgleda, možemo biti sigurni da je voćka neoštećena. Ako je tkivo ispod kore smeđe boje i izgleda suvo, došlo je do izmrzavanja na tom mestu (obrada, dipl. ing. Stanko Nekić, 2012). Sa utvrđivanjem oštećenja od hladnoće i rezidbom ne treba žuriti, nego sačekati početak kretanja vegetacije da se vidi odakle sa voćke počinju izbijati mladari. Sigurno će biti dosta jednogodišnjih grančica, čiji su vegetativni pupoljci stradali, jer su one manje otporne od debljih grana. Tada mladari rastu iz adventivnih i latentnih pupoljaka na starijim granama, ali biće i mladara iz vegetativnih pupoljaka iz jednogodišnjih grančica, koje nisu stradale od hladnoće. Grane, na kojima nema ni jednog mladara, mogu se odstraniti do mesta odakle izrastaju novi mladari. Ne treba paziti na uzgojni oblik, niti na lep izgled, jer se voćka mora spasiti.
Nakon toga treba pomno pratiti rast voćke i proveravati postoje li mladari, koji znatno zaostaju u rastu i izgledaju uvenulo. Primete li se takve grane, treba ih odstraniti sve do mesta gde se zarezivanjem kore utvrdi da je tkivo ispod nje zdravo. Mladari, koji se nalaze na oštećenim mestima, sigurno će se osušiti jer ne dobijaju potrebne hranljive materije iz korena. Ukoliko hladnoća znatno uništi voćku, jedino rešenje je njeno krčenje i sadnja nove voćke.
Sve mladare treba ostaviti da slobodno rastu, kako bi se kruna što pre obnovila. Neizostavno je đubrenje azotnim đubrivom na početku vegetacije i krajem aprila iz napred navedenog razloga.
U sledeće dve do tri godine, postupnim se izborom najpovoljnijih grana i umerenim proređivanjem grana obnavlja kruna voćaka. Kasnije se rezidba obavlja na uobičajen način.
Ako je voćka manje oštećena, obnavlja se samo manji deo krune ili pojedini delovi grana. Rezidba se tada gotovo ne razlikuje od redovne. Obnavljaju se samo stradali delovi krune voćke, a na neoštećenim delovima obavlja uobičajena rezidba.
Takođe, rezidbi treba da prethodi ocena izmrzavanja pupoljaka. U zasadima u kojima su izmrzavanja veća, ne preporučuje se rezidba pre cvetanja, kako bi se sačuvao sav rodni potencijal (Dr Zoran Keserović, 2010.).
Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije
PODMLAĐIVANJE VOĆAKA. Podmlađivanje voćaka je u izvesnim slučajevima nužna i korisna agrotehnička mera, kojom se krošnje voćaka mogu za dve do tri godine regenerisati iz adventivnih i spavajućih pupoljaka, čime se produžuje vek i povećava p... Više [+]
PODMLAĐIVANJE VOĆAKA.
Podmlađivanje voćaka je u izvesnim slučajevima nužna i korisna agrotehnička mera, kojom se krošnje voćaka mogu za dve do tri godine regenerisati iz adventivnih i spavajućih pupoljaka, čime se produžuje vek i povećava produktivnost. Ono se u intezivnim zasadima retko primenjuje, dok je u ekstenzivnim zasadima česta pojava. Slabije podmlađivanje može se primenjivati svakih 10 godina, dok jako jedanput u toku života voćke. Koštičave voćke teže se podmlađuju od jabučastih, izuzimajući šljivu, jer im latentni (spavajući) pupoljci brže odumiru, pa je obnova krošnje moguća jedino iz adventivnih pupoljaka.
Postoje pobornici za podmlađivanje u toku jedne godine, ali je po svemu sudeći bolje podmlađivati voćku u toku tri godine, kako se ne bi poremetila ravnoteža između funkcije korena i nadzemnog dela voćaka. Tako se čuva kontinuitet rodnosti i ne smanjuje se naglo lisna površina. Glavno podmlađivanje je u proleće pre kretanja vegetacije, a dopunjava se, po potrebi, zelenom rezidbom.
Prilikom podmlađivanja obavlja se skraćivanje većeg broja debljih grana. Krošnju voćke najbolje je podeliti na tri dela, tako da se svake godine postupno podmlađuje jedna trećina grana. U prvoj se godini, pred kretanje vegetacije, na jednoj trećini grana obavlja jaka rezidba, sa skraćivanjem za 1/3 do 1/2 dužine, vodeći računa da se sačuva pravilan raspored osnovnih i sekundarnih grana. Gornje grane treba jače skratiti, a donje slabije, radi bolje osvetljenosti krošnje, vodeći računa da preseci budu malo kosi i da viša strana preseka bude sa spoljne strane. Najbolje je skraćivati vođicu i grane, do bočne grane tako da preuzimaju ulogu produženja osnovne grane. Pri skraćivanju obavezno voditi računa da vrh skraćene vođice zaklapa ugao od 90 - 100 o sa vrhovima skraćenih osnovnih (skeletnih) grana. Na ostale 2/3 krošnje obavlja se uobičajena rezidba na rod.
U drugoj godini ponavlja se isti zahvat na drugoj trećini krošnje. U toj godini prvu trećinu grana, koja je obnavljana rezati radi obnove uzgojnog oblika i stvaranja rodnih pupoljaka.
U trećoj godini obnavalja se poslednja trećina grana. Za to vreme se reže druga trećina grana radi obnove uzgojnog oblika i stvaranja rodnih pupoljaka, dok je na delu krošnje iz prve trećine grana, obavlja redovna rezidba na rod. Kasnije se dovršava obnova poslednje trećine grana i počinje uobičajena rezidba na rod u čitavoj krošnji.
Važno je da u toku podmlađivanja se vrši krečenje debla i osnove ramenih grana, radi zaštite od sunčanih ožegotina i mrazeva. Neophodno je da se voćke koje se podmlađuju u zasadu đubre sa 20 do 30 tona/ha zgorelog stajnjaka i 600 do 800 kg/ha kompleksnog mineralnog đubriva (8:16:24 i sl.), te zatim uzorati zemljište na 10 do 12 cm dubine. Zemljište održavati u stanju jalovog ugara u kombinaciji sa zelenišnim đubrenjem. Vodopije (suvišne) rezati tako da se jedan broj ukloni do osnove, druge skratiti za polovinu, a kasnije kada pri njihovom vrhu izbiju tri do četiri mladara, prekratiti ih do najdonjeg bočnog letorasta, dok treće vodopije ostaviti da se slobodno razvijaju. Letoraste izbile sa unutrašnje strane krošnje, ukloniti do osnove. Napred navedene agro i pomotehničke mere primenjivati tri godine posle podmlađivanja, stim da ne treba zaboraviti zaštitu od prouzrokovača bolesti i štetočina.
Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije
