breskva @KLUB (12)

Republički hidrometeorološki zavod saopštio je juče da se ovih dana ujutro očekuje slab prizemni mraz, koji može da ošteti procvetale vrste i sorte voća. Preporuka poljoprivrednicima je da budu u pripravnosti i da prate vremensku prognozu,... Više [+]

Republički hidrometeorološki zavod saopštio je juče da se ovih dana ujutro očekuje slab prizemni mraz, koji može da ošteti procvetale vrste i sorte voća. Preporuka poljoprivrednicima je da budu u pripravnosti i da prate vremensku prognozu, a ako imaju mogućnosti i da primene adekvatne mere nege i zaštite, navodi RHMZ. Inače, najranije sorte voća u Srbiji su cvetale već krajem februara. Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović nedavno je izjavio da se ove godine ponavljaju vremenske prilike kao i prošle godine jer je posle toplog perioda u januaru i februaru bilo više od 20 Celzijusovih stepeni zbog čega su rane sorte voća, dženerika, kajsija i breskva, procvetale. #cvetanjevocaka #mraz

Jutros, tačno u 04.06 časova stiglo nam je proleće. :) Breskva u mom dvorištu u Magliću uveliko cveta. Držimo joj palčeve da preživi jutarnje mrazeve ovih dana.

TRULEŽ PLODOVA KOŠTIČAVIH VOĆAKA. I) Plodovi šljive trunu, meso smeđi, na površini sivi jastučići. - Trulež plodova (Monilia fructigena). Trulež plodova voćaka (Monilia fructigena) se naglo širi posebno iza dugotrajnih kiša, naročito ako su... Više [+]

TRULEŽ PLODOVA KOŠTIČAVIH VOĆAKA.
I) Plodovi šljive trunu, meso smeđi, na površini sivi jastučići.
- Trulež plodova (Monilia fructigena). Trulež plodova voćaka (Monilia fructigena) se naglo širi posebno iza dugotrajnih kiša, naročito ako su se te kiše javile nakon smenjivanja sa sunčanim i toplim vremenom.
- Napadnute su i druge vrste voćaka (kajsija, breskva i dr.).
- Trenutno je osetljiv kasni sortiment kajsija i šljiva. Protiv monilije tretira se fungicidima: Chorus 75-WG (0,2 kg/ha), Saprol (0,125 %), Oktave (0,04 %); Zamir 400-EW (0,1 %); Signum (0,562 - 0,75kg/ha) Flux (1 l/ha); ronilan DF; konker; kidan; lupo; sumilex 50 FL; teldor SC-500; bavistin FL; zino; folicur WP 25; voditi strogo računa o karenci ! Zimi skinuti "mumije" - suve plodove sa stabla, a iste pokupiti i ispod stabala. Suzbijati štetočine koje ranjavaju plod u zrenju (šljivin smotavac i dr.). Ne pređubriti voćke. Proređivati krunu u rezidbi. Ne saditi sadnice pregusto.

ŠTA JE BITNO U BERBI I PAKOVANJU BRESAKA. Vreme berbe breskve utvrđuje se na osnovu promene boje ploda, odavanja karakterističnog mirisa i lakšeg otkidanja ploda. Čim zelena boja pokožice iščezne i pređe u žutu ili crvenu, odnosno u belu ko... Više [+]

ŠTA JE BITNO U BERBI I PAKOVANJU BRESAKA.

Vreme berbe breskve utvrđuje se na osnovu promene boje ploda, odavanja karakterističnog mirisa i lakšeg otkidanja ploda. Čim zelena boja pokožice iščezne i pređe u žutu ili crvenu, odnosno u belu kod sorti sa belim mesom, a plodovi počnu odavati karakterističan miris i pri pritisku u vršnom delu meso se ugiba, znak je da je nastupila zrelost za berbu. Prema italijanskim istraživačima sorta I. H. Halle bere se pri čvrstini mesa, mereno penetrometrom u njutnima, 45 - 58 N/cm2 (4,5 - 5,9 kg/cm2), Elberta 49 - 62 N/cm2 (4,9 - 6,4 kg/cm2), Redheven 45 - 58 N/cm2 (4,5 - 5,9 kg/cm2), a Erli kraford 53 - 67 N/cm2 (5,4 - 6,8 kg/cm2). Čilders (1975) navodi da breskve za industrijsku preradu se mogu brati tresenjem pri čvrstini ploda 62 - 71 N/cm2 (5,4 - 6,8 kg/cm2). Prema istom autoru, pre uskladištavanja ili transportovanja na veću udaljenost plodove breskve treba rashladiti na - 1,1 do 0,5 0C (obično u hladnoj vodi), jer se time produžava period čuvanja.
Za transportovanje bresaka na udaljenija tržišta berba se vrši nešto ranije i to onoliko dana koliko će breskva provesti na putu. Plodove nikad ne brati pre fiziološke zrelosti. Ako je tržište blizu breskvu brati dva dana pre pune zrelosti. Na velikim gazdinstvima i ako je tržište udaljenije breskvu brati 3 - 5 dana pre pune zrelosti plodova.
Berba breskve se obavlja probirno u 2 ili više navrata, što zavisi od sorte i vremena. Sama berba se vrši tako što se plod obuhvati celom šakom, vodeći računa da se prstima ne pritiska meso ploda, te se zatim plod malo uvije, tako da se od grančice otkine sa peteljkom.
Prevoz beračke ambalaže se obično vrši traktorima sa vučenim prikolicama. Kod nas se beračka ambalaža sastoji od plastičnih gajbi sa pravougaonom osnovom u koju staje od 15 do 20 kg plodova. Ako ovih nema, koriste se upotrebljeni drveni jabučari koji mogu da prime sličnu količinu bresaka ili nektarina.
Retki su zasadi u kojima se breskve ili nektarine izručuju u boks palete. To su većinom zasadi koji breskve isporučuju industriji.
Prilikom ručne berbe, većinom se plodovi direktno stavljaju u beračku ambalažu, koja se po punjenju obeležava brojem berača sa ciljem evidencije učinka i kontrole kvaliteta berbe. Pod kvalitetom berbe podrazumeva se da se beru plodovi ujednačenog stepena zrelosti, bez tragova truleži, mehaničkih oštećenja ili naboja.
U nekim breskvicima se berba vrši u platnene kese koje mogu da se prazne preko dna na lak i jednostavan način. Ovom prilikom radnik ne mora često da se savija i stavlja plodove u beračku ambalažu, već plodove odmah stavlja u kesu koja je okačena u kruni voćke. Kada se ona napuni (kapacitet je oko 10 kg) pažljivo se stavi u plastičnu gajbu ili duboku letvaricu - jabučar, otvori se njeno dno i isprazni. U nekim breskvicima u kojima se koriste ovakve kese njihovo pražnjenje se vrši i u boks - palete.
U berbi bresaka koriste se i druga pomagala sa ciljem da se olakša berba i poveća njen učinak. Pre svega to su merdevine, obične, dvokrake ili pokretne na točkovima, sa težištem pri zemlji, te je penjanje sa gledišta stabilnosti bezbedno. Osim toga, koriste se razna postolja vučena na principu saonica. Ona služe da berač na njima stavi beračku ambalažu kada radi sa zemlje i da se popne za 0,3 m ili 0,6 m kada treba da obere podove u vršnom delu voćaka. Ovakva postolja koriste se u zasadima gustog sklopa, gde je visina voćaka oko 2,5 m.
Za berbu bresaka u zasadu čije voćke imaju veću visinu od 2,5 m koriste se i različite platforme, koje obično imaju širinu oko 2 m. One se kreću u međuredu voćaka. Vuku se traktorom ili su samohodne. Mnogi modeli su opremljeni pneumatikom sa posebnim dodacima - platformama koje mogu da se približavaju voćkama, tako da berač može da obere plodove i u unutrašnjosti krune, a ne samo na njenoj periferiji. Često su ovi dodaci pokretljivi i u vertikalnom pravcu, te radnik može da obavi berbu i na većoj visini, u vršnim delovima krune.
U proseku, radnik za osmočasovno radno vreme može da obere 200 - 300 kg plodova bresaka.
U sabirnim centrima gde se stiču obrani plodovi vrši se klasiranje i pakovanje bresaka i nektarina, koje može biti ručno ili mašinsko. U Italiji i Francuskoj obavlja se još jedna operacija pre nego što se počne sa kondicioniranjem i klasiranjem. Vrši se rashlađivanje plodova, odnosno stavljanje plodova u prehlađenu vodu ili njihovo tretiranje mlazem rashlađene vode od oko 5 0C. Cilj ovog postupka je da se snizi temperatura plodova i uspori proces njihovog dozrevanja. Osim toga, na nižoj temperaturi se više zatvaraju stome na pokožici plodova, te se i disanje usporava.
U daljem postupku rashlađeni plodovi se podvrgavaju brisanju i četkanju, pri čemu se postiže skidanje suvišnih malja ili se one skraćuju. Na taj način obojenost pokožice bolje se ističe i povećava se privlačnost plodova.
Breskva se klasira u tri klase: Ekstra, prva i druga klasa.
Pri pakovanju bresaka i nektarina mogu da se koriste plastični ulošci sa ležištima određenih dimenzija, koja odgovaraju krupnoći plodova. Njihovim korišćenjem se povećava estetski izgled robe, pogotovu ako se kombinuje boja ležišta koja odgovara obojenosti pokožice plodova i ako se ređanje plodova u njima vrši tako da šav bude na dnu ležišta, a pogledu bude izložena obla površina ploda. Zatim plodovi se ređaju tako da im peteljkina jamica bude okrenuta prema jednoj stranici letvarice.
Transportovanje bresaka je kamion ili vagon hladnjačama.

Rezime: U nekim breskvicima se berba vrši u platnene kese koje mogu da se prazne preko dna na lak i jednostavan način. Ovom prilikom radnik ne mora često da se savija i stavlja plodove u beračku ambalažu, već plodove odmah stavlja u kesu koja je okačena u kruni voćke. Kada se ona napuni (kapacitet je oko 10 kg) pažljivo se stavi u plastičnu gajbu ili duboku letvaricu - jabučar, otvori se njeno dno i isprazni. U nekim breskvicima u kojima se koriste ovakve kese njihovo pražnjenje se vrši i u boks - palete.

Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

ŠTA URADITI PO POJAVI KOVRDŽAVOSTI LIŠĆA BRESKVE (Taphrina deformans). Na prolistaloj breskvi veliki broj listova kovrdžav, mehurav, zadebljao i zakržljao. Sa porastom lišće dobija ljubičastocrvenu boju. Obolelo lišće brzo otpada, voćka ost... Više [+]

ŠTA URADITI PO POJAVI KOVRDŽAVOSTI LIŠĆA BRESKVE (Taphrina deformans).

Na prolistaloj breskvi veliki broj listova kovrdžav, mehurav, zadebljao i zakržljao. Sa porastom lišće dobija ljubičastocrvenu boju. Obolelo lišće brzo otpada, voćka ostaje bez lišća u maju - junu, pa i plodovi otpadnu ili sasuše. Voćka potera drugi list, ali zbog toga jako oslabi. Mnogi nedozreli mladari izmrznu. Voćke, često napadnute, osuše se.
Kada se bolest pojavi prskanja ne pomažu. Izgubi li breskva list, valja je pođubriti i po potrebi zalivati. Upotrebljavati azotna đubriva, recimo KAN ili SAN. Nikako ne upotrebljavati UREU, jer zakišeljava već kisela zemljišta. Obavezno je okopavanje zemljišta, kako se ne bi stvarala pokorica. Sekundarnog širenja bolesti nema, ali će doći do retrovegetacije, odnosno do pojave novog lišća breskve. To iscrpljuje voćke napadnute prouzrokovačem kovrdžavosti lišća. Iz tog razloga je bitno navedeno đubrenje i navodnjavanje breskvika. U protivnom, ukoliko se kovrdžavost lišća javi vezano 2 do 3 godine može doći do sušenja stabala breskve.
Uz navedene mere, breskvu štititi od najznačajnijih prouzrokovača bolesti i štetočina.

Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

SUZBIJANJE RUTAVE BUBE (TROPINOTA HIRTA). Rutava buba ima jednu generaciju u toku godine i prezimljava u stadijumu imaga u zemljištu. Odrasli insekti su obrasli mnogobrojnim beličasto - žućkastim dlačicama, crne su boje i na pokriocima su u... Više [+]

SUZBIJANJE RUTAVE BUBE (TROPINOTA HIRTA).

Rutava buba ima jednu generaciju u toku godine i prezimljava u stadijumu imaga u zemljištu. Odrasli insekti su obrasli mnogobrojnim beličasto - žućkastim dlačicama, crne su boje i na pokriocima su ukrašeni sa velikim brojem belih, simetrično raspoređenih pega.
U proleće se prvi insekti sreću na cvetovima maslačka, a potom se sele na razne vrste voćaka, ukrasnog drveća i šiblja, zatim na razne vrste povrća u cvetu, a na kraju proleća sreću se i na usevima žita. Osim cvetova i cvetnih pupoljaka, može se hraniti i mladim lišćem. Ozbiljne štete rutava buba može naneti kruškama, jabukama, trešnjama, bademu, jagodama, dunjama, aroniji, kajsijama i breskvama.
Problem hemijskog suzbijanja rutave bube je u tome što se ova štetočina javlja u vreme cvetanja biljaka, kada su prisutne pčele, te bi primena insekticida dovela do nekontrolisanog uginjavanja i tih veoma korisnih insekata. Stoga kao mera suzbijanja rutave bube preporučuje se postavljanje odgovarajućih posuda bele, žute ili plave boje po obodima voćnjaka u što većem broju u kojima se nalazi deterdžent ili voda sa sa raznim dodacima koji privlače rutavu bubu, sirup od jabuke, jagode, pivo i dr. Od insekticida koji nisu otrovni za pčele, a mogu se koristiti za suzbijanje rutave bube može se koristiti Mavrik EW 0,3 l/ha na bazi a.m. fluvinata i to posle zalaska sunca.
Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

Proizvodnja voća u Republici Srbiji varira iz godine u godinu. U tabelarnom prikazu predstavljeni su parametri proizvodnje plodova drvenastih voćaka u Srbiji za 2021. godinu. Iz priložene tabele se jasno može videti da su najveće površine p... Više [+]

Proizvodnja voća u Republici Srbiji varira iz godine u godinu. U tabelarnom prikazu predstavljeni su parametri proizvodnje plodova drvenastih voćaka u Srbiji za 2021. godinu.
Iz priložene tabele se jasno može videti da su najveće površine pod šljivom, zatim jabukom i višnjom. Kada je reč o proizvodnji voća, najveća proizvodnja plodova voća je u gajenju šljive, potom u gajenju jabuke, te u gajenju višnje.
Broj rodnih i nerodnih stabala drvenastih voćaka varira, te je najveći broj stabala šljive, zatim jabuke, višnje i breskve. Najveće prinose po hektaru ostvaruje jabuka, zatim šljiva, kruška, kajsija, trešnja i breskva.
Ovo su orijentacioni podaci, koji se menjaju iz godine u godinu, stim da dominira šljiva i jabuka kao voćne vrste.

Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

PREKALEMLJIVANJE VOĆAKA. Prekalemljivanje voćaka se primenjuje u slučaju ako je izvršen pogrešan izbor sorti za određene agroekološke uslove, ako se želi uneti nova sorta oprašivač, kada su veći zahtevi tržišta za određenom sortom, kada tre... Više [+]

PREKALEMLJIVANJE VOĆAKA.

Prekalemljivanje voćaka se primenjuje u slučaju ako je izvršen pogrešan izbor sorti za određene agroekološke uslove, ako se želi uneti nova sorta oprašivač, kada su veći zahtevi tržišta za određenom sortom, kada treba da se obezbedi veća količina kalem grančica, ako divlje voćne vrste želimo privesti kulturi, itd.
U praksi se najčešće prekalemljuju jabuka, kruška i šljiva, nešto ređe trešnja, višnja, breskva i dunja. Takođe treba napomenuti da se višnja može kalemiti na trešnju, a većina trešanja ne može na višnju. Kajsija se može kalemiti na šljivu, a obrnuto ne može. Isti je slučaj kod kruške i dunje, kruška može na dunju, ali obrnuto ne.
Voćke se mogu prekalemljivati do 20 godina starosti, mada je prijem i starost voćke u obrnutoj proporcionalnosti, što znači da što su voćke starije prijem je slabiji i obrnuto.
Prekalemljivanje treba izbegavati kod slabobujnih stabala, bolesnih i oštećenih. Prilikom prekalemljivanja mora se voditi računa da se sorte podudaraju u pogledu bujnosti, vremena cvetanja i završetka vegetacije.
Pre početka kalemljenja voćke treba pripremiti, prekratiti grane na koje će se kalemiti. Poželjno je da grane nisu deblje od 5 do 8 cm i da su donje duže a gornje kraće. Ako su stabla starija to se radi krajem februara početkom marta, a kod mladih stabala se prekraćivanje radi neposredno pre kalemljenja. Presek grana se osveži u momentu prekalemljivanja, a to je najčešće u fazi početka vegetacije neposredno pred cvetanje.
Prekalemljivanje se može uraditi direktno na deblu, prvim ramenim granama i u kruni. Biraju se grane debljine 3 - 5 cm i obavezno je ostaviti 2 - 3 grančice koje su niže po položaju u odnosu na mesto kalemljenja, jer one (grančice hraniteljice) treba da obezbede hranu do prijema pupoljaka i štite deblo od ožegotina i sunca.
Prekalemljivanje jabučastih voćnih vrsta i šljive vrši se u drugoj polovini marta. Osim toga može se kalemiti i u avgustu na spavajući pupoljak ili još bolje čipovanjem. Kalemljenje se obavlja na isečak, pod koru, procep, spavajući pupoljak i očenjem na „čip“.
Kada se obavi kalemljenje najbolje je preseke grana i kalem grančica premazati kalem voskom. Najbolje rezultate u praksi je pokazalo kalemljenje na isečak, jer se najbrže stvara kalus. Ukoliko ne dođe do prijema, u avgustu se može ponoviti kalemljenje na spavajući pupoljak ili još bolje „čip“.
Zemljište u zasadu posle prekalemljivanja treba održavati, uklanjati korove, orezivati, sprovoditi redovnu zaštitu zasada i đubrenje NPK đubrivima.

PREKALEMLJIVANJE VOĆAKA NA ISEČAK.

Na granama, koje su skraćene i okvirno pripremljene za prekalemljivanje se poprečno, vodoravno obnovi presek i na njima se izreže isečak posebnim nožem ili običnim kalemarskim nožem. Dimenzije isečka usklade se sa debljinom plemke. Plemka se uzima sa 3 do 4 pupoljka. Na plemci, na suprotnoj strani pupoljka se sa dva reza napravi trouglasti klin i uloži na mesto isečeno na grani, tako da se međusobno pokriva sloj kore i sloj drveta isečka grane i plemke, jer je bitno da se kambijumi plemke i isečka grane poklope. Plemka se poveže sa mestom kalemljenja na grani plastičnom ili specijalnom trakom, a vrh plemke se premaže voćarskim voskom, kao i rana na grani kako se ne bi isušivale dok ne srastu.

PREKALEMLJIVANJE VOĆAKA ČIPOVANJEM.

Praktično se u voćarstvu koriste dve vrste kalemljenja: okulacija (kalemljenje na spavajući pupoljak) i čipovanje (spajanje dva vegetativna elementa, obično podloge i čipa plemke). Valja reći da se okulacija obično radi u avgustu na način da se sa jednogodišnjeg izboja - kalem grančice izreže vegetativni pupoljak i na čip ugradi isti na podlozi. Na podlozi odrežemo kosim rezom pod uglom od 450 deo kore i drveta koji je jednak delu kore i drveta sa pupoljkom koji smo odrezali na plemci. To se radi na način da se izreže pupoljak prosečne veličine najčešće 2 x 1 cm ili 1 x 1 cm i pritom treba imati na umu da je nož oštar, čist i da odreže sa pupoljkom i deo "drveta" (ne samo pupoljak na kori) jer se tamo nalazi meristemsko tkivo koje je ključno u srašćivanju pupoljka. Bitna stvar pritom je da se plastičnom folijom dobro poveže pupoljak kako bi gubitak vlage iz pupoljka bio minimalan, kao što je i bitno da je period od izrezivanja pupoljka do čipovanja što kraći (obično se kalem grančice nose sa sobom na mesto kalemljenja ili prekalemljivanja). Pupoljak se postavlja na deo podloge bez kore i tankog dela drveta. Pripaziti da se kambijumi poklapaju barem na jednoj strani. Pričvrstiti okalemljeno mesto kalemarskom gumicom kao i kod klasične okulacije na spavajući pupoljak. Kako su pupoljci koje prekalemljavamo u pazuhu lista, tako sa pupoljkom prenosimo i oko 1 cm peteljke lista. Ako peteljka nakon kalemljenja otpadne onda možemo biti sigurni da je prekalemljavanje uspelo. Ako ne otpadne, to je onda znak da je pupoljak dehidrirao i da je prekalemljavanje bilo neuspešno.
Kada u proleće mladar iz okuliranog pupoljka poraste 20 - 30 cm podlogu skraćujemo kosim rezom iznad mesta okulacije, 0,3 do 0,5 cm. Odstranjivati rezanjem svih novih mladara, koji izrastaju iz podloge ili grane, a ostaviti samo mladar izbio iz okuliranog pupoljka na "Čip".
Osim navedenog, prekalemljivanje se može izvesti u avgustu na spavajući pupoljak. Ovo kalemljenje se preporučuje na starijim voćkama i za sledeće voćne vrste: trešnju, višnju, breskvu i kajsiju. U ovom slučaju ostavi se na svakoj grani 2 - 3 pravilno raspoređena mladara i izvrši se kalemljenje pri njihovoj osnovi na spavajući pupoljak u avgustu mesecu.
Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

Vinogradarska breskva ili kako je nazivaju "Šeftelija" još po negde se uzgaja a nekada je u svakom vinogradu imalo po nekoliko stabala i otuda njen naziv. Plod može biti belog mesa ili sa roznom obojenošću a spoljašnja pokožica na osunčanim... Više [+]

Vinogradarska breskva ili kako je nazivaju "Šeftelija" još po negde se uzgaja a nekada je u svakom vinogradu imalo po nekoliko stabala i otuda njen naziv. Plod može biti belog mesa ili sa roznom obojenošću a spoljašnja pokožica na osunčanim stranama takođe može dobiti crvenkastu boju. Najviše se koristi u svežem stanju ali je takodje dobra za pripremu dzemova ili kompota. Novije sorte potisnule su stare pa se ova breskva vrlo retko gaji i uglavnom su to individualna stabla na okućnicama.