hladnjača @KLUB (69)

U Evropi se godišnje proizvede 11 do 12 miliona tona jabuka. Poljska je tradicionalno najveći proizvođač sa oko 3,5 do četiri miliona tona, a značajnu proizvodnju imaju i Italija i Francuska. Srbija sa oko pola miliona tona proizvodnje tako... Više [+]

U Evropi se godišnje proizvede 11 do 12 miliona tona jabuka. Poljska je tradicionalno najveći proizvođač sa oko 3,5 do četiri miliona tona, a značajnu proizvodnju imaju i Italija i Francuska. Srbija sa oko pola miliona tona proizvodnje takođe igra važnu ulogu na evropskom tržištu, ali u poslednje vreme čak i najveći igrači imaju problem sa plasmanom. ”Došlo je do poremećaja na tržištu jabuka. I u našim hladnjačama su velike količine tog voća, što može biti problem jer stižu jagode, i iskreno ne znam kako sve to prevazići”, kaže profesor Zoran Keserović. On napominje da je globalno teška situacija i da je Srbija na Bliski istok izvozila veće količine jabuka, ali da je trenutno sve otežano. #proizvodnjajabuke
Foto: Pixabay

O otkupnoj ceni maline novog roda i dalje će se kao i svake sezone u ovo vreme samo nagađati. Hladnjačari, kako se i moglo očekivati, nisu ispunili zahtev jednog od udruženja proizvođača tog voća da do 5. marta izađu sa konkretnim iznosom k... Više [+]

O otkupnoj ceni maline novog roda i dalje će se kao i svake sezone u ovo vreme samo nagađati. Hladnjačari, kako se i moglo očekivati, nisu ispunili zahtev jednog od udruženja proizvođača tog voća da do 5. marta izađu sa konkretnim iznosom koji će im plaćati jer je ta inicijativa, kako kažu, bila potpuno nerealna i da se nikada od kada se malina gaji u Srbiji u ovo vreme nije znala cena. Protekle sedmice Udruženje malinara Vilamet iz Arilja zahtevalo je od hladnjačara da najkasnije do ovog datuma kažu kolika će biti otkupna cena, odnosno sa kojom kalkulacijom o proizvođačkoj ceni za 2024. oni sada izlaze kako bi sprečili potencijalne gubitke i mogućnost manipulacije cenama tokom sezone. #cenamaline

Predsednik Asocijacije proizvođača malina Srbije Dobrivoje Radović zatražio je od resornog ministarstva da prekontroliše ko je od vlasnika hladnjača dobio kredit, a još nije isplatio preuzetu malinu iz roda 2022. ”Tražili smo da se utvrdi k... Više [+]

Predsednik Asocijacije proizvođača malina Srbije Dobrivoje Radović zatražio je od resornog ministarstva da prekontroliše ko je od vlasnika hladnjača dobio kredit, a još nije isplatio preuzetu malinu iz roda 2022. ”Tražili smo da se utvrdi ko je uzeo zajam jer je država omogućila da odloži vraćanje kredita i uz garanciju preuzme novi za isplatu maline iz 2022. po ceni od 300 din/kg, ali još nije plaćeno 50% preuzetog roda“, rekao je Radović. Dodao je da će se tada znati ko je tim novcem ”letovao, zimovao ili kupovao nekretnine“. Radović je rekao da je kilogram upakovane maline u toku leta 2023. u hladnjači koštao 170-180 dinara, a sada je cena porasla na 240-250 dinara. #malina

Naše voće Srbija, grupacija koja okuplja male hladnjačare i malinare iz cele države, ponovo je ukazala da problemi u ovom segmentu voćarstva nisu rešeni, uprkos prethodno postignutim dogovorima sa Vladom Srbije i iako već treba da se razmiš... Više [+]

Naše voće Srbija, grupacija koja okuplja male hladnjačare i malinare iz cele države, ponovo je ukazala da problemi u ovom segmentu voćarstva nisu rešeni, uprkos prethodno postignutim dogovorima sa Vladom Srbije i iako već treba da se razmišlja o novoj sezoni 2024. godine. Asocijacija malih hladnjača i malinara ”Naše voće Srbija“ saopštila je da će održati novi sastanak u Arilju, 21. decembra u 12 sati, sa proizvođačima, hladnjačarima, predstavnicima PSSS-a, a u vezi sa aktuelnom situacijom u toj oblasti voćarstva. Jedna od tačaka dnevnog reda biće i zahtev za hitan reprogram i moratorijum postojećih kredita, a u skladu sa jesenjom odlukom Vlade Srbije i Narodne banke Srbije. #proizvodnjamaline

NAJČEŠĆE BOLESTI VOĆA ZA VREME SKLADIŠTENJA. Plodovi gotovo svih voćnih vrsta podložni su napadu prouzrokovača bolesti nakon berbe. U većini slučajeva takve bolesti uzrokovane su parazitskim gljivama. Veći broj vrsta gljiva prisutan je na p... Više [+]

NAJČEŠĆE BOLESTI VOĆA ZA VREME SKLADIŠTENJA.

Plodovi gotovo svih voćnih vrsta podložni su napadu prouzrokovača bolesti nakon berbe. U većini slučajeva takve bolesti uzrokovane su parazitskim gljivama. Veći broj vrsta gljiva prisutan je na plodovima jabuke u voćnjaku u trenutku berbe, odakle zajedno sa plodovima dospevaju u skladište. Najznačajnije bolesti jabuke koje se razvijaju nakon berbe i tokom skladištenja su prouzrokovana gljivama Monilinia fructigena, Penicillium expansum, Botrytis cinerea i Colleteotrichum spp.
Razlikujemo parazitske bolesti od tzv. fizioloških bolesti (neparazitskih). Neparazitske bolesti takođe se mogu javiti tokom skladištenja, a najpoznatije su:
- gorke pege (bitter pit),
- staklavost (water core),
- posmeđivanje pokožice (superifical scald),
- oštećenja od niske temperature (freezing injury),
- brašnjavost (mealy breakdown),
- oštećenja zbog visokog sadržaja ugljen dioksida (internal carbon dioxide injury),
- jonatanove pege (jonathan spot).
Kod skladištenja jabuka, krušaka i dunja najčešće se javljaju parazitske ili saprofitske gljivice, a u vrlo retkim slučajevima oboljenja prouzrokuju bakterije. Uglavnom se javljaju gljivice iz rodova Gloeopsorium, Penicillium, Botrytis, Monilinia, Alternaria, Trichothecium, Phoma, Leptothyrium i Nectria koje prouzrokuju sledeće bolesti:
- Meka trulež plodova,
- Zelena ili penicilijska plesan,
- Monilijska trulež (smeđa trulež plodova),
- Siva plesan,
- Gorka trulež (gleosporijska trulež),
- Volovsko oko.
Sa početkom berbe pojedinih sorti jabuka, preventivno sa tretiranjima zasada treba nastaviti radi zaštite plodova od prouzrokovača skladišnih bolesti. Sobzirom na to da se tokom godine, a u zavisnosti od godine, može očekivati veći procenat plodova sa simptomima skladišnih bolesti, te za tretiranja pred berbu treba odabrati fungicid koji ima delovanje na navedene patogene. Ova mera je važna kod svih sorti jabuke, a posebno kod onih koje su namenjene dužem skladištenju, kao što su ajdared, zlatni delišes, jonagold, breaburn i dr.
Mere zaštite od pojave skladišnih bolesti jabuke su pažljiva manipulacija plodovima tokom berbe radi izbegavanja mehaničkih oštećenja, apsolutna zaštita od bolesti tokom vegetacije, kao i skladištenje plodova u adekvatnim prostorima i uslovima.
Meka ili plavozelena trulež. Prvi simptomi se javljaju u vidu bledosmeđih do zlatnožutih pega. Tkivo ubrzo postaje vodenasto i meko, plodovi dobijaju miris buđi i alkoholni ukus. Ubrzo ova trulež zahvata ceo plod, na kome sa starošću gomilice spora postaju zelenkasto plave i prekrivaju veći deo ploda, zbog čega se često zove plava buđ ili plesan. Prouzrokovač oboljenja je Penicillium expansum i svoj prodor ostvaruje preko povređene pokožice ploda.
Siva buđ ili plesan plodova. Ovu bolest izaziva Monilinia fructigena, a najveće štete nanosi ako se tretmani zaštite ne izvedu na vreme. Posebnom širenju ove bolesti doprinose mehaničke povrede i oštećenja od insekata. Od momenta zaraze do pojave pega na plodovima prođe 5-10 dana. Svaki dan prisutne zaraze očitavaju se brojem krugova na plodovima. Sekundarne infekcije u skladištu su ređe.
Gorka trulež plodova. Manifestuje se oko lenticela, vrlo brzo se širi u dubinu ploda i daje mu gorak ukus. U uslovima hladnjača, na nula stepeni, veoma se brzo širi iako je optimalna temperatura širenja oko 24 stepena celzijusovih. Ova zaraza potiče iz voćnjaka, nastaje u jesen kad je kišovito. Prouzrokovač ove bolesti je Gleosporium fructigenum, čija je glavna karakteristika da miruje sve vreme u plodu, a svoje prve simptome ispoljava kada plod dospe u stadijum zrelosti.
Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije
Rezime: Mere zaštite od pojave skladišnih bolesti jabuke su pažljiva manipulacija plodovima tokom berbe radi izbegavanja mehaničkih oštećenja, apsolutna zaštita od bolesti tokom vegetacije, kao i skladištenje plodova u adekvatnim prostorima i uslovima.

BERBA I ČUVANJE AKTINIDIJE. Berba aktinidije. Berba plodova aktinidije, u narodu više poznate kao kivi, počinje u oktobru i traje do sredine novembra, što zavisi od sorte. Datumom se ne može tačno utvrditi početak berbe, jer u velikom broju... Više [+]

BERBA I ČUVANJE AKTINIDIJE.

Berba aktinidije. Berba plodova aktinidije, u narodu više poznate kao kivi, počinje u oktobru i traje do sredine novembra, što zavisi od sorte. Datumom se ne može tačno utvrditi početak berbe, jer u velikom broju slučajeva zavisi od vremenskih uslova. Takođe, ni zadnji termin za berbu plodova nije striktno definisan za poznije sorte, već treba poštovati pravilo da plodovi moraju biti ubrani pre prvih slana. Najranije treba brati sorte abbott, monty i bruno. Berba sorte hayward se vrši krajem oktobra do sredine novembra.
Momenat berbe plodova aktinidije određuje se na osnovu organoleptičkih osobina ploda, kao i praćenja dinamike njihovih fizičkih i hemijskih promena. Na osnovu praćenja tih pokazatelja konstatovano je da u uslovima Crne Gore najranije treba brati sortu abbott (ebot) krajem oktobra, zatim sorte bruno i monty, a najkasnije sortu hayward (hejvord), krajem prve dekade novembra (R. Popović, 2000). U hladnijim područjima berba se obavlja ranije, pa to nepovoljno utiče na kvalitet i čuvanje plodova. Ako se plodovi oberu zeleni, skloni su smežuravanju. Ukoliko promrznu, nisu pogodni za čuvanje.
Berba aktinidije se obavlja ručno, laganim uvijanjem ploda, tako da se odvoji od peteljke koja ostaje na grani ili se odsecaju peteljke do samog ploda makazama. Po berbi u sanduke, korpe ili letvarice plodovi se šalju u pakirnicu gde se vrši kalibriranje (I i II klasa) i finalno pakovanje (drvene letvarice sa jednim redom plodova ili kartonske kutije 30 x 50 x 6 cm sa polietilenskim ulošcima za svaki plod i preko kutije polietilenska folija za postupno dozrevanje i čuvanje plodova).
Konzumna zrelost aktinidije nastupa kada dlačice pokožice ploda gube čvrstoću i trljanjem se lako odvajaju od ploda. Sadržaj askorbinske kiseline (vitamina "C") se povećava, a čvrstoća mesa smanjuje. Konzumnu zrelost aktinidija postiže i kada se pokožica u blizini peteljke može ugnuti prstima, odnosno kada su plodovi počeli da smekšavaju.
Jedan berač može dnevno da ubere oko 300 do 400 kg plodova pa i više kada je sistem gajenja kontrašpalir ili pergola gde su plodovi na dohvat ruke.
Čuvanje aktinidije. Plodovi aktinidije mogu se uspešno čuvati do 2 meseca u običnom nehlađenom skladištu, a u hladnjačama i više meseci (do 6 meseci) i na više načina, a da se pri tom ne promene organoleptička svojstva. Zahvaljujući uspešnom dugom čuvanju i novozelandskoj proizvodnji, koja pristiže u maju, tržište u Evropi je obezbeđeno plodovima aktinidije tokom čitave godine.
Optimalne temperature na kojima se čuvaju plodovi aktinidije su do 0 do -1 oC uz relativnu vlažnost vazduha od 90 do 95 %. Duži period čuvanja postiže se u komorama sa kontrolisanom atmosferom (CA) gde je sadržaj CO2 povećan na 3 %, a sadržaj kiseonika smanjen na 3 %. Plodovi se u CA atmosferi ne mogu se čuvati sa drugim voćem.
Držanjem plodova u komorama sa temperaturom 0 do 4 oC od 12 do 24 časa vrši se predhlađivanje i time značajno produžava trajašnost plodova pri kasnijem čuvanju.
Plodovi se uspešno mogu čuvati u čistim, hladnim prostorijama sa obezbeđenom ventilacijom i u običnim polietilenskim kesama na temperaturama od 0 do +3 oC sve dok ne dozru i postanu pogodni za upotrebu. Pri dozrevanju oni oslobađaju veliku količinu etilena, pa se te prostorije moraju češće provetravati. Plod koji je dospeo za upotrebu je topljiv i aromatičan, slatkog ukusa sa tendencijom ka blagoj kiselosti što ga čini još prijatnijim.

Obrada, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

Stranka Zajedno upozorila je da građani Srbije jedu izuzetno skupo meso, a uz to je, kako je navedeno, lošijeg kvaliteta nego meso koje domaće klanice i mesare prodaju u zemljama EU, zbog čega traži od nadležnih usklađivanje domaćih praviln... Više [+]

Stranka Zajedno upozorila je da građani Srbije jedu izuzetno skupo meso, a uz to je, kako je navedeno, lošijeg kvaliteta nego meso koje domaće klanice i mesare prodaju u zemljama EU, zbog čega traži od nadležnih usklađivanje domaćih pravilnika o čuvanju mesa sa onima u EU. ”Zahtevamo od državnih organa da se hitno izvrši izmena i usklađivanje pravilnika o čuvanju zamrznutog mesa sa pravilnicima u zemljama EU. Rok čuvanja mesa u hladnjačama u zemljama EU je, u zavisnosti od vrste mesa, i po nekoliko meseci kraći nego dozvoljeni rok čuvanja mesa u hladnjačama u Srbiji. Za zamrznuto svinjsko meso u Srbiji rok čuvanja je 12 meseci, dok je u zemljama EU devet meseci “, poručila je ta stranka. #sticarstvo #kvalitetmesa

ŠTA JE BITNO U BERBI I PAKOVANJU BRESAKA. Vreme berbe breskve utvrđuje se na osnovu promene boje ploda, odavanja karakterističnog mirisa i lakšeg otkidanja ploda. Čim zelena boja pokožice iščezne i pređe u žutu ili crvenu, odnosno u belu ko... Više [+]

ŠTA JE BITNO U BERBI I PAKOVANJU BRESAKA.

Vreme berbe breskve utvrđuje se na osnovu promene boje ploda, odavanja karakterističnog mirisa i lakšeg otkidanja ploda. Čim zelena boja pokožice iščezne i pređe u žutu ili crvenu, odnosno u belu kod sorti sa belim mesom, a plodovi počnu odavati karakterističan miris i pri pritisku u vršnom delu meso se ugiba, znak je da je nastupila zrelost za berbu. Prema italijanskim istraživačima sorta I. H. Halle bere se pri čvrstini mesa, mereno penetrometrom u njutnima, 45 - 58 N/cm2 (4,5 - 5,9 kg/cm2), Elberta 49 - 62 N/cm2 (4,9 - 6,4 kg/cm2), Redheven 45 - 58 N/cm2 (4,5 - 5,9 kg/cm2), a Erli kraford 53 - 67 N/cm2 (5,4 - 6,8 kg/cm2). Čilders (1975) navodi da breskve za industrijsku preradu se mogu brati tresenjem pri čvrstini ploda 62 - 71 N/cm2 (5,4 - 6,8 kg/cm2). Prema istom autoru, pre uskladištavanja ili transportovanja na veću udaljenost plodove breskve treba rashladiti na - 1,1 do 0,5 0C (obično u hladnoj vodi), jer se time produžava period čuvanja.
Za transportovanje bresaka na udaljenija tržišta berba se vrši nešto ranije i to onoliko dana koliko će breskva provesti na putu. Plodove nikad ne brati pre fiziološke zrelosti. Ako je tržište blizu breskvu brati dva dana pre pune zrelosti. Na velikim gazdinstvima i ako je tržište udaljenije breskvu brati 3 - 5 dana pre pune zrelosti plodova.
Berba breskve se obavlja probirno u 2 ili više navrata, što zavisi od sorte i vremena. Sama berba se vrši tako što se plod obuhvati celom šakom, vodeći računa da se prstima ne pritiska meso ploda, te se zatim plod malo uvije, tako da se od grančice otkine sa peteljkom.
Prevoz beračke ambalaže se obično vrši traktorima sa vučenim prikolicama. Kod nas se beračka ambalaža sastoji od plastičnih gajbi sa pravougaonom osnovom u koju staje od 15 do 20 kg plodova. Ako ovih nema, koriste se upotrebljeni drveni jabučari koji mogu da prime sličnu količinu bresaka ili nektarina.
Retki su zasadi u kojima se breskve ili nektarine izručuju u boks palete. To su većinom zasadi koji breskve isporučuju industriji.
Prilikom ručne berbe, većinom se plodovi direktno stavljaju u beračku ambalažu, koja se po punjenju obeležava brojem berača sa ciljem evidencije učinka i kontrole kvaliteta berbe. Pod kvalitetom berbe podrazumeva se da se beru plodovi ujednačenog stepena zrelosti, bez tragova truleži, mehaničkih oštećenja ili naboja.
U nekim breskvicima se berba vrši u platnene kese koje mogu da se prazne preko dna na lak i jednostavan način. Ovom prilikom radnik ne mora često da se savija i stavlja plodove u beračku ambalažu, već plodove odmah stavlja u kesu koja je okačena u kruni voćke. Kada se ona napuni (kapacitet je oko 10 kg) pažljivo se stavi u plastičnu gajbu ili duboku letvaricu - jabučar, otvori se njeno dno i isprazni. U nekim breskvicima u kojima se koriste ovakve kese njihovo pražnjenje se vrši i u boks - palete.
U berbi bresaka koriste se i druga pomagala sa ciljem da se olakša berba i poveća njen učinak. Pre svega to su merdevine, obične, dvokrake ili pokretne na točkovima, sa težištem pri zemlji, te je penjanje sa gledišta stabilnosti bezbedno. Osim toga, koriste se razna postolja vučena na principu saonica. Ona služe da berač na njima stavi beračku ambalažu kada radi sa zemlje i da se popne za 0,3 m ili 0,6 m kada treba da obere podove u vršnom delu voćaka. Ovakva postolja koriste se u zasadima gustog sklopa, gde je visina voćaka oko 2,5 m.
Za berbu bresaka u zasadu čije voćke imaju veću visinu od 2,5 m koriste se i različite platforme, koje obično imaju širinu oko 2 m. One se kreću u međuredu voćaka. Vuku se traktorom ili su samohodne. Mnogi modeli su opremljeni pneumatikom sa posebnim dodacima - platformama koje mogu da se približavaju voćkama, tako da berač može da obere plodove i u unutrašnjosti krune, a ne samo na njenoj periferiji. Često su ovi dodaci pokretljivi i u vertikalnom pravcu, te radnik može da obavi berbu i na većoj visini, u vršnim delovima krune.
U proseku, radnik za osmočasovno radno vreme može da obere 200 - 300 kg plodova bresaka.
U sabirnim centrima gde se stiču obrani plodovi vrši se klasiranje i pakovanje bresaka i nektarina, koje može biti ručno ili mašinsko. U Italiji i Francuskoj obavlja se još jedna operacija pre nego što se počne sa kondicioniranjem i klasiranjem. Vrši se rashlađivanje plodova, odnosno stavljanje plodova u prehlađenu vodu ili njihovo tretiranje mlazem rashlađene vode od oko 5 0C. Cilj ovog postupka je da se snizi temperatura plodova i uspori proces njihovog dozrevanja. Osim toga, na nižoj temperaturi se više zatvaraju stome na pokožici plodova, te se i disanje usporava.
U daljem postupku rashlađeni plodovi se podvrgavaju brisanju i četkanju, pri čemu se postiže skidanje suvišnih malja ili se one skraćuju. Na taj način obojenost pokožice bolje se ističe i povećava se privlačnost plodova.
Breskva se klasira u tri klase: Ekstra, prva i druga klasa.
Pri pakovanju bresaka i nektarina mogu da se koriste plastični ulošci sa ležištima određenih dimenzija, koja odgovaraju krupnoći plodova. Njihovim korišćenjem se povećava estetski izgled robe, pogotovu ako se kombinuje boja ležišta koja odgovara obojenosti pokožice plodova i ako se ređanje plodova u njima vrši tako da šav bude na dnu ležišta, a pogledu bude izložena obla površina ploda. Zatim plodovi se ređaju tako da im peteljkina jamica bude okrenuta prema jednoj stranici letvarice.
Transportovanje bresaka je kamion ili vagon hladnjačama.

Rezime: U nekim breskvicima se berba vrši u platnene kese koje mogu da se prazne preko dna na lak i jednostavan način. Ovom prilikom radnik ne mora često da se savija i stavlja plodove u beračku ambalažu, već plodove odmah stavlja u kesu koja je okačena u kruni voćke. Kada se ona napuni (kapacitet je oko 10 kg) pažljivo se stavi u plastičnu gajbu ili duboku letvaricu - jabučar, otvori se njeno dno i isprazni. U nekim breskvicima u kojima se koriste ovakve kese njihovo pražnjenje se vrši i u boks - palete.

Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

Vlada Srbije konačno je objavila uslove pod kojima će hladnjače koje skladište malinu i višnju moći da dobiju kreditnu podršku kod Banke Poštanska štedionica. Rok otplate kredita je 24 meseca od dana puštanja kredita u tečaj, uključujući i... Više [+]

Vlada Srbije konačno je objavila uslove pod kojima će hladnjače koje skladište malinu i višnju moći da dobiju kreditnu podršku kod Banke Poštanska štedionica. Rok otplate kredita je 24 meseca od dana puštanja kredita u tečaj, uključujući i grejs period u trajanju do šest meseci, a hladnjačari će moći da koriste postojeće zalihe za zalog, ali na ograničene količine. Cilj ove pomoći je da se proizvođačima isplati rod iz 2022. godine koji i dalje stoji i hladnjačama, o čemu su predstavnici malih hladnjača sa državom pregovarali još od početka februara. Kreditna podrška ostvaruje se kroz subvencionisanje dela kamate na kredit. #kreditiranjehladnjacara #malina

Nije postignut dogovor o otkupnoj ceni maline na jučerašnjem sastanku malinara, hladnjačara i predstavnika Ministarstva poljoprivrede u Vladi. Malinari su i dalje nezadovoljni cenom od 200 dinara za kilogram ovog voća. Hladnjačari kažu da n... Više [+]

Nije postignut dogovor o otkupnoj ceni maline na jučerašnjem sastanku malinara, hladnjačara i predstavnika Ministarstva poljoprivrede u Vladi. Malinari su i dalje nezadovoljni cenom od 200 dinara za kilogram ovog voća. Hladnjačari kažu da ne mogu da ponude veću cenu zbog prošlogodišnjih gubitaka. Kako se navodi na sajtu Ministarstva poljoprivrede, zaključak razgovora je da i ostali otkupljivači prate cenu od 240 dinara, koju su ponudili određeni hladnjačari i već otkupljuju po tom iznosu, a da nakon završetka ugovaranja sa kupcima ponovo naprave presek stanja sa svojim kooperantima – malim proizvođačima, i ukoliko bude prostora poboljšaju prvobitne uslove otkupa. #cenamaline