hrast @KLUB (17)

Fruška gora je najstariji nacionalni park u Srbiji i šume su ovde pod posebnom zaštitom od 1960. godine, kada je taj park osnovan, ali se češće nego ranije na planinskim obroncima mogu videti gomile posečenog drveća. Na Institutu za nizijsk... Više [+]

Fruška gora je najstariji nacionalni park u Srbiji i šume su ovde pod posebnom zaštitom od 1960. godine, kada je taj park osnovan, ali se češće nego ranije na planinskim obroncima mogu videti gomile posečenog drveća. Na Institutu za nizijsko šumarstvo u Novom Sadu smatraju da je šumama Fruške gore potrebno radikalno gazdovanje. ”Te šume su u najvećoj meri izdaničke, što znači da stabla nisu rasla iz semena nego iz izdanaka, panjeva, pa su najčešće slabijeg kvaliteta i teže se obnavljaju. Ako želimo da sačuvamo vrste drveća koje se ovde javljaju – bukvu i hrast kitnjak, onda se problem obnove tih šuma neće lako rešiti redovnim gazdovanjem”, kaže Bratislav Matović, naučnik instituta. #fruskagora

Meštani Bavaništa u Banatu, u opštini Kovin, danonoćno organizuju straže u šumi, kako bi sprečili negelaglnu seču stogodišnjih hrastova, izjavio je juče republički poslanik koalicije “Zajedno za Vojvodinu – Vojvođani” Aleksandar Olenik. “Da... Više [+]

Meštani Bavaništa u Banatu, u opštini Kovin, danonoćno organizuju straže u šumi, kako bi sprečili negelaglnu seču stogodišnjih hrastova, izjavio je juče republički poslanik koalicije “Zajedno za Vojvodinu – Vojvođani” Aleksandar Olenik. “Danju i noću ljudi u Bavaništu stražare u šumi. Zahtevaju da prestane nelegalna seča stogodišnjih hrastova. Zbog osnovane sumnje u nezakonitost ove seče, koja ozbiljno ugrožava celo mesto, stanovnici su pokrenuli krivične procese protiv preduzeća koje je počelo seču, lokalnog rukovodstva, pripadnika policije i stečajne upravnice”, rekao je Olenik. Dodao je da je u roku od mesec dana u toj šumi koja se prostire na 40 hektara posečeno oko dva hektara šume. #secasume #protest

U subotu 26.11.2022. godine, 11 planinara i dve devojčice-planinarke učestvovalo je u sadnji oko 600 sadnica crnog bora, koji je posađen na čistini od oko pola hektara koja je predviđena za konverziju – unošenje na stanište degradiranog hra... Više [+]

U subotu 26.11.2022. godine, 11 planinara i dve devojčice-planinarke učestvovalo je u sadnji oko 600 sadnica crnog bora, koji je posađen na čistini od oko pola hektara koja je predviđena za konverziju – unošenje na stanište degradiranog hrasta druge vrste drveta, u ovom slučaju crnog bora, da bi se poboljšalo kroz naredne decenije veoma erodirano zemljište, saopšteno je iz planinarskog društva „Žeželj“.

„Sada je sa tih 600 sadnica popunjavano tamo gde se nije primilo prilikom prve sadnje koja je na tom prostoru bila tokom 2021. godine. Sledeće godine , u novembru je planski već određeno da imamo sličnu akciju na području sela Grbice. Sadnice su kupljene od strane Eparhije šumadijske u rasadniku JP Srbijašume, i one su stratifikovane, dakle potvrđene od strane nadležnog inspektorata. Pošumnjavano je u okviru šume manastira Voljavča. Planski, prema godišnjem planu gazdovanja manastirskim šumama Eparhije šumadijske. Plan konverzije degradirane šume hrasta prihvaćen je od nadležnih državnih organa – Uprave za šume Republike Srbiji kroz doneto Rešenje o usvajanju Šumsko-privredne Osnove za gazdovanje manastirkom šumom manastira Voljavča“, kaže se u saopštenju ovog planinarskog društva.

Pre nekoliko godina je sprovedena slična akcija pošumljavanja u šumi manastira Kalenić. Oba puta u saradnji Planinarskog društva „Žeželj“ i lica koja se u Eparhiji šumadijskoj bave čuvanjem i upravljanjem manastirskim šumama – ovoga puta šumom na Rudniku iznad manastira Voljavča.

SBB fondacija pokreće jednu od najvećih akcija pošumljavanja Srbije u okviru koje će, do proleća, biti posađeno više od 100.000 sadnica širom zemlje. Tokom akcije ”Da šuma bude više! Da se lepše diše“ biće zasađeno 1.300 sadnica mleča i bel... Više [+]

SBB fondacija pokreće jednu od najvećih akcija pošumljavanja Srbije u okviru koje će, do proleća, biti posađeno više od 100.000 sadnica širom zemlje. Tokom akcije ”Da šuma bude više! Da se lepše diše“ biće zasađeno 1.300 sadnica mleča i belog jasena, hrasta lužnjaka i raznog voća u 100 školskih dvorišta, dok će 100.000 vrba u saradnji sa Balkanskim energetskim i šumarskim trendom, GIZ-om i kompanijom E3 International naći svoje mesto pored reka i na vlažnijim staništima u više gradova u Srbiji. Sve zainteresovane lokalne samouprave mogu da se jave putem mejla tim@neprljajnemasizgovor.rs i dobiju sadnice, potpuno besplatno. Prijave su otvorene dok se ne podeli svih 100.000 sadnica. #posumljavanje

Marko iz Rudovaca kod Arandjelovca pronašao je nesvakidasnju figuru na panju hrasta. Kako kaže i sam nije mogao da veruje da je priroda toliko pravilno i lepo oslikala balerinu u drvetu koje je on presekao. Ističe da je vidjao krst, leptira... Više [+]

Marko iz Rudovaca kod Arandjelovca pronašao je nesvakidasnju figuru na panju hrasta. Kako kaže i sam nije mogao da veruje da je priroda toliko pravilno i lepo oslikala balerinu u drvetu koje je on presekao. Ističe da je vidjao krst, leptira, ali ovako nesto do sada nije video.

PODIZANJE VETROZAŠTITNIH ZASADA. Vetrozaštitni zasadi uglavnom mogu biti dvojaki: Retki, koje vetar produvava i gusti, dakle neprobojni. U prvom slučaju snaga vetra se samo umanjuje, dok u drugom vetar nailazi gotovo na živi zid, podiže se... Više [+]

PODIZANJE VETROZAŠTITNIH ZASADA.

Vetrozaštitni zasadi uglavnom mogu biti dvojaki: Retki, koje vetar produvava i gusti, dakle neprobojni. U prvom slučaju snaga vetra se samo umanjuje, dok u drugom vetar nailazi gotovo na živi zid, podiže se iznad zasada i docnije vraća u prvobitan položaj. Ustanovljeno je da je prvi tip bolji.
Rastojanje na kojem deluju zaštitni zasadi je različito. Ono je do 100 puta veće nego što je visina drveća. Zbog toga je dobro da se podižu još na jednom ili više mesta i u samom voćnjaku takozvane vetrolomne linije. Naročito je važno da se vetrozaštitni pojasevi sastoje iz više redova različitog drveća, na malom rastojanju jedno od drugog, tako da drveta bliža vetru budu niska, pa viša i u poslednjem redu najviša, jer se tada vetar najbolje lomi i duva iznad voćaka.
Drveće za vetrozaštitu treba da ispunjava sledeće uslove: Da dobro uspeva; da raste brže od voćki; da nema sa voćkama zajedničke bolesti i štetočine; da im drvo ima veliku upotrebnu vrednost; da ne daju izdanke i da im je kruna dovoljno gusta. Jedna vrsta šumskog drveća, naravno ne može zadovoljiti sve ove uslove, zbog čega se sade razne vrste. U Metohiji najbolje se pokazalo drveće koje pripada voćarstvu: Orah, Kesten i Leska. Svakako, korist je i od plodova ovih voćki.
U obzir dolazi i klen, jasen, breza, lipa, hrast, bagrem i drugo drveće. Zaštitni zasadi sa južne strane treba da budu 20 - 40 m udaljeni od voćnjaka, a sa severne strane 10 - 20 m. Razmak između redova kod zaštitnih pojaseva treba da bude 1,5 - 2 m, a u redu 1 - 1,5 m. Žbunove šiblja treba saditi dva puta gušće, a redove treba postavljati upravno na pravac duvanja vetra.
Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

Č u v a n j e v o ć a. Voće u svežem stanju može se čuvati u hladnjačama sa normalnom i kontrolisanom atmosferom, kao i u običnim skladištima (adaptirani magacini, podrumi i slični građevinski objekti). U domaćinstvima se često ukazuje potr... Više [+]

Č u v a n j e v o ć a.

Voće u svežem stanju može se čuvati u hladnjačama sa normalnom i kontrolisanom atmosferom, kao i u običnim skladištima (adaptirani magacini, podrumi i slični građevinski objekti).
U domaćinstvima se često ukazuje potreba privremenog čuvanja plodova jabuke i kruške preko zime. Ukoliko se u domaćinstvu preko zime žele čuvati plodovi ovih voćnih vrsta, onda se oni moraju pripremiti, kako bi se što više sačuvalo svežih plodova. Pojedinačno svaki zdrav plod jabuke, treba umotati u salvetice polumasnog papira. U nedostatku ovog papira koriste se obične salvetice ili obični trgovački tanki papir. Ovako umotani plodovi se slažu u čistu ambalažu (holandezi, obični plići sanduci kojima se izbuše rupe za ventilaciju ili korpe). Umotani plodovi se slažu u podrume na spratove (korpe samo u jednom redu) na drvene stelaže. U podrumu se održava temperatura od 5ºC sa 70 - 80 % relativne vlažnosti vazduha, uz dobru ventilaciju. Ako se primeti smežuravanje vršnih plodova, pod se kvasi vodom ili se voda drži u plitkim posudama. Kada se primeti plesan na zidovima, uništava se krečenjem ili premazivanjem sredstvom protiv plesni. Upakovani plodovi se čuvaju se 3 - 6 meseci, zavisno od momenta berbe.
Ako nema dovoljno ambalaže, plodovi se umotavaju u salvetice i slažu na pod u podrumu na sloj slame debljine 20 cm, u vidu trapezoidnog oblika u osnovi širine 2 m, visine 1,5 m, a pri vrhu širine 1 m i dužine prema mogućnosti. Ovi slojevi se mogu ređati sa slojevima mahovine, hrastove ili bukove strugotine i poluvlažnog peska pomešanog sa ugljenom. U podrumu se ne sme čuvati kiseli kupus ili nafta, kao i materijali koji šire strani miris. Ubrani plodovi jabuke se mogu čuvati i u polietilenskim vrećicama. Plodovi se stavljaju u polietilenske vrećice od 3 - 5 kg i zavezuju se. Pre punjenja vrećice se izbuše običnom iglom na nekoliko mesta. Ovako napunjene vrećice plodovima jabuke slažu se u jabučare, sanduke, korpe i čuvaju u podrumu. Vrećice se mogu slagati u slojevima sa peskom ili čistom zemljom. Ovako složeni plodovi se mogu čuvati u podrumu više od 6 meseci. Ubrani plodovi jabuke se mogu čuvati u polietilenskim vrećicama, sanducima, korpama na temperaturi oko +5 0C, sa 70 - 80 % relativne vlažnosti.
Prilikom regulacije željene temperature u hladnjači za voće mora se uzeti u obzir nekoliko činjenica. Dužina čuvanja nije svuda ista, sorta samog voća je veoma bitna i naravno stanje u kojem želite da se nađe voće nakon vađenja iz hladnjače. Jabuka podnosi temperaturu od -1,4 0C do -2,8 0C, iako je jako retko čuvanje jabuka ispod 0 0C. Poželjna temperatura čuvanja jabuka u hladnjačama je od +0 0C do +3 0C. Slične su temperature čuvanja ostalog voća (+0 0C do +5 0C), stim da čuvanje u hladnjačama može biti u kontrolisanoj atmosferi (KA) ili u običnim hladnjačama za voće. Pošto su kruške veoma slična jabukama, one se skladište na temperaturi od -1 0C do 0 0C, stim da se one mogu čuvati samo od 3 do 6 meseci. Tu je odmah i dunja koja se skladišti u hladnjačama za voće pod temperaturom od - 0,5 0C do 0 0C.
Jabuka spada u grupu voćnih vrsta čiji se plodovi u svežem stanju mogu čuvati duže nego plodovi većine drugih vrsta. Kod pojedinih sorti, plodovi se mogu čuvati i do 12 meseci (KA). Većina kultivisanih sorti jabuka skladišti se u ambijentu sa sadržajem kiseonika od 1 % do 2,5 % i CO2 od 0,3 % do 2,5 %. Za naknadno dozrevanje jabuka, posle čuvanja se koriste komore koje su nepropustljive za gasove.
Čuvanje voća predstavlja završnu fazu nakon branja. Čuvanjem se nastoje ublažiti promene vezane za dozrevanje, te zadovoljiti zahtevi za sezonski karakter potrošnje. Voće se čuva radi pripreme za direktnu isporuku ili radi postizanja bolje cene i umanjenja pritiska na tržište uskladištavanjem viškova proizvoda u vreme, odnosno nakon berbe.
Priprema svežeg voća za tržište obavlja se određenim operacijama kao što su: pranje, klasiranje i sortiranje, pakovanje i deklarisanje. Kada je u pitanju sveže voće namenjeno za čuvanje u hladnjačama i skladištima onda ono treba zadovoljiti minimalne uslove kvaliteta kao i sveže ubrano voće koje je namenjeno za isporuku na domaće i strano tržište.
Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

Nivo podzemne vode u Bosutskim šumama pao je za dva do četiri metra, pokazuju istraživanja Šumarskog fakulteta. Voda se nalazi ispod zone korenovog sistema i hrastovi više ne mogu da dopru do nje. Osim plavljenja, koje im je uskraćeno izgra... Više [+]

Nivo podzemne vode u Bosutskim šumama pao je za dva do četiri metra, pokazuju istraživanja Šumarskog fakulteta. Voda se nalazi ispod zone korenovog sistema i hrastovi više ne mogu da dopru do nje. Osim plavljenja, koje im je uskraćeno izgradnjom savskog nasipa, hrastovima nedostaje i dopunska podzemna vlaga, koja im je potrebna za opstanak i razvoj. Bosutske šume su deo velike prostrane celine nizijskih hrastova i mešovitih šuma koje se prostiru duž Posavine. Reke Sava, Bosut i Studva su žile kucavice Bosutskih šuma, koje su im donosile vodu plavljenjem ili kroz podzemne vode. Problem za hrast lužnjak, kao i za sve vrste, jesu i klimatske promene i nedostatak padavina u vegetacionom periodu. #hrastovasuma

Prodajem vecu količinu domace rakije od sljive jacine 20gradi odlezala u hrastovim buricima ..takodje imam i belu rakiju koja nije bila u drvenim buricima ..u ponudi imam i blagu rakiju jacine 30stepeni ili 12 gradi..rakija je iz sopstvenih... Više [+]

Prodajem vecu količinu domace rakije od sljive jacine 20gradi odlezala u hrastovim buricima ..takodje imam i belu rakiju koja nije bila u drvenim buricima ..u ponudi imam i blagu rakiju jacine 30stepeni ili 12 gradi..rakija je iz sopstvenih voćnjaka.moguca svaka proba.cena je 300din ljuta i 150meka.cena nije fixna mogoc dogovor i moj prevoz do kupca na neku vecu količinu..0612367329

Na teritoriji Deliblatske peščare zasađeno je 2.000 stabala hrasta medunca, autohtone vrste za ovo područje, čime se nastavilo intenzivno pošumljavanje ovog lokaliteta. Samo od januara ove godine do danas pošumljeno je 15 hektara novih šuma... Više [+]

Na teritoriji Deliblatske peščare zasađeno je 2.000 stabala hrasta medunca, autohtone vrste za ovo područje, čime se nastavilo intenzivno pošumljavanje ovog lokaliteta.
Samo od januara ove godine do danas pošumljeno je 15 hektara novih šuma. Osim dva hektara hrasta medunca, zasađeno je i 13 hektara topole.
Zahvaljujući merama nege i pošumljavanjima Šumska uprava pod vođstvom Borislava Trajkovskog je realizovala pošumljavanje na području od 27 hektara u poslednje dve godine.
(foto: B.Trajkovski)