jabuka @KLUB (94)

U Evropi se godišnje proizvede 11 do 12 miliona tona jabuka. Poljska je tradicionalno najveći proizvođač sa oko 3,5 do četiri miliona tona, a značajnu proizvodnju imaju i Italija i Francuska. Srbija sa oko pola miliona tona proizvodnje tako... Više [+]

U Evropi se godišnje proizvede 11 do 12 miliona tona jabuka. Poljska je tradicionalno najveći proizvođač sa oko 3,5 do četiri miliona tona, a značajnu proizvodnju imaju i Italija i Francuska. Srbija sa oko pola miliona tona proizvodnje takođe igra važnu ulogu na evropskom tržištu, ali u poslednje vreme čak i najveći igrači imaju problem sa plasmanom. ”Došlo je do poremećaja na tržištu jabuka. I u našim hladnjačama su velike količine tog voća, što može biti problem jer stižu jagode, i iskreno ne znam kako sve to prevazići”, kaže profesor Zoran Keserović. On napominje da je globalno teška situacija i da je Srbija na Bliski istok izvozila veće količine jabuka, ali da je trenutno sve otežano. #proizvodnjajabuke
Foto: Pixabay

Profesionalni voćari na obroncima Fruške gore u nameri da im proizvodnja bude isplativija sve češće uz tradicionalne voćne vrste na padinama Srema uzgajaju i one kojih ranijih godina nije bilo u većem broju. Za borovnice, kaže Zoran Đorđevi... Više [+]

Profesionalni voćari na obroncima Fruške gore u nameri da im proizvodnja bude isplativija sve češće uz tradicionalne voćne vrste na padinama Srema uzgajaju i one kojih ranijih godina nije bilo u većem broju. Za borovnice, kaže Zoran Đorđević koji u Grgetegu, u opštini Irig, osim jabuka i krušaka gaji borovnicu u saksijama, voćari se sve češće opredeljuju zbog ovdašnje klime, koja doprinosi da bobice pre sazru za berbu u odnosu na Poljsku, Nemačku, Italiju.. ”Berba naše borovnice kreće već od 10. juna i traje do 10. jula, a u to vreme je nema na stranim tržištima. Zato je cena naveliko viša nego kada voća ima i na ino plantažama. Kilogram je prošle godine koštao od 5,5 do šest evra. #uzgojborovnica
Foto: Pixabay

Predsednik Asocijacije ”Sebia does apples” Gojko Zagorac napominje da je od početka sezone, od avgusta 2023. godine do kraja decembra te godine, prvi put u istoriji najviše jabuke izvezeno, i količinski i vrednosno, na Bliski istok, gde je... Više [+]

Predsednik Asocijacije ”Sebia does apples” Gojko Zagorac napominje da je od početka sezone, od avgusta 2023. godine do kraja decembra te godine, prvi put u istoriji najviše jabuke izvezeno, i količinski i vrednosno, na Bliski istok, gde je prodato 22.500 tona jabuka za 22 miliona evra. ”Prednjači izvoz za Saudijsku Arabiju, gde smo izvezli jabuka za 11,3 miliona evra, kao i u UAE, gde vrednost izvoza iznosi sedam miliona evra”, kaže Zagorac. - Drugo izvozno tržište za naše jabuke je Evropa, gde smo do kraja decembra prošle godine prodali 30.000 tona jabuka i dobili 15 miliona evra. Ruska Federacija, gde je otišlo 10.500 tona jabuka u vrednosti od osam miliona evra, na trećem je mestu. #izvozjabuka
Foto: Pixabay

Kako ste ove sezone prošli sa jabukama?

Sinonim za Arilje je malina - bez dvojbe! Ali, šta je sa onima koji su svoj put u voćarstvu pronašli u jabukama - da li su napravili dobar izvor? Više o tome Radul Novaković na Agroklubu...

Domaći proizvođači jabuka mogu biti zadovoljni kako je krenula izvozna godina ovog voća jer na nova tržišta isporučuju sve veće količine. Samo u avgustu i septembru, u Indiju je izvezeno 1.500 tona jabuka, a izvoz jabuka na Bliski istok sed... Više [+]

Domaći proizvođači jabuka mogu biti zadovoljni kako je krenula izvozna godina ovog voća jer na nova tržišta isporučuju sve veće količine. Samo u avgustu i septembru, u Indiju je izvezeno 1.500 tona jabuka, a izvoz jabuka na Bliski istok sedam puta je veći u odnosu na to koliko je u prodato jabuka u Rusiju, gde je voćarima godinama bilo najveće izvozno tržište. Još kada se otvori tržište Kine voćari ne bi trebalo da strepe gde će voće prodati. ”Za ova dva meseca u Rusiju smo izvezli 1.100 tona jabuka, a u Indiju 1.500 tona. Kada smo u Indiju počeli da izvozimo naše jabuke u sezoni 2020-2021. godine prodali smo svega 750 tona”, kaže predsednik Asocijacije Serbia Does Apples Gojko Zagorac. #izvozjabuka

NAJČEŠĆE BOLESTI VOĆA ZA VREME SKLADIŠTENJA. Plodovi gotovo svih voćnih vrsta podložni su napadu prouzrokovača bolesti nakon berbe. U većini slučajeva takve bolesti uzrokovane su parazitskim gljivama. Veći broj vrsta gljiva prisutan je na p... Više [+]

NAJČEŠĆE BOLESTI VOĆA ZA VREME SKLADIŠTENJA.

Plodovi gotovo svih voćnih vrsta podložni su napadu prouzrokovača bolesti nakon berbe. U većini slučajeva takve bolesti uzrokovane su parazitskim gljivama. Veći broj vrsta gljiva prisutan je na plodovima jabuke u voćnjaku u trenutku berbe, odakle zajedno sa plodovima dospevaju u skladište. Najznačajnije bolesti jabuke koje se razvijaju nakon berbe i tokom skladištenja su prouzrokovana gljivama Monilinia fructigena, Penicillium expansum, Botrytis cinerea i Colleteotrichum spp.
Razlikujemo parazitske bolesti od tzv. fizioloških bolesti (neparazitskih). Neparazitske bolesti takođe se mogu javiti tokom skladištenja, a najpoznatije su:
- gorke pege (bitter pit),
- staklavost (water core),
- posmeđivanje pokožice (superifical scald),
- oštećenja od niske temperature (freezing injury),
- brašnjavost (mealy breakdown),
- oštećenja zbog visokog sadržaja ugljen dioksida (internal carbon dioxide injury),
- jonatanove pege (jonathan spot).
Kod skladištenja jabuka, krušaka i dunja najčešće se javljaju parazitske ili saprofitske gljivice, a u vrlo retkim slučajevima oboljenja prouzrokuju bakterije. Uglavnom se javljaju gljivice iz rodova Gloeopsorium, Penicillium, Botrytis, Monilinia, Alternaria, Trichothecium, Phoma, Leptothyrium i Nectria koje prouzrokuju sledeće bolesti:
- Meka trulež plodova,
- Zelena ili penicilijska plesan,
- Monilijska trulež (smeđa trulež plodova),
- Siva plesan,
- Gorka trulež (gleosporijska trulež),
- Volovsko oko.
Sa početkom berbe pojedinih sorti jabuka, preventivno sa tretiranjima zasada treba nastaviti radi zaštite plodova od prouzrokovača skladišnih bolesti. Sobzirom na to da se tokom godine, a u zavisnosti od godine, može očekivati veći procenat plodova sa simptomima skladišnih bolesti, te za tretiranja pred berbu treba odabrati fungicid koji ima delovanje na navedene patogene. Ova mera je važna kod svih sorti jabuke, a posebno kod onih koje su namenjene dužem skladištenju, kao što su ajdared, zlatni delišes, jonagold, breaburn i dr.
Mere zaštite od pojave skladišnih bolesti jabuke su pažljiva manipulacija plodovima tokom berbe radi izbegavanja mehaničkih oštećenja, apsolutna zaštita od bolesti tokom vegetacije, kao i skladištenje plodova u adekvatnim prostorima i uslovima.
Meka ili plavozelena trulež. Prvi simptomi se javljaju u vidu bledosmeđih do zlatnožutih pega. Tkivo ubrzo postaje vodenasto i meko, plodovi dobijaju miris buđi i alkoholni ukus. Ubrzo ova trulež zahvata ceo plod, na kome sa starošću gomilice spora postaju zelenkasto plave i prekrivaju veći deo ploda, zbog čega se često zove plava buđ ili plesan. Prouzrokovač oboljenja je Penicillium expansum i svoj prodor ostvaruje preko povređene pokožice ploda.
Siva buđ ili plesan plodova. Ovu bolest izaziva Monilinia fructigena, a najveće štete nanosi ako se tretmani zaštite ne izvedu na vreme. Posebnom širenju ove bolesti doprinose mehaničke povrede i oštećenja od insekata. Od momenta zaraze do pojave pega na plodovima prođe 5-10 dana. Svaki dan prisutne zaraze očitavaju se brojem krugova na plodovima. Sekundarne infekcije u skladištu su ređe.
Gorka trulež plodova. Manifestuje se oko lenticela, vrlo brzo se širi u dubinu ploda i daje mu gorak ukus. U uslovima hladnjača, na nula stepeni, veoma se brzo širi iako je optimalna temperatura širenja oko 24 stepena celzijusovih. Ova zaraza potiče iz voćnjaka, nastaje u jesen kad je kišovito. Prouzrokovač ove bolesti je Gleosporium fructigenum, čija je glavna karakteristika da miruje sve vreme u plodu, a svoje prve simptome ispoljava kada plod dospe u stadijum zrelosti.
Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije
Rezime: Mere zaštite od pojave skladišnih bolesti jabuke su pažljiva manipulacija plodovima tokom berbe radi izbegavanja mehaničkih oštećenja, apsolutna zaštita od bolesti tokom vegetacije, kao i skladištenje plodova u adekvatnim prostorima i uslovima.

Stručnjaci za poljoprivredu ocenili su da je Sporazum o slobodnoj trgovini koji je Srbija juče potpisala sa Kinom dobra šansa za povećanje izvoza agrarnih proizvoda, ali da u zemlji nema mnogo robe koja je višak i ispunjava ostale kriteriju... Više [+]

Stručnjaci za poljoprivredu ocenili su da je Sporazum o slobodnoj trgovini koji je Srbija juče potpisala sa Kinom dobra šansa za povećanje izvoza agrarnih proizvoda, ali da u zemlji nema mnogo robe koja je višak i ispunjava ostale kriterijume za to probirljivo veliko tržište, a problem će biti i trošak transporta. ”Sporazum o slobodnoj trgovini je mač sa dve oštrice. Sporazum o slobodnoj trgovini sa EU je potpisan 2008. godine sa obećanjem da će Srbija postati deo te zajednice za nekoliko godina, ali nije i sada se taj sporazum sveti Srbiji i roba iz tog dela sveta ulazi bez carine i guši domaću proizvodnju“, rekao je agroekonomista Milan Prostran. Profesor voćarstva Zoran Keserović smatra da se Sporazumom o slobodnoj trgovini sa Kinom otvara šansa za izvoz višanja i malina ako troškovi transporta to omoguće jer nema avionskih kargo letova, pa jabuka u Indiju iz Srbije putuje brodom oko mesec dana. #sporazumoslobodnojtrgovini

U Šumadiji je aktuelna berba jabuka i grožđa. Obe voćne vrste su dobro prošle u Centralnoj Srbiji, za razliku od ostatka zemlje, međutim troškovi proizvodnje i dalje brinu čak i velike proizvođače. "Jabuka u rinfuzi, odnosno za industriju,... Više [+]

U Šumadiji je aktuelna berba jabuka i grožđa. Obe voćne vrste su dobro prošle u Centralnoj Srbiji, za razliku od ostatka zemlje, međutim troškovi proizvodnje i dalje brinu čak i velike proizvođače. "Jabuka u rinfuzi, odnosno za industriju, prodaje se od sedam do deset dinara, prva klasa se prodaje za 25, 26 din/kg. To je katastrofalna cena, crveni delišes ima nešto bolju cenu od 30 centi što ne pokriva troškove ulaganja", napominje Aleksandar Glišić, voćar iz Topole. Za razliku od jabuke, grožđe ove godine ima bolju cenu. ”Ove godine je cena izašla na 150 dinara, ali imajući u vidu inflaciju to se nije nešto drastično odrazilo na nas proizvođače kada je zarada u pitanju", dodao je Glišić. #berbajabuka #berbagrozdja