jagoda @KLUB (58)

Stručnjaci jagode svake godine stavljaju na prvo mesto liste voća sa najviše pesticida. Prema rečima prof. dr Jasminke Milivojević sa Katedre za voćarstvo BG Poljoprivrednog fakulteta, jagoda se navodi kao vrsta sa najvećim rizikom po pitan... Više [+]

Stručnjaci jagode svake godine stavljaju na prvo mesto liste voća sa najviše pesticida. Prema rečima prof. dr Jasminke Milivojević sa Katedre za voćarstvo BG Poljoprivrednog fakulteta, jagoda se navodi kao vrsta sa najvećim rizikom po pitanju ostataka pesticida u slučaju nesavesne primene preparata zbog onog kratkog razmaka između cvetanja i zrenja. I drugo voće se puno prska, ali tu je dug period od tog tretmana u fazi cvetanja do berbe plodova i zato se smatra da je to manje rizično nego kod jagode. Na tržištu se sve više pojavljuju i prirodni preparati koji povoljno utiču na suzbijanje infekcija i registrovani su i za organsku proizvodnju. Ipak, na proizvođačima je šta će koristiti. #jagode #pesticidi

Sa prvim jagodama na pijacama, stiže i pitanje – da li u voću i povrću ima nedozvoljenog nivoa ostataka pesticida. Direktor Instituta za zaštitu bilja Nenad Trkulja kaže da se, na osnovu dostupnih podataka, u Srbiji jede zdravstveno ispravn... Više [+]

Sa prvim jagodama na pijacama, stiže i pitanje – da li u voću i povrću ima nedozvoljenog nivoa ostataka pesticida. Direktor Instituta za zaštitu bilja Nenad Trkulja kaže da se, na osnovu dostupnih podataka, u Srbiji jede zdravstveno ispravna hrana. On ističe da poljoprivrednici moraju da se drže uputstva za upotrebu priloženim uz preparate za zaštitu bilja, jer im odstupanje od toga ne donosi nikakvu korist, a stvara im veće troškove. Na pitanje da li je dovoljno da poljoprivrednici pažljivo čitaju etikete i da savete traže od prodavaca u poljoprivrednim apotekama, Trkulja podseća da poljoprivrednici mogu da se obrate i prognoznim izveštajnim službama, kao i savetodavnim stručnim službama. #zastitavocaipovrca

Nije tajna da srpska organska proizvodnja najbolje rezultate poslednjih godina beleži u izvozu. U 2022. godini izvezli smo organskih proizvoda u vrednosti od preko 68 miliona evra. Kada pogledamo strukturu izvoza, jasno je da jagodasto voće... Više [+]

Nije tajna da srpska organska proizvodnja najbolje rezultate poslednjih godina beleži u izvozu. U 2022. godini izvezli smo organskih proizvoda u vrednosti od preko 68 miliona evra. Kada pogledamo strukturu izvoza, jasno je da jagodasto voće beleži sjajne rezultate, objavio je Berry bilten koj izdaje Privredna komora Srbije. Kako se navodi, smrznuta malina vlada i u izvozu organske hrane pa dostiže vrednost od preko 26 miliona evra, dok je za njom smrznuta kupina sa 10,5 miliona. Sušena malina prelazi pet miliona, dok se na listu upisala i suva jagoda sa preko milion evra. Ovi podaci mogu da budu i mnogo veći, ali su trendovi jasni i konstantno pozitivni, zaključuje se u biltenu PKS-a. #izvozorganskihproizvoda

Na drugom Festivalu bobičastog voća ”Belgrade Berry Fest“ proteklog vikenda u Beogradu oko 70 proizvođača predstavilo je proizvode od jagode, maline, kupine i drugog bobičastog voća, uz prateći zabavni i edukativni program. Ovu dvodnevnu ma... Više [+]

Na drugom Festivalu bobičastog voća ”Belgrade Berry Fest“ proteklog vikenda u Beogradu oko 70 proizvođača predstavilo je proizvode od jagode, maline, kupine i drugog bobičastog voća, uz prateći zabavni i edukativni program. Ovu dvodnevnu manifestaciju organizovali su Privredna komora Srbije i Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) u cilju promocije i podsticanja potrošnje bobičastog voća. Prvi dan festivala održan je u Privrednoj komori Srbije i tom prilikom predstavljen je i novi koncept promocije i edukacija u podsektoru jagodastog voća ”Berry Academy“, kao i bilten o tržištu jagodastog voća, koji izdaje PKS uz podršku GIZ-a. #belgradeberryfest

EKONOMIČNOST PROIZVODNJE ORGANSKOG JAGODASTOG VOĆA. U Srbiji postoje vrlo povoljne okolnosti za dalji razvoj organske proizvodnje jagodastog voća sa aspekta tražnje koja je u stalnom porastu. Ipak za sada ne postoje potpuno fer odnosi izvoz... Više [+]

EKONOMIČNOST PROIZVODNJE ORGANSKOG JAGODASTOG VOĆA.

U Srbiji postoje vrlo povoljne okolnosti za dalji razvoj organske proizvodnje jagodastog voća sa aspekta tražnje koja je u stalnom porastu. Ipak za sada ne postoje potpuno fer odnosi izvoznika i primarnih proizvođača. Naime, otkupljivači organskog jagodastog voća uglavnom daju oko 20 % (retko 30 %) više cene za organsko voće u odnosu na konvencionalno, a značajan broj njih plaća organsko voće po ceni koja je ekvivalentna konvencionalnom. Nažalost, ovome doprinose pre svega nesavesni voćari koji se uključuju u proces organske proizvodnje, sklapaju ugovore sa otkupljivačima, a nakon toga ne poštuju uputstva i tehnologiju gajenja organskog voća, pre svega u domenu zaštite biljaka i primene hraniva. Pravoj i pravednoj ekonomskoj valorizaciji organskog jagodastog voća doprineće najviše principi iskrenosti i poštenja koje promovišu svi postojeći standardi organske poljoprivrede u svetu.
Prema nepotpunim podacima, organska proizvodnja jagodastog voća u Srbiji uspostavljena je na 690 ha, a u periodu konverzije nalazi se oko 30 ha. Najveći deo površina je pod malinom (oko 530 ha) dok je jagoda zastupljena na oko 155 ha. Značajne su sertifikovane površine (710 ha) jagodastog voća iz divlje populacije. Proizvodnja je koncentrisana na području zapadnog i južnog dela Srbije, uglavnom u brdsko-planinskom području. Sve proizvedene količine organskog jagodastog voća izvoze se u zemlje EU, SAD i Japan u zamrznutom stanju. Akcionim planom za razvoj organske poljoprivrede, planirano je povećanje površina u Srbiji na 55.000 hektara. Ovakav plan i rast tražnje uticaće na dalje povećanje površina pod organskim jagodastim voćem. Treba očekivati da će malina i dalje biti najvažnija vrsta po obimu proizvodnje, ali uzimajući u obzir isplativost, treba širiti borovnicu i ribizlu. Naravno, podizanje zasada borovnice je skupa investicija i mali je broj farmera, koji u postojećim okolnostima ekonomske krize to može uraditi. Troškovi podizanja zasada borovnice su oko 20.000 evra po hektaru (bez protivgradne mreže), ali njena dugovečnost (20 do 40 godina) utiče na to da je godišnja stopa amortizacije niska (do 1500 evra). Neto dohodak u organskoj proizvodnji borovnice, računajući za 1 kg borovnice je od 1,3 do 1,8 evra.
Visina zarade u proseku sa jednog hektara maline u organskoj proizvodnji je oko 9.000 evra. To je dosta više u odnosu na proizvodnju organske kupine, čija zarada sa jednog hektara iznosi oko 2.500 evra. Zarada u proizvodnji organske jagode je znatno viša u odnosu na kupinu i iznosi po jednom hektaru oko 4.200 evra. Kada je reč o prosečnoj visini zarade sa jednog hektara zasada organske ribizle, ona iznosi oko 3.250 evra. I na kraju, prosečna visina zarade sa jednog hektara zasada borovnice u organskoj proizvodnji iznosi oko 18.500 evra.
Obrada, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

Rešenje trenutne krize u malinarstvu nije u promeni sortimenta u domaćim zasadima kao što neki predlažu, rekao bih iz različitih pobuda. Sorte malina koje su proslavile srpsko malinarstvo – vilamet i miker i dalje treba da ostanu bazične u... Više [+]

Rešenje trenutne krize u malinarstvu nije u promeni sortimenta u domaćim zasadima kao što neki predlažu, rekao bih iz različitih pobuda. Sorte malina koje su proslavile srpsko malinarstvo – vilamet i miker i dalje treba da ostanu bazične u našoj proizvodnji”, kaže stručnjak za jagodasto voće dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku. On malinarima ne preporučuje da menjaju ove sorte u zasadima, jer smo po njima prepoznatljivi na svetskom tržištu. Navodi da treba raditi na klonskoj selekciji, na unapređenju ove dve sorte jer je bilo uvoza sadnog materijala iz različitih zemalja – Amerike, Švajcarske, Francuske, proizvedenog po različitim postupcima tako da je takav sadni materijal izgubio sortne karakteristike. #sortimentmalina

Sukob oko korišćenja vode u sušom pogođenom poljoprivrednom sektoru Španije rizikuje da naruši izvoz jagoda, jednog od najprepoznatljivijih španskih izvoznih proizvoda u evropskim supermarketima. Španska socijalistička ministarka za životnu... Više [+]

Sukob oko korišćenja vode u sušom pogođenom poljoprivrednom sektoru Španije rizikuje da naruši izvoz jagoda, jednog od najprepoznatljivijih španskih izvoznih proizvoda u evropskim supermarketima. Španska socijalistička ministarka za životnu sredinu Teresa Ribera rekla je da su neki poljoprivrednici suočeni sa "istinskim rizikom po reputaciju", dok nemačka grupa aktivista Kampakt vodi kampanju za bojkot "jagoda od suše". Koren spora leži u zakonu koji je predložila konzervativna vlada španskog regiona Andaluzija, za koji kritičari kažu da bi legalizovao 1.000 ilegalnih bunara koje koriste poljoprivrednici i da bi mogao da isuši jednu od najvažnijih evropskih močvara, Donjanu.

Na beogradskoj pijaci Skadarlija (koju mnogi češće zovu po starom imenu Bajlonijeva pijaca) danas su tezge bile prepune jagoda i trešanja. I dok sezona jagoda uskoro pralazi, trešnje tek pristižu pa su u skladu s tim i cene. Jagode koštaju... Više [+]

Na beogradskoj pijaci Skadarlija (koju mnogi češće zovu po starom imenu Bajlonijeva pijaca) danas su tezge bile prepune jagoda i trešanja. I dok sezona jagoda uskoro pralazi, trešnje tek pristižu pa su u skladu s tim i cene. Jagode koštaju od 150 do 250 dinara, dok su trešnje od 300 do 500 dinara. Na par tezgi videli smo i lubenice kojima je cena 150 dinara po kilogramu.

U subotu 27. maja u 14h u Institutu za voćarstvo Čačak, a u organizaciji Narodnog muzeja Čačak, biće otvorena izložba ”Staro i nestalo voće Srbije“, autorke Aleksandre Savić, muzejskog savetnika i autora crteža Bore Milićevića, likovnog teh... Više [+]

U subotu 27. maja u 14h u Institutu za voćarstvo Čačak, a u organizaciji Narodnog muzeja Čačak, biće otvorena izložba ”Staro i nestalo voće Srbije“, autorke Aleksandre Savić, muzejskog savetnika i autora crteža Bore Milićevića, likovnog tehničara Prirodnjačkog muzeja. Na izložbi će biti predstavljene odabrane autohtone sorte jabuka, šljiva i krušaka, kao i drugog voća, koje se vekovima gaje u Srbiji. Među njima su jabuke: petrovača, pamuklija, ružica, šarunka, funtača, masnjača, krstovača, šimširka, budimka i druge; kruške: jagodarka, vidovača, ilinjača, petrovčica, mirisavka, stambolka, takiša, karamanka, kaluđerka i druge, kao i šljive: crvena ranka, požegača, belošljiva, okruglica, crveni piskavac, gorčivka, turgulja, panađurka, moravka, bardaklija, ali i drugo voće našeg područja. Jedan deo izložbe posvećen je upotrebi jabuke i šljive u narodnim običajima i tradiciji kod Srba. #autohtonesortevoca