kajsija @KLUB (35)

Republički hidrometeorološki zavod saopštio je juče da se ovih dana ujutro očekuje slab prizemni mraz, koji može da ošteti procvetale vrste i sorte voća. Preporuka poljoprivrednicima je da budu u pripravnosti i da prate vremensku prognozu,... Više [+]

Republički hidrometeorološki zavod saopštio je juče da se ovih dana ujutro očekuje slab prizemni mraz, koji može da ošteti procvetale vrste i sorte voća. Preporuka poljoprivrednicima je da budu u pripravnosti i da prate vremensku prognozu, a ako imaju mogućnosti i da primene adekvatne mere nege i zaštite, navodi RHMZ. Inače, najranije sorte voća u Srbiji su cvetale već krajem februara. Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović nedavno je izjavio da se ove godine ponavljaju vremenske prilike kao i prošle godine jer je posle toplog perioda u januaru i februaru bilo više od 20 Celzijusovih stepeni zbog čega su rane sorte voća, dženerika, kajsija i breskva, procvetale. #cvetanjevocaka #mraz

Kajsija, među prvim voćkama koje cvetaju u rano proleće. Da li ste je zaštitili od monilioze?

Na prodaju domaca rakija Sljiva (rodna, ranka, lepotica i stenlej) 19 gradi Kajsija (keckemetska ruza) 18 gradi Dunja 18 gradi U ponudi i vece kolicine MEKE rakije jacine 12 gradi Sve inf na 063 8023 576 Dogovor oko cena Selo Bozurnja kod T... Više [+]

Na prodaju domaca rakija
Sljiva (rodna, ranka, lepotica i stenlej) 19 gradi
Kajsija (keckemetska ruza) 18 gradi
Dunja 18 gradi
U ponudi i vece kolicine MEKE rakije jacine 12 gradi
Sve inf na 063 8023 576
Dogovor oko cena
Selo Bozurnja kod Topole Oplenacke

LAG Fruška Gora - Dunav i Opština Bačka Palanka i ove godine realizuju projekat "Proizvedeno u Sremu- biznis po meri čoveka" Sve je spremno za kuvanje pekmeza od kajsija.

TRULEŽ PLODOVA KOŠTIČAVIH VOĆAKA. I) Plodovi šljive trunu, meso smeđi, na površini sivi jastučići. - Trulež plodova (Monilia fructigena). Trulež plodova voćaka (Monilia fructigena) se naglo širi posebno iza dugotrajnih kiša, naročito ako su... Više [+]

TRULEŽ PLODOVA KOŠTIČAVIH VOĆAKA.
I) Plodovi šljive trunu, meso smeđi, na površini sivi jastučići.
- Trulež plodova (Monilia fructigena). Trulež plodova voćaka (Monilia fructigena) se naglo širi posebno iza dugotrajnih kiša, naročito ako su se te kiše javile nakon smenjivanja sa sunčanim i toplim vremenom.
- Napadnute su i druge vrste voćaka (kajsija, breskva i dr.).
- Trenutno je osetljiv kasni sortiment kajsija i šljiva. Protiv monilije tretira se fungicidima: Chorus 75-WG (0,2 kg/ha), Saprol (0,125 %), Oktave (0,04 %); Zamir 400-EW (0,1 %); Signum (0,562 - 0,75kg/ha) Flux (1 l/ha); ronilan DF; konker; kidan; lupo; sumilex 50 FL; teldor SC-500; bavistin FL; zino; folicur WP 25; voditi strogo računa o karenci ! Zimi skinuti "mumije" - suve plodove sa stabla, a iste pokupiti i ispod stabala. Suzbijati štetočine koje ranjavaju plod u zrenju (šljivin smotavac i dr.). Ne pređubriti voćke. Proređivati krunu u rezidbi. Ne saditi sadnice pregusto.

Ovogodišnji rod kajsije i po količinama i po kvalitetu daleko zaistaje za prošlom godinom. Čitavi zasadi kajsija u selu Miokovci, srpskoj prestonici ove voćne vrste, ostali su pusti jer se na granama neretko ne može naći ni jedna zametnuta,... Više [+]

Ovogodišnji rod kajsije i po količinama i po kvalitetu daleko zaistaje za prošlom godinom. Čitavi zasadi kajsija u selu Miokovci, srpskoj prestonici ove voćne vrste, ostali su pusti jer se na granama neretko ne može naći ni jedna zametnuta, a kamoli sazrela voćka. Aleksandar Stojanović iz ovog sela na četiri i po hektara koliko ima pod kajsijom ove sezone neće ubrati ni grama. ”Na rod kajsije ove godine uticao je mraz u proleće, u aprilu praćen snegom i kišom i mislim da je propalo 90% plodova u globalu u našem selu. Postoje pojedini voćnjaci gde ima roda, ali to je možda 10% ukupne proizvodnje sela”, rekao je on i dodao da je još uvek rano govoriti o gubicima ali da je jasno da su oni ogromni. #kajsija

SPECIFIČNOSTI REZIDBE KAJSIJE. Kajsija (Prunus armeniaca L.) je voćka toplog podneblja. Prirodno traži dosta prostora za uzgoj, dobro podnosi zimske mrazeve, ali u prinudnom mirovanju može izmrznuti. Rano cveta, pa često je oštećuju pozni p... Više [+]

SPECIFIČNOSTI REZIDBE KAJSIJE.

Kajsija (Prunus armeniaca L.) je voćka toplog podneblja. Prirodno traži dosta prostora za uzgoj, dobro podnosi zimske mrazeve, ali u prinudnom mirovanju može izmrznuti. Rano cveta, pa često je oštećuju pozni prolećni mrazevi, te može doći do kompromitovanja berbe. U cvetanju i kiša može ugroziti donošenje plodova. Genetski je podložna alternativnom rađanju, koje može još više biti potencirano gore navedenim klimatskim faktorima. Osetljiva je na rezidbu usled naseljavanja tkiva raznoraznim gljivicama i bakterijama, a pojava smole na orezanom mestu izvlači vodu, dovodi do sušenja grana, a u krajnjem slučaju i cele voćke.
Naročito je važno orezivanje stabala kajsije napadnute monilijom. Njih treba orezivati odmah, čim se zaraza pojavi, ne vodeći računa o dobu vegetacije. Ovo zato da bi se sprečilo da bolest zahvati i starije drvo, koje može postepeno izumreti. Napadnute mladare i grančice treba skratiti tako da taj presek bude niži od zaraženog mesta za 10 - 12 cm.
Česta je pojava "iznenadne smrti" ili "apopleksije" voćke neposredno pred berbu. Karakteristično za kajsiju je i to da na starom drvetu i periferiji krošnje dolazi do jakog izbijanja mladara iz spavajućih pupoljaka. Za vreme mladalačkog perioda, po mogućnosti ne vršiti rezidbu, već vršiti otklon grana i grančica odbojnicima i povijanjem, uz pomoć armature (kolja i žica). Vodopije, još dok su zeljaste i male, ukloniti. Kada počne da rađa, kajsiju u najboljem slučaju rezati od kraja maja pa do 20. juna, eventualno posle berbe plodova. Zaustavljanje bujnosti vršimo "povratnim rezom" starijih grana na mlađu granu i proređivanjem grančica u unutrašnjosti krošnje. Neophodno je ostaviti što više mešovitih grančica srednje dužine i majskih kitica na dvo ili višegodišnjim granama. Kajsija koja se gaji na našim prostorima nije toliko visoka voćka i teži širenju vegetacije u vodoravan položaj, što dovodi do ranog prorođavanja, ako je rezidba pravilna i adekvatna primena ostalih pomo i agrotehničkih mera.
Pojedini autori preporučuju rezidbu kajsije na početku vegetacije do početka cvetanja, gde je neophodno izvesti "lagane" rezove na bujnim voćkama, odnosno vršiti proređivanje grančica smeštenih u najvišim delovima krošnje i koje su predugačke ili preguste. Idealno bi bilo sačuvati mešovite rodne grančice dužine 40 do 70 cm, koje daju kvalitetne plodove. Letnju rezidbu ili odstranjenje vrhova mladara za 1/3 vršiti u periodu krajem maja do 20. juna, samo u slučaju da su mladari duži od 30 cm. Tako dobijamo prevremene rodne grančice, otpornije na mrazeve. Ovu meru treba da prati đubrenje azotnim đubrivom i navodnjavanje. Povratnim rezom ostavljamo granu okrenutu prema gore i prema unutra, koja će kasnije pod teretom roda poprimiti prirodan položaj, odnosno prirodno će se saviti. Mešovite rodne grančice i majske kitice, koje se nalaze na starijem drvetu se obnavljaju kroz ciklus od 3 do 4 godine. To se vrši sporije nego kod breskve i to do 25 % rodnih grana godišnje.
Posle rezidbe vršimo premazivanje preseka pastom SANTAR - M (ima baktericidno delovanje i stimulatore za kalusiranje rana). Prethodno vršimo zaglađivanje preseka kalemarskim nožem. Kod rezidbe možemo izvršiti i dezinfekciju preseka 5 % - nim plavim kamenom, a zatim premazati preseke kalem voskom ili belom farbom za drvo.
Na mestu rezidbe može da se razvije Eutypa lata (armeniaca) i da izazove propadanje stabala. Ali za pojavu apopleksije je vezano više faktora: Pseudomonas syringae - parazit, Cytospora cincta - saprofit, a navodi se i gljiva Verticillium albo - atrum. Venu prvo pojedini delovi krune (lišće gubi turgor - klone, delimično se obezbojava), te zatim suši se celo stablo. Kada dođemo u voćnjak i ako je jedan deo grana ogoljen (osnova) i ako pri zasecanju nožem primetimo braon boju like - radi se o "apopleksiji". Ukoliko je lišće savijeno u vidu školjke - uzrok je nepodudarnost između podloge i plemke.

Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

SUZBIJANJE RUTAVE BUBE (TROPINOTA HIRTA). Rutava buba ima jednu generaciju u toku godine i prezimljava u stadijumu imaga u zemljištu. Odrasli insekti su obrasli mnogobrojnim beličasto - žućkastim dlačicama, crne su boje i na pokriocima su u... Više [+]

SUZBIJANJE RUTAVE BUBE (TROPINOTA HIRTA).

Rutava buba ima jednu generaciju u toku godine i prezimljava u stadijumu imaga u zemljištu. Odrasli insekti su obrasli mnogobrojnim beličasto - žućkastim dlačicama, crne su boje i na pokriocima su ukrašeni sa velikim brojem belih, simetrično raspoređenih pega.
U proleće se prvi insekti sreću na cvetovima maslačka, a potom se sele na razne vrste voćaka, ukrasnog drveća i šiblja, zatim na razne vrste povrća u cvetu, a na kraju proleća sreću se i na usevima žita. Osim cvetova i cvetnih pupoljaka, može se hraniti i mladim lišćem. Ozbiljne štete rutava buba može naneti kruškama, jabukama, trešnjama, bademu, jagodama, dunjama, aroniji, kajsijama i breskvama.
Problem hemijskog suzbijanja rutave bube je u tome što se ova štetočina javlja u vreme cvetanja biljaka, kada su prisutne pčele, te bi primena insekticida dovela do nekontrolisanog uginjavanja i tih veoma korisnih insekata. Stoga kao mera suzbijanja rutave bube preporučuje se postavljanje odgovarajućih posuda bele, žute ili plave boje po obodima voćnjaka u što većem broju u kojima se nalazi deterdžent ili voda sa sa raznim dodacima koji privlače rutavu bubu, sirup od jabuke, jagode, pivo i dr. Od insekticida koji nisu otrovni za pčele, a mogu se koristiti za suzbijanje rutave bube može se koristiti Mavrik EW 0,3 l/ha na bazi a.m. fluvinata i to posle zalaska sunca.
Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

OTPADANJE CVETOVA ILI TEK ZAMETNUTIH PLODOVA VOĆAKA. Ova pojava u voćaka se javlja radi svođenja plodova na određeni broj prema snazi same voćke. Od ukupnog broja cvetova dovoljno je da se kod jabuka razvije u plodove 3 - 4 %, a kod krušaka... Više [+]

OTPADANJE CVETOVA ILI TEK ZAMETNUTIH PLODOVA VOĆAKA.

Ova pojava u voćaka se javlja radi svođenja plodova na određeni broj prema snazi same voćke. Od ukupnog broja cvetova dovoljno je da se kod jabuka razvije u plodove 3 - 4 %, a kod krušaka 3 - 8 % cvetova, u zavisnosti od krupnoće plodova. Kod koštičavih voćaka, zbog znatno sitnijih plodova, potrebno je da se veći broj cvetova razvije u plodove, 12 - 25 %. Tako u bresaka, kajsija i šljiva 12 - 15 %, u trešanja i višanja 15 - 25 %, a u oblačinske višnje čak i preko 30 %, jer su njeni plodovi teški svega 2 grama.
Cvetovi najčešće otpadaju zbog odsustva oplođenja. Tek zametnuti plodovi, pak, otpadaju bilo zbog uginjavanja ili malog broja embriona u plodu, a često i zbog pojave biljnih bolesti i štetočina ili zbog prohladnog vremena.
Često usled vrlo slabog stanja ishrane može se desiti da svi tek zametnuti plodovi otpadnu, iako ih je većina oplođeno. Čest je slučaj da pri dobrom stanju ishrane voćke svi plodovi ostanu i počnu dobro da se razvijaju, a delimično ili masovno otpadaju kasnije, 15 - 30 dana posle cvetanja. To znači da se otpadanje plodova odvija u talasima: kod jabučastih voćaka u dva, a kod koštičavih u tri talasa. Ali i u jabučastih voćaka je moguć talas otpadanja plodova nakon cvetanja usled "lažnih" oplođenja, slabije ishranjenosti voćaka, hladnog vremena, padavina ili suše u vreme cvetanja (dipl. ing. S. Nekić, 2012.).

Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije