kesten @KLUB (15)

Kesten je rano procvetao!

IZBOR TERENA ZA PODIZANJE VOĆNJAKA. Kod izbora terena mora se voditi računa o kvalitetu i plodnosti zemljišta (sadržaj humusa, makro i mikro elemenata), pH vrednosti, sadržaju aktivnog kreča, sadržaju alkalnih soli, dubini zemljišta, granul... Više [+]

IZBOR TERENA ZA PODIZANJE VOĆNJAKA.

Kod izbora terena mora se voditi računa o kvalitetu i plodnosti zemljišta (sadržaj humusa, makro i mikro elemenata), pH vrednosti, sadržaju aktivnog kreča, sadržaju alkalnih soli, dubini zemljišta, granulometrijskom (mehaničkom) sastavu, zatim o klimi reona, reljefu terena, ekspoziciji parcele, blizini vodenih površina, zaklonjenosti od hladnih vetrova, itd. Pri izboru položaja za podizanje voćnjaka, mora se voditi računa i o transportabilnosti plodova.
Zemljište je sredina koja predstavlja primaran činilac egzistencije, produktivnosti i dugovečnosti voćaka te mora pružiti optimalne toplotne i vodno vazdušne uslove korenovom sistemu. Zbog toga aktivni sloj zemljišta mora odgovarati sledećim zahtevima:
• Dubok oranični sloj (zavisno od voćne vrste, minimum za jagodu - 0,5 m; ostalo jagodasto voće - 1,0 m; vegetativno razmnožene voćke - 2,0 m, generativno razmnožene voćke - 3,0 m),
• rastresit, propustljiv i strukturan oranični sloj zemljišta,
• Da podzemna voda nije visoka (najveća visina podzemne vode u trajanju maksimalno dva dana, varira u zavisnosti od dubine korenovog sistema, jagoda - 0,3 m; ostalo jagodasto voće - 0,7 m; vegetativno razmnožene voćke - 1,0 m, generativno razmnožene voćke - 1,5 m),
• Da je pH reakcija zemljišta pogodna (najpogodnija za većinu voćnih vrsta je slabo kisela do neutralna sredina, kiselo zemljište zahteva borovnica, pitomi kesten),
• Da zemljište sadrži dovoljno makro i mikro elemenata,
• Da zemljište ne sadrži toksične za biljku materije.
Uticaj reljefa na voćke - reljef je skup oblika terena zemljišta i karakteriše ga nizina i uzvišenja koji manifestuje ekološke (zemljište i klima) i fitotehničke (mogućnosti primene mehanizacije) uslove za gajenje voćaka. Za podizanje voćnjaka najčešće se koriste srednji delovi ravnih i prostranih padina, sa različitim nagibom. Voćkama najviše odgovaraju blago brežuljkasti tereni. Veliki nagib poboljšava toplotne uslove, ali smanjuje upotrebljivost zemljišta zbog jake erozije kao i mogućnost korišćenja mehanizacije.
Na velikim nagibima voćke se sade po izohipsama.
Uticaj ekspozicije terena - najviše utiče na temperaturu i vlažnost područja, generalno su najtopliji i najsuvlji u severnoj hemisferi južni položaji, a u južnoj hemisferi to su severni položaji. Međutim, uticaj ekspozicije terena zavisi u velikoj meri i od ostalih činilaca (geografska širina i dužina, nadmorska visina, jačina nagiba). Uticaj velikih vodenih površina - usporava kretanje vegetacije te su voćke otpornije na pozne mrazeve, u jesen su uslovi za sazrevanje povoljniji, tokom zime su ublaženi nagli i jaki prelazi temperature).
Uticaj nadmorske visine - zbog jakih zimskih mrazeva i kraće vegetacije, velike nadmorske visine nisu pogodne za voćarstvo, a gornja granica zavisi od voćne vrste. Idući ka severu, smanjuje se nadmorska visina na kojoj se voćke mogu uspešno gajiti.

Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

OPRAŠIVANJE VOĆAKA. Pod oprašivanjem, odnosno polinacijom se podrazumeva prenošenje polenovih zrnaca s raspuknutih prašnih kesica (antera) na žigove tučka istih ili drugih cvetova. Bez oprašivanja nema oplođenja, pa prema tome i donošenje p... Više [+]

OPRAŠIVANJE VOĆAKA.

Pod oprašivanjem, odnosno polinacijom se podrazumeva prenošenje polenovih zrnaca s raspuknutih prašnih kesica (antera) na žigove tučka istih ili drugih cvetova. Bez oprašivanja nema oplođenja, pa prema tome i donošenje plodova, izuzev u sorti krušaka i jabuka, koje su sklone partenokarpnom ili apogamnom obrazovanju plodova.
Oprašivanje može da bude autogamno (samooprašivanje), kada se polenova zrnca prenose na žigove tučka istog cveta ili na cvetove istog stabla ili na cvetove raznih stabala iste sorte i alogamno, ksenogamno (ukršteno, strano), kada se polenova zrnca jedne sorte prenose na žigove tučka druge sorte iste voćne vrste.
Nejednovremena pojava razvića prašnika i tučka u voćaka (naprimer oraha) naziva se dihogamija. Ako se ranije razviju prašnici onda se ova pojava naziva protandrija, a ukoliko se ranije razvije tučak - protoginija.
Pravilan izbor oprašivača od posebnog je značaja za redovnu i obilnu rodnost samobesplodnih sorti voćaka.
Dobar oprašivač treba da ispunjava sledeće uslove:
1. Da se vreme cvetanja sorte oprašivača i osnovne sorte dovoljno podudara, tako da bi moglo doći do polinacije i oplođivanja;
2. Da sorta oprašivač i sorta koja se oprašuje približno počinju jednovremeno da rađaju i da imaju istu dugovečnost;
3. Da oprašivač ima zadovoljavajuću klijavost polena, preko 50 %, da je diploidna sorta i da bude kompatibilna sa sortom koju treba da oprašuje;
4. Da plodovi oprašivača i osnovne sorte približno istovremeno sazrevaju, zbog lakše realizacije plodova i zaštite od štetočina;
5. Da sorta oprašivač redovno svake godine cveta, odnosno da nema sklonosti ka alternativnom rađanju. Stoga je u većim zasadima bolje da se umesto jednog obezbede dva oprašivača, jer će oprašivanje glavne sorte biti sigurnije;
6. Da sorta oprašivač bude u istoj meri otporna prema bolestima, kako ne bi poslužila kao izvor zaraze i da ne bi zahtevala dopunska prskanja i
7. Da sorta oprašivač ima kvalitetne plodove i zadovoljavajuće tržne vrednosti.
Sorte jabuke, kruške, trešnje, oraha, leske, badema i pitomog kestena su stranooplodne biljke. Stoga pri samooprašivanju ne dolazi do samooplođenja niti do obrazovanja i razvoja plodova ovih voćaka. Jednosortni (čisti) zasadi pomenutih voćaka ostaju trajno nerodni.
Neke sorte šljive su delimično samooplodne. I one ne rađaju zadovoljavajuće pri samooprašivanju.
Strano oprašivanje neophodno je da bi se obezbedila redovna i dobra rodnost sorata jabuke, kruške, trešnje, oraha, leske, badema i pitomog kestena, kao i mnogih sorti domaće šljive.
Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

PODIZANJE VETROZAŠTITNIH ZASADA. Vetrozaštitni zasadi uglavnom mogu biti dvojaki: Retki, koje vetar produvava i gusti, dakle neprobojni. U prvom slučaju snaga vetra se samo umanjuje, dok u drugom vetar nailazi gotovo na živi zid, podiže se... Više [+]

PODIZANJE VETROZAŠTITNIH ZASADA.

Vetrozaštitni zasadi uglavnom mogu biti dvojaki: Retki, koje vetar produvava i gusti, dakle neprobojni. U prvom slučaju snaga vetra se samo umanjuje, dok u drugom vetar nailazi gotovo na živi zid, podiže se iznad zasada i docnije vraća u prvobitan položaj. Ustanovljeno je da je prvi tip bolji.
Rastojanje na kojem deluju zaštitni zasadi je različito. Ono je do 100 puta veće nego što je visina drveća. Zbog toga je dobro da se podižu još na jednom ili više mesta i u samom voćnjaku takozvane vetrolomne linije. Naročito je važno da se vetrozaštitni pojasevi sastoje iz više redova različitog drveća, na malom rastojanju jedno od drugog, tako da drveta bliža vetru budu niska, pa viša i u poslednjem redu najviša, jer se tada vetar najbolje lomi i duva iznad voćaka.
Drveće za vetrozaštitu treba da ispunjava sledeće uslove: Da dobro uspeva; da raste brže od voćki; da nema sa voćkama zajedničke bolesti i štetočine; da im drvo ima veliku upotrebnu vrednost; da ne daju izdanke i da im je kruna dovoljno gusta. Jedna vrsta šumskog drveća, naravno ne može zadovoljiti sve ove uslove, zbog čega se sade razne vrste. U Metohiji najbolje se pokazalo drveće koje pripada voćarstvu: Orah, Kesten i Leska. Svakako, korist je i od plodova ovih voćki.
U obzir dolazi i klen, jasen, breza, lipa, hrast, bagrem i drugo drveće. Zaštitni zasadi sa južne strane treba da budu 20 - 40 m udaljeni od voćnjaka, a sa severne strane 10 - 20 m. Razmak između redova kod zaštitnih pojaseva treba da bude 1,5 - 2 m, a u redu 1 - 1,5 m. Žbunove šiblja treba saditi dva puta gušće, a redove treba postavljati upravno na pravac duvanja vetra.
Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

U selu Belosavci kod Topole ovih dana je zabeleženo cvetanje bagrema, višnje i kestena. Prema prognozama starijih meštana očekuje se duga i hladna zima.

Pitomi Kesten

Cao,ima li neko iskustva u sadnji pitomog kestena (kalemljenog)?
Iz Vojvodine sam, zanima me da li uspeva rod kod nas.

Bavi li se neko proizvodnjom pitomog kestena? Moze li se u Srbiji uopste baviti time?

Evo kako uzgojiti kesten iz ploda

Počela je sezona pečenog kestenja, mnogi ga peku u rerni, ali to nije to, složili su se svi pravi ljubitelji ove jesenje poslastice. Kako kažu, kesten pire je OK, ali je pečeni kesten ipak nešto posebno, nešto što najavljuje zimu… Upravo je... Više [+]

Počela je sezona pečenog kestenja, mnogi ga peku u rerni, ali to nije to, složili su se svi pravi ljubitelji ove jesenje poslastice. Kako kažu, kesten pire je OK, ali je pečeni kesten ipak nešto posebno, nešto što najavljuje zimu…

Upravo je i prvi znak da je stigla jesen očaravajući miris pečenog kestenja koji se širi novosadskim ulicama, oni koji zaista uživaju u čađavim prstima, i krckavom ukusu ove namirnice, odmah pohitaju kod prvog uličnog prodavca.

Strastveni ljubitelji kestena, znaju za sva mesta u gradu na kojima ga mogu kupiti, pa tako koriste svaku priliku da "omaste brk" ovom vrstom orašastog ploda.
A oni koji vole kesten, znaju gde ga mogu kupiti. U Novom Sadu ga ima na nekoliko lokacija u gradu, u centru, na raskrsnici kod Futoške pijace, na raskrsnici na Bulevaru oslobođenja i ulice Maksima Gorkog bliže prema ulici Lasla Gala, zatim na Limanu 3 preko puta Limanskoh parka, kao i na Limanu 4.

Ako ste se pitali odakle stiže plod u kome uživate, što onaj iz fišeka, što onaj u kesten pireu, odgovor je: iz Makedonije, Hrvatske i čak – Kine!
Ovo su zemlje iz kojih Srbija uvozi najviše pitomog (jestivog) kestena, kako svežeg tako i prerađenog. Za njima slede – Albanija, Italija i Grčka. Domaćeg kestena, ni u pećnicama, ni u pireu, kao ni u čokoladicama ili kolačima i drugim delikatesima, gotovo da nema
.
Eto, prosto ne mogu da zamislim jesen, suvo lišće, miris vlažne zemlje bez mirisa pečenog kestena koji se širi po gradskim ulicama. Kupujem tu kod mene na Limanu kod mog komšije, koji godinama prodaje uvek i na istom mestu. On ih zaista vrhunski ispeče, nekako se ljuska sama odvaja od ploda, a dešavalo mi se da kupim i na drugom mestu pa da ne mogu da ga oljuštim, a to me onda nervira.