KLUB - društvena mreža

DOPUNSKA OBRADA ZEMLJIŠTA U VOĆNJAKU.
Dopunska obrada zemljišta je agrotehnička mera koja se izvodi u toku vegetacije u cilju uništavanja i suzbijanja korova u voćnjaku i održavanja vodno vazdušnog i toplotnog režima u zemljištu. Održavanje zemljišta u voćnjaku se obično održava u vidu jalovog ugara (stalnom obradom), zatravljivanjem (mulčiranjem) ili kombinacijom zatravljivanjem u međuredu i rotofreziranjem u redu ili obrada u međuredu i herbicidni tretman u redu i slično. Za koju kombinaciju će se proizvođač opredeliti zavisi od raspoložive mehanizacije, tipa zemljišta kao i intezivnosti proizvodnje. Dopunska obrada zemljišta u toku vegetacije se izvodi od aprila meseca pa do kraja jula, u zavisnosti od vremenskih prilika. Ako imamo više padavina imaćemo mogućnost više razvoja korova pa i veći broj prohoda (radnih operacija) u cilju održavanja zemljišta. Obično u toku vegetacije imamo tri do četri prohoda ređe kad i više, ali najdalje do kraja jula. Najzastupljeniji vid održavanja zemljišta je u vidu jalovog ugara gde mašinama za dopunsku obradu podrivačima, kultivatorima, tilterima ili rotofrezama vrši se obrada na dubini od 5 do 7 cm dubine, gde se ređe upotrebljava tanjirača ili druga mašina sem kada se najavi sušni period radi usitnjavanje krupnih frakcija zemljišta. Za period aprila je potrebno uraditi plitku obradu jer je korov već neke visine od 20 cm pa čak i više. Zatravljivanje je metoda održavanja zemljišta u humidnijim oblastima ili gde je prisutna veća vlažnost gde se seju trave slabijeg bokora (bela detelina, travne smeše) i ona se u toku vegetacije kosi, tarupira ili malčira kosilicama, taruperima ili malč mašinama. Prilikom ovog načina održavanja zemljišta utrošak đubriva je veći nekih 10 do 15 procenata. U praksi je prisutno kombinovano održavanje zemljišta. Preporuka je ako se upotrebljava herbicid za "zeleno košenje" to uraditi na početku vegetacione sezone ili u toku aprila meseca. Nikada ne izvoditi ovu meru kada nema dovoljno vlage u zemljištu već kada je vlažnost zemljišta velika i kada nije suša. Isto tako ne upotrebljavati herbicid više od jednom u toku godine jer nije poželjno, već kombinovati herbicitni tretman, rotofreziranje i košenje. Održavanje zemljišta u toku vegetacije "jalovim ugarom" je bitna agrotehnička mera gde sigurno suzbijanjem korova povećavamo prinos za nekih 10 do 20 procenata pa čak i više.
U savremenim voćnjacima, zatravljivanje kao način održavanja zemljišta je najčešći. Travni pokrivač zasniva se od višegodišnjih trava, travno-detelinskih smeša ili detelinsko-travnih smeša. Koje smeše će se upotrebiti zavisi od klimatskih prilika i svojstava zemljišta, ali uglavnom smeše trava i leptirnjača - trave razvijaju zelenu masu, dok leptirnjače osiguravaju azot. Od travno-detelinskih i detelinsko travnih smeša najčešće se koriste italijanski i engleski ljulj sa belom detelinom, žutim zvezdanom i crvenom detelinom. Travni pokrivač se zasniva među redovima gde se trava kosi, a otkos se malčira, dok se u redu između stabala održava ugar prskanjem herbicidima ili bočnim freziranjem. Prednost ovog načina održavanja zemljišta u zasadu je što se i nakon kiše može koristiti mehanizacija, a i manje je zbijanje zemljišta pri radu traktora. U slučaju prekomernog vlaženja, trave jače transpiriraju pa koren neće imati posledice od previše vode. Potrebno je redovno đubrenje. U zatravljenom prostoru povećana je mikrobiološka aktivnost u zemljištu. Moguće je zatravljivanje zemljišta u voćnjaku pod uslovom da imamo instaliran sistem za navodnjavanje ili godišnje padne 800 l padavina po kvadratnom metru, ravnomerno raspoređenih u toku godine.
Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

DOPUNSKA OBRADA ZEMLJIŠTA U VOĆNJAKU.
 Dopunska obrada zemljišta je agrotehnička mera koja se izvodi u toku vegetacije u cilju uništavanja i suzbijanja korova u voćnjaku i održavanja vodno vazdušnog i toplotnog režima u zemljištu. Održavanje zemljišta u voćnjaku se obično održava u vidu jalovog ugara (stalnom obradom), zatravljivanjem (mulčiranjem) ili kombinacijom zatravljivanjem u međuredu i rotofreziranjem u redu ili obrada u međuredu i herbicidni tretman u redu i slično. Za koju kombinaciju će se proizvođač opredeliti zavisi od raspoložive mehanizacije, tipa zemljišta kao i intezivnosti proizvodnje. Dopunska obrada zemljišta u toku vegetacije se izvodi od aprila meseca pa do kraja jula, u zavisnosti od vremenskih prilika. Ako imamo više padavina imaćemo mogućnost više razvoja korova pa i veći broj prohoda (radnih operacija) u cilju održavanja zemljišta. Obično u toku vegetacije imamo tri do četri prohoda ređe kad i više, ali najdalje do kraja jula. Najzastupljeniji vid održavanja zemljišta je u vidu jalovog ugara gde mašinama za dopunsku obradu podrivačima, kultivatorima, tilterima ili rotofrezama vrši se obrada na dubini od 5 do 7 cm dubine, gde se ređe upotrebljava tanjirača ili druga mašina sem kada se najavi sušni period radi usitnjavanje krupnih frakcija zemljišta. Za period aprila je potrebno uraditi plitku obradu jer je korov već neke visine od 20 cm pa čak i više. Zatravljivanje je metoda održavanja zemljišta u humidnijim oblastima ili gde je prisutna veća vlažnost gde se seju trave slabijeg bokora (bela detelina, travne smeše) i ona se u toku vegetacije kosi, tarupira ili malčira kosilicama, taruperima ili malč mašinama. Prilikom ovog načina održavanja zemljišta utrošak đubriva je veći nekih 10 do 15 procenata. U praksi je prisutno kombinovano održavanje zemljišta. Preporuka je ako se upotrebljava herbicid za "zeleno košenje" to uraditi na početku vegetacione sezone ili u toku aprila meseca. Nikada ne izvoditi ovu meru kada nema dovoljno vlage u zemljištu već kada je vlažnost zemljišta velika i kada nije suša. Isto tako ne upotrebljavati herbicid više od jednom u toku godine jer nije poželjno, već kombinovati herbicitni tretman, rotofreziranje i košenje. Održavanje zemljišta u toku vegetacije "jalovim ugarom" je bitna agrotehnička mera gde sigurno suzbijanjem korova povećavamo prinos za nekih 10 do 20 procenata pa čak i više.
 U savremenim voćnjacima, zatravljivanje kao način održavanja zemljišta je najčešći. Travni pokrivač zasniva se od višegodišnjih trava, travno-detelinskih smeša ili detelinsko-travnih smeša. Koje smeše će se upotrebiti zavisi od klimatskih prilika i svojstava zemljišta, ali uglavnom smeše trava i leptirnjača - trave razvijaju zelenu masu, dok leptirnjače osiguravaju azot. Od travno-detelinskih i detelinsko travnih smeša najčešće se koriste italijanski i engleski ljulj sa belom detelinom, žutim zvezdanom i crvenom detelinom. Travni pokrivač se zasniva među redovima gde se trava kosi, a otkos se malčira, dok se u redu između stabala održava ugar prskanjem herbicidima ili bočnim freziranjem. Prednost ovog načina održavanja zemljišta u zasadu je što se i nakon kiše može koristiti mehanizacija, a i manje je zbijanje zemljišta pri radu traktora. U slučaju prekomernog vlaženja, trave jače transpiriraju pa koren neće imati posledice od previše vode. Potrebno je redovno đubrenje. U zatravljenom prostoru povećana je mikrobiološka aktivnost u zemljištu. Moguće je zatravljivanje zemljišta u voćnjaku pod uslovom da imamo instaliran sistem za navodnjavanje ili godišnje padne 800 l padavina po kvadratnom metru, ravnomerno raspoređenih u toku godine.
 Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

Zadnje aktivnosti

Online korisnici

Promo

kosilica @KLUB (5)