KLUB - društvena mreža

SUZBIJANJE SMRDLJIVIH STENICA NA VOĆKAMA.

Već sam pisao o smeđoj mramorastoj stenici i način kako da se suzbije. Ovde ću izneti u kratkim crtama njen opis, značaj, štete i mere zaštite.

Smeđa mramorasta stenica (Halyomorpha halys) poreklom je iz Azije i kod nas ima 1 - 2 generacije godišnje. Odrasle jedinke stenice H. halys su duge 12 - 17 mm, široke 7 - 10 mm, štitastog oblika tela. Obojene su različitim nijansama smeđe boje na leđima i na trbuhu, sa sivim, prljavo-belim, crnim, bakarnim i plavičastim tačkicama, zbog čega izgledaju kao da su mramorne. Larve, prolaze kroz pet razvojnih stadijuma. Polifagna je štetočina koja napada više od 170 biljaka domaćina, uključujući veliki broj vrsta voćaka, povrtarskih i ratarskih kultura, šumsko i ukrasno drveće. Direktne štete čini odrasli oblik (imago) i larve bodenjem i sisanjem na biljnim organima, u koje ubrizgavaju probavne enzime tokom hranjenja što dovodi do različitih deformacija biljnoga tkiva. Indirektne štete nastaju kada se tokom ishrane (ubadanjem rila), prenose prouzrokovači biljnih bolesti, bakterije ili gljivice, koji mogu prouzrokovati trulež plodova, nekroze ispod epidermisa i deformacije plodova voća.
M e r e z a š t i t e
Pojedini podaci ukazuju da je moguće suzbijati mramorastu smrdljivu stenicu na voćkama sledećim preparatima:
1. Aktara (VDG). Sredstvo neonikatinoidne grupe na bazi tiametoksama (250 g/kg), u obliku granula disperzibilnih u vodi. Pogodan preparat za suzbijanje smdrljivih stenica voćaka u koncentraciji 0,02 %. Karenca 21 dana, jabuka i kruška.
2. Tanrek. Neonikotinoidni vodorastvorljivi koncentrat na bazi imidakloprida (200 g/l). Pogodan za suzbijanje smdrljivih stenica kod voćaka u koncentraciji 0,03 %. Karenca za jabuku je 14 dana.
3. Calypso. Koncentrat suspenzije grupe neonikotinoda, sa aktivnom materijom tiakloprid (480 g/l). Pogodan za suzbijanje smrdljivih stenica kod voćaka u koncentraciji 0,02 %. Karenca 21 dana, jabuka i kruška.
4. Mido 20 % SL. Na bazi je imidakloprida. Koristi se za suzbijanje smrdljivih stenica kod voćaka u koncentraciji 0,02 - 0,025 %. Karenca 14 dana, jabuka i kruška.
5. Confidor 200 SL. Koncentrat za rastvor, neonikotinoidne grupe, dok je aktivna materija imidakloprid (200 g/l). Preporučuje se za suzbijanje smrdljivih stenica, u koncentraciji 0,03 %. Karenca za jabuku je 14 dana.
Smrdljive stenice pokazuju anabiozu i pri uznemiravanju imaga i nimfe padaju na zemlju i simuliraju smrt. Kasnije se vraćaju na biljke hraniteljke. Insekticidi koji se koriste moraju prekinuti anabiozu i sprečiti njihovo vraćanje na ishranu. Pri suzbijanju koriste se dve vrste insekticida, prvi folijarni, da izazove padanje i drugi da deluje na njih na zemlji. Može se tretirati folijarno na stablima voćki, a zatim tretirati zemljište ispod voćki. Zbog anabioze, smdrljive stenice teško su pokretljive u nepovoljnim uslovima (hladnoća), te tretmane insekticidima izvesti u ranim jutarnjim časovima. Tako se sprečavaju da padnu na zemlju i ponovo vrate na biljku hraniteljku, odnosno voćku. Da bi došle u kontakt sa insekticidom, suzbijanje se izvodi ujutro od 4 - 8 časova.
Uginjavanje adulta Halyomorpha halys (smeđe mramoraste stenice), kao prava mera efikasnosti i prekidanja anabioze, utvrđeno je nekim ispitivanjima u tretmanima sintetičkih insekticida. Između insekticida pokazala se razlika u efikasnosti delovanja, kao i osetljivosti nimfi i imaga, jer su nifme osetljivije od imaga. Najbolju efikasnost pokazala je kombinacija Plures EW (a.m. deltametrin) 0,05 % + Imidan 50-WP (organofosfat) 0,2 %, zatim Plures EW (a.m. deltametrin) 0,1 % i Corona SP (a.m. acetamiprid) 0,05 %.

Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

SUZBIJANJE SMRDLJIVIH STENICA NA VOĆKAMA.
 
 Već sam pisao o smeđoj mramorastoj stenici i način kako da se suzbije. Ovde ću izneti u kratkim crtama njen opis, značaj, štete i mere zaštite.
 
 Smeđa mramorasta stenica (Halyomorpha halys) poreklom je iz Azije i kod nas ima 1 - 2 generacije godišnje. Odrasle jedinke stenice H. halys su duge 12 - 17 mm, široke 7 - 10 mm, štitastog oblika tela. Obojene su različitim nijansama smeđe boje na leđima i na trbuhu, sa sivim, prljavo-belim, crnim, bakarnim i plavičastim tačkicama, zbog čega izgledaju kao da su mramorne. Larve, prolaze kroz pet razvojnih stadijuma. Polifagna je štetočina koja napada više od 170 biljaka domaćina, uključujući veliki broj vrsta voćaka, povrtarskih i ratarskih kultura, šumsko i ukrasno drveće. Direktne štete čini odrasli oblik (imago) i larve bodenjem i sisanjem na biljnim organima, u koje ubrizgavaju probavne enzime tokom hranjenja što dovodi do različitih deformacija biljnoga tkiva. Indirektne štete nastaju kada se tokom ishrane (ubadanjem rila), prenose prouzrokovači biljnih bolesti, bakterije ili gljivice, koji mogu prouzrokovati trulež plodova, nekroze ispod epidermisa i deformacije plodova voća.
 M e r e z a š t i t e
 Pojedini podaci ukazuju da je moguće suzbijati mramorastu smrdljivu stenicu na voćkama sledećim preparatima:
 1. Aktara (VDG). Sredstvo neonikatinoidne grupe na bazi tiametoksama (250 g/kg), u obliku granula disperzibilnih u vodi. Pogodan preparat za suzbijanje smdrljivih stenica voćaka u koncentraciji 0,02 %. Karenca 21 dana, jabuka i kruška.
 2. Tanrek. Neonikotinoidni vodorastvorljivi koncentrat na bazi imidakloprida (200 g/l). Pogodan za suzbijanje smdrljivih stenica kod voćaka u koncentraciji 0,03 %. Karenca za jabuku je 14 dana.
 3. Calypso. Koncentrat suspenzije grupe neonikotinoda, sa aktivnom materijom tiakloprid (480 g/l). Pogodan za suzbijanje smrdljivih stenica kod voćaka u koncentraciji 0,02 %. Karenca 21 dana, jabuka i kruška.
 4. Mido 20 % SL. Na bazi je imidakloprida. Koristi se za suzbijanje smrdljivih stenica kod voćaka u koncentraciji 0,02 - 0,025 %. Karenca 14 dana, jabuka i kruška.
 5. Confidor 200 SL. Koncentrat za rastvor, neonikotinoidne grupe, dok je aktivna materija imidakloprid (200 g/l). Preporučuje se za suzbijanje smrdljivih stenica, u koncentraciji 0,03 %. Karenca za jabuku je 14 dana.
 Smrdljive stenice pokazuju anabiozu i pri uznemiravanju imaga i nimfe padaju na zemlju i simuliraju smrt. Kasnije se vraćaju na biljke hraniteljke. Insekticidi koji se koriste moraju prekinuti anabiozu i sprečiti njihovo vraćanje na ishranu. Pri suzbijanju koriste se dve vrste insekticida, prvi folijarni, da izazove padanje i drugi da deluje na njih na zemlji. Može se tretirati folijarno na stablima voćki, a zatim tretirati zemljište ispod voćki. Zbog anabioze, smdrljive stenice teško su pokretljive u nepovoljnim uslovima (hladnoća), te tretmane insekticidima izvesti u ranim jutarnjim časovima. Tako se sprečavaju da padnu na zemlju i ponovo vrate na biljku hraniteljku, odnosno voćku. Da bi došle u kontakt sa insekticidom, suzbijanje se izvodi ujutro od 4 - 8 časova.
 Uginjavanje adulta Halyomorpha halys (smeđe mramoraste stenice), kao prava mera efikasnosti i prekidanja anabioze, utvrđeno je nekim ispitivanjima u tretmanima sintetičkih insekticida. Između insekticida pokazala se razlika u efikasnosti delovanja, kao i osetljivosti nimfi i imaga, jer su nifme osetljivije od imaga. Najbolju efikasnost pokazala je kombinacija Plures EW (a.m. deltametrin) 0,05 % + Imidan 50-WP (organofosfat) 0,2 %, zatim Plures EW (a.m. deltametrin) 0,1 % i Corona SP (a.m. acetamiprid) 0,05 %.
 
 Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

Stanko Nekić
pre 1 godinu

REZIDBA I ZAŠTITA VOĆAKA OD GRADA.

Grad je česta pojava na našim poljima i pored organizovane protivgradne službe. Njegova oštećenja mogu biti katastrofalna za sve voćne vrste, bez obzira na njihov uzrast.
Jabuka je voćka čiji plodovi su najtolerantniji na manju gradobitinu, jer sitniji udarci grada posle sprovedene zaštite zasušuju, obrastaju, ali ostaju mehanička udubljenja što posebno utiče na kvalitet ploda i umanjenu tržišnu vrednost. Plodovi kajsije, breskve i ranih sorti šljive su najosetljiviji na jaku gradobitinu i manifestovaće se intezivno truljenje (Dr Milisav Mitrović, 2010).
Sigurna zaštita voćaka od grada je postavljanje zaštitne mreže, ali je ona vrlo skupa. Stoga u slučaju grada da bi se nepovoljne posledice gradobitine smanjile i šteta ublažila, potrebno je da se odmah preduzmu odgovarajuće mere lečenja. Naime, treba odmah po prestanku grada oštećene voćke isprskati sa 0,3 % Cineba S-65 (Cecineb 65-S) ili Venturiona (Merpan WP-50, Captan WP-50). Ovim prskanjem rane na plodovima, lišću, mladarima, letorastima i granama dezinfikovaće se i na taj način sprečiti razviće gljivičnih bolesti na oštećenim mestima. Prskanje kod većih oštećenja u voćnjacima ponoviti za 7 - 10 dana.
Po obavljenom prskanju slomljene i oštećene mladare, letoraste i grane oštrim makazama skratiti do oštećenog mesta ili same osnove. Veće rane na granama, naročito na mlađim voćkama, treba oštrim nožem zagladiti, pa ih posle premazati kalem voskom, da bi mogle što pre i što bolje da zarastu.
Pored ovoga zemljište u voćnjaku, čim se malo prosuši, treba plitko oprašiti da bi se uništile korovske biljke i razbila pokorica, radi boljeg očuvanja zemljišne vlage. U cilju pojačanja vegetacije do sredine avgusta voćke treba folijarno prihraniti u dva - tri navrata Vuksalom ili Fertigalom, u razmaku od po 5 - 6 dana.
U jesen, po završetku vegetacije, voćke obavezno pođubriti sa 8 - 10 kg po aru (800 - 1.000 kg/ha) kompleksnim mineralnim đubrivom, čiji je odnos NPK 10:12:26, pa potom zemljište uzorati ili prekopati na 10 - 14 cm dubine, u zavisnosti od voćne podloge.
U novijim savremenim zasadima jabuke, obavezno se podižu protivgradne mreže iz sledećih razloga:
- kod protivgradne zaštite raketama, ova nije veća od 60 %;
- kod osiguranja, nadoknada štete je samo kod oštećenih plodova;
- kod protivgradnih mreža postižemo zaštitu i drveta, kao i plodova za tržište.
Cena materijala za protivgradnu zaštitu iznosi 11.000 - 12.500 evra/ha + PDV. Potrebno je 300 - 500 radnih sati za postavljanje mreže. Za postavljanje novog protivgradnog sistema treba izdvojiti u proseku 1.000 do 1.500 evra. Stubovi čine 1/3 sistema, mreže 1/3, dok sajle, ankeri, čelične žice, S kuke... ostalu 1/3. Drveni stubovi treba da su impregnisani, a mogu biti bagremovi, borovi ili od ariša. Za novu noseću konstrukciju preporuka su betonski stubovi, dužine 4,5 m. Prilikom postavljanja stubova, ovi treba da se ukrštaju pod pravim uglom. Mreže mogu biti crne, bele, ali su najbolje crne. Obavezno je postavljanje protivgradne mreže iz letnje u zimsku varijantu zbog težine snega (obrada, dipl. ing. Stanko Nekić, 2012).
Najčešće se štite protivgradnim mrežama od grada jabuka, kruška, malina i borovnica.

Autor, Stanko Nekić, dipl. Ing. agronomije

REZIDBA I ZAŠTITA VOĆAKA OD GRADA.
 
 Grad je česta pojava na našim poljima i pored organizovane protivgradne službe. Njegova oštećenja mogu biti katastrofalna za sve voćne vrste, bez obzira na njihov uzrast.
 Jabuka je voćka čiji plodovi su najtolerantniji na manju gradobitinu, jer sitniji udarci grada posle sprovedene zaštite zasušuju, obrastaju, ali ostaju mehanička udubljenja što posebno utiče na kvalitet ploda i umanjenu tržišnu vrednost. Plodovi kajsije, breskve i ranih sorti šljive su najosetljiviji na jaku gradobitinu i manifestovaće se intezivno truljenje (Dr Milisav Mitrović, 2010).
 Sigurna zaštita voćaka od grada je postavljanje zaštitne mreže, ali je ona vrlo skupa. Stoga u slučaju grada da bi se nepovoljne posledice gradobitine smanjile i šteta ublažila, potrebno je da se odmah preduzmu odgovarajuće mere lečenja. Naime, treba odmah po prestanku grada oštećene voćke isprskati sa 0,3 % Cineba S-65 (Cecineb 65-S) ili Venturiona (Merpan WP-50, Captan WP-50). Ovim prskanjem rane na plodovima, lišću, mladarima, letorastima i granama dezinfikovaće se i na taj način sprečiti razviće gljivičnih bolesti na oštećenim mestima. Prskanje kod većih oštećenja u voćnjacima ponoviti za 7 - 10 dana.
 Po obavljenom prskanju slomljene i oštećene mladare, letoraste i grane oštrim makazama skratiti do oštećenog mesta ili same osnove. Veće rane na granama, naročito na mlađim voćkama, treba oštrim nožem zagladiti, pa ih posle premazati kalem voskom, da bi mogle što pre i što bolje da zarastu.
 Pored ovoga zemljište u voćnjaku, čim se malo prosuši, treba plitko oprašiti da bi se uništile korovske biljke i razbila pokorica, radi boljeg očuvanja zemljišne vlage. U cilju pojačanja vegetacije do sredine avgusta voćke treba folijarno prihraniti u dva - tri navrata Vuksalom ili Fertigalom, u razmaku od po 5 - 6 dana. 
 U jesen, po završetku vegetacije, voćke obavezno pođubriti sa 8 - 10 kg po aru (800 - 1.000 kg/ha) kompleksnim mineralnim đubrivom, čiji je odnos NPK 10:12:26, pa potom zemljište uzorati ili prekopati na 10 - 14 cm dubine, u zavisnosti od voćne podloge.
 U novijim savremenim zasadima jabuke, obavezno se podižu protivgradne mreže iz sledećih razloga:
 - kod protivgradne zaštite raketama, ova nije veća od 60 %;
 - kod osiguranja, nadoknada štete je samo kod oštećenih plodova;
 - kod protivgradnih mreža postižemo zaštitu i drveta, kao i plodova za tržište.
 Cena materijala za protivgradnu zaštitu iznosi 11.000 - 12.500 evra/ha + PDV. Potrebno je 300 - 500 radnih sati za postavljanje mreže. Za postavljanje novog protivgradnog sistema treba izdvojiti u proseku 1.000 do 1.500 evra. Stubovi čine 1/3 sistema, mreže 1/3, dok sajle, ankeri, čelične žice, S kuke... ostalu 1/3. Drveni stubovi treba da su impregnisani, a mogu biti bagremovi, borovi ili od ariša. Za novu noseću konstrukciju preporuka su betonski stubovi, dužine 4,5 m. Prilikom postavljanja stubova, ovi treba da se ukrštaju pod pravim uglom. Mreže mogu biti crne, bele, ali su najbolje crne. Obavezno je postavljanje protivgradne mreže iz letnje u zimsku varijantu zbog težine snega (obrada, dipl. ing. Stanko Nekić, 2012).
 Najčešće se štite protivgradnim mrežama od grada jabuka, kruška, malina i borovnica.
 
 Autor, Stanko Nekić, dipl. Ing. agronomije

Stanko Nekić
pre 1 godinu

SUZBIJANJE SMRDLJIVIH STENICA NA VOĆKAMA

Smeđa mramorasta stenica (Halyomorpha halys) poreklom je iz Azije i kod nas ima 1 - 2 generacije godišnje. Odrasle jedinke stenice H. halys su duge 12 - 17 mm, široke 7 - 10 mm, štitastog oblika tela. Obojene su različitim nijansama smeđe boje na leđima i na trbuhu, sa sivim, prljavo-belim, crnim, bakarnim i plavičastim tačkicama, zbog čega izgledaju kao da su mramorne. Larve, prolaze kroz pet razvojnih stadijuma. Polifagna je štetočina koja napada više od 170 biljaka domaćina, uključujući veliki broj vrsta voćaka, povrtarskih i ratarskih kultura, šumsko i ukrasno drveće. Štete koje prouzrokuje mogu biti direktne i indirektne. Direktne štete čini odrasli oblik (imago) i larve bodenjem i sisanjem na biljnim organima, u koje ubrizgavaju probavne enzime tokom hranjenja što dovodi do različitih deformacija biljnoga tkiva. Indirektne štete nastaju kada se tokom ishrane (ubadanjem rila), prenose prouzrokovači biljnih bolesti, bakterije ili gljivice, koji mogu prouzrokovati trulež plodova, nekroze ispod epidermisa i deformacije plodova voća. Vidljiva su mesta uboda u plod lešnika, kao i naknadni razvoj gljivičnih oboljenja na plodovima. Napada razne vrste: jabuku, breskvu, smokvu, vinovu lozu, kupinu, šljivu, krušku, trešnju, borovnicu i dr. Ima najčešće dve generacije godišnje (verovatno više u južnoj Americi).
Prezimljavaju odrasle jedinke koje su reproduktivno neaktivne. Aktivne su krajem aprila, jaja polažu sredinom juna, adulti (odrasli) se pojavljuju u julu/avgustu. Odrasli mogu da lete preko 2 km. Privlači ih svetlost noću. Nimfe imaju 5 razvojnih stadijuma, te nastaje adult mužjak i adult ženka. Odrasli (adulti) su uglavnom prisutni od proleća do kraja leta. Potom počinju da traže utočišta u kućama i drugim zaštićenim mestima, kako bi prezimeli. Nakon zimskog perioda, u proleće, jaja polaže na naličje lišća 250 - 400 jaja po ženki. Od juna do avgusta, ženka polaže 20 - 30 svetlo zelena, bačvasta jaja, u gomilice, sa donje strane lišća. Nakon 4 - 5 dana iz jaja se izležu nimfe. Novoizlegle nimfe su žućkaste sa šarama crne i crvene nijanse i crvenim očima. Privlači ih svetlost noću. Kasnije nimfe postaju nešto tamnije. Smrdljiva mramorasta stenica izaziva male nekrotične oaze na listovima i plodovima voća, u rasponu od blage do ozbiljne.

M e r e z a š t i t e

Mere suzbijanja, u ovom slučaju, leske od fitofagnih stenica su složene i svaka primenjena metoda daje delimične rezultate. U zasadima lešnika potrebno je sprovoditi redovne preglede stabala ili monitoring (praćenje) sa piramidalnim crnim klopkama koje su komercijalno dostupne. Pregled stabala i utvrđivanje brojnosti stenica može se obavljati i postavljanjem pokrivke (PVC ili drugi materijal) ispod stabala i otresanjem grana, te prebrojavanje uhvaćenih jedinki.
U Republici Srbiji nemamo registrovanog iinsekticida za suzbijanje stenica u lesci, breskvi i kod drugih voćaka. Preparat Poleci plus (deltametrin) registrovan je za suzbijanje stenica (Heteroptera) na jagodi, pšenici, kukuruzu i pamuku, dok je preparat na bazi acetamiprida (Mospilan 20-SG) registrovan za suzbijanje stenica na ukrasnom bilju na otvorenom, a Mospilan 20-SP za suzbijanje stenica na suncokretu. Literaturni podaci iz SAD-a preporučuju korišćenje preparata na bazi acetamiprida (Mospilan) koji imaju vrlo dobar efekat na stenice posebno smeđu mramorastu stenicu, dok pojedini autori navode dosta dobar efekat preparata na bazi sulfoksaflora (Closer). Ovde je potrebno napomenuti da preparati Closer i Mospilan 20-SG ili 20-SP nisu registrovani za korišćenje u zasadima leske i drugih voćaka. Insekticidni preparati upotrebljavani za korišćenje kod leske su na bazi deltametrina: Decis 100-EC, Demetrina 25-EC, Scatto, Rotor Super i spirotetramata (Movento), dok su u ekološkoj proizvodnji leske dozvoljeni preparati na bazi spinosada (Laser) i biološki insekticid na bazi bakterije Bacillus thuringiensis subsp. Kurstaki (Dipel DF). Na žalost, nije bilo moguće pronaći literaturne podatke vezano za stvarni efekat navedenih preparata na fitofagne stenice. Italijanski autori navode kako su dosta dobro delovanje na smeđu mramorastu stenicu pokazali preparati na bazi aktivne materije hlorpirifos i hlorpirifos-metil (Nurelle D, Chromorel-D, Pyrinex 48 EC i dr.).
Pojedini podaci ukazuju da je moguće suzbijati mramorastu smrdljivu stenicu na voćkama sledećim preparatima:
1. Aktara (VDG). Sredstvo neonikatinoidne grupe na bazi tiametoksama (250 g/kg), u obliku granula disperzibilnih u vodi. Pogodan preparat za suzbijanje smdrljivih stenica voćaka u koncentraciji 0,02 %. Karenca 21 dana, jabuka i kruška.
2. Tanrek. Neonikotinoidni vodorastvorljivi koncentrat na bazi imidakloprida (200 g/l). Pogodan za suzbijanje smdrljivih stenica kod voćaka u koncentraciji 0,03 %. Karenca za jabuku je 14 dana.
3. Calypso. Koncentrat suspenzije grupe neonikotinoda, sa aktivnom materijom tiakloprid (480 g/l). Pogodan za suzbijanje smrdljivih stenica kod voćaka u koncentraciji 0,02 %. Karenca 21 dana, jabuka i kruška.
4. Mido 20 % SL. Na bazi je imidakloprida. Koristi se za suzbijanje smrdljivih stenica kod voćaka u koncentraciji 0,02 - 0,025 %. Karenca 14 dana, jabuka i kruška.
5. Confidor 200 SL. Koncentrat za rastvor, neonikotinoidne grupe, dok je aktivna materija imidakloprid (200 g/l). Preporučuje se za suzbijanje smrdljivih stenica, u koncentraciji 0,03 %. Karenca za jabuku je 14 dana.
Smrdljive stenice pokazuju anabiozu i pri uznemiravanju imaga i nimfe padaju na zemlju i simuliraju smrt. Kasnije se vraćaju na biljke hraniteljke. Insekticidi koji se koriste moraju prekinuti anabiozu i sprečiti njihovo vraćanje na ishranu. Pri suzbijanju koriste se dve vrste insekticida, prvi folijarni, da izazove padanje i drugi da deluje na njih na zemlji. Može se tretirati folijarno na stablima voćki, a zatim tretirati zemljište ispod voćki. Zbog anabioze, smdrljive stenice teško su pokretljive u nepovoljnim uslovima (hladnoća), te tretmane insekticidima izvesti u ranim jutarnjim časovima. Tako se sprečavaju da padnu na zemlju i ponovo vrate na biljku hraniteljku, odnosno voćku. Da bi došle u kontakt sa insekticidom, suzbijanje se izvodi ujutro od 4 - 8 časova.
Uginjavanje adulta Halyomorpha halys (smeđe mramoraste stenice), kao prava mera efikasnosti i prekidanja anabioze, utvrđeno je nekim ispitivanjima u tretmanima sintetičkih insekticida. Između insekticida pokazala se razlika u efikasnosti delovanja, kao i osetljivosti nimfi i imaga, jer su nifme osetljivije od imaga. Najbolju efikasnost pokazala je kombinacija Plures EW (a.m. deltametrin) 0,05 % + Imidan 50-WP (organofosfat) 0,2 %, zatim Plures EW (a.m. deltametrin) 0,1 % i Corona SP (a.m. acetamiprid) 0,05 %.
Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

SUZBIJANJE SMRDLJIVIH STENICA NA VOĆKAMA
 
 Smeđa mramorasta stenica (Halyomorpha halys) poreklom je iz Azije i kod nas ima 1 - 2 generacije godišnje. Odrasle jedinke stenice H. halys su duge 12 - 17 mm, široke 7 - 10 mm, štitastog oblika tela. Obojene su različitim nijansama smeđe boje na leđima i na trbuhu, sa sivim, prljavo-belim, crnim, bakarnim i plavičastim tačkicama, zbog čega izgledaju kao da su mramorne. Larve, prolaze kroz pet razvojnih stadijuma. Polifagna je štetočina koja napada više od 170 biljaka domaćina, uključujući veliki broj vrsta voćaka, povrtarskih i ratarskih kultura, šumsko i ukrasno drveće. Štete koje prouzrokuje mogu biti direktne i indirektne. Direktne štete čini odrasli oblik (imago) i larve bodenjem i sisanjem na biljnim organima, u koje ubrizgavaju probavne enzime tokom hranjenja što dovodi do različitih deformacija biljnoga tkiva. Indirektne štete nastaju kada se tokom ishrane (ubadanjem rila), prenose prouzrokovači biljnih bolesti, bakterije ili gljivice, koji mogu prouzrokovati trulež plodova, nekroze ispod epidermisa i deformacije plodova voća. Vidljiva su mesta uboda u plod lešnika, kao i naknadni razvoj gljivičnih oboljenja na plodovima. Napada razne vrste: jabuku, breskvu, smokvu, vinovu lozu, kupinu, šljivu, krušku, trešnju, borovnicu i dr. Ima najčešće dve generacije godišnje (verovatno više u južnoj Americi). 
 Prezimljavaju odrasle jedinke koje su reproduktivno neaktivne. Aktivne su krajem aprila, jaja polažu sredinom juna, adulti (odrasli) se pojavljuju u julu/avgustu. Odrasli mogu da lete preko 2 km. Privlači ih svetlost noću. Nimfe imaju 5 razvojnih stadijuma, te nastaje adult mužjak i adult ženka. Odrasli (adulti) su uglavnom prisutni od proleća do kraja leta. Potom počinju da traže utočišta u kućama i drugim zaštićenim mestima, kako bi prezimeli. Nakon zimskog perioda, u proleće, jaja polaže na naličje lišća 250 - 400 jaja po ženki. Od juna do avgusta, ženka polaže 20 - 30 svetlo zelena, bačvasta jaja, u gomilice, sa donje strane lišća. Nakon 4 - 5 dana iz jaja se izležu nimfe. Novoizlegle nimfe su žućkaste sa šarama crne i crvene nijanse i crvenim očima. Privlači ih svetlost noću. Kasnije nimfe postaju nešto tamnije. Smrdljiva mramorasta stenica izaziva male nekrotične oaze na listovima i plodovima voća, u rasponu od blage do ozbiljne.
 
 M e r e z a š t i t e
 
 Mere suzbijanja, u ovom slučaju, leske od fitofagnih stenica su složene i svaka primenjena metoda daje delimične rezultate. U zasadima lešnika potrebno je sprovoditi redovne preglede stabala ili monitoring (praćenje) sa piramidalnim crnim klopkama koje su komercijalno dostupne. Pregled stabala i utvrđivanje brojnosti stenica može se obavljati i postavljanjem pokrivke (PVC ili drugi materijal) ispod stabala i otresanjem grana, te prebrojavanje uhvaćenih jedinki.
 U Republici Srbiji nemamo registrovanog iinsekticida za suzbijanje stenica u lesci, breskvi i kod drugih voćaka. Preparat Poleci plus (deltametrin) registrovan je za suzbijanje stenica (Heteroptera) na jagodi, pšenici, kukuruzu i pamuku, dok je preparat na bazi acetamiprida (Mospilan 20-SG) registrovan za suzbijanje stenica na ukrasnom bilju na otvorenom, a Mospilan 20-SP za suzbijanje stenica na suncokretu. Literaturni podaci iz SAD-a preporučuju korišćenje preparata na bazi acetamiprida (Mospilan) koji imaju vrlo dobar efekat na stenice posebno smeđu mramorastu stenicu, dok pojedini autori navode dosta dobar efekat preparata na bazi sulfoksaflora (Closer). Ovde je potrebno napomenuti da preparati Closer i Mospilan 20-SG ili 20-SP nisu registrovani za korišćenje u zasadima leske i drugih voćaka. Insekticidni preparati upotrebljavani za korišćenje kod leske su na bazi deltametrina: Decis 100-EC, Demetrina 25-EC, Scatto, Rotor Super i spirotetramata (Movento), dok su u ekološkoj proizvodnji leske dozvoljeni preparati na bazi spinosada (Laser) i biološki insekticid na bazi bakterije Bacillus thuringiensis subsp. Kurstaki (Dipel DF). Na žalost, nije bilo moguće pronaći literaturne podatke vezano za stvarni efekat navedenih preparata na fitofagne stenice. Italijanski autori navode kako su dosta dobro delovanje na smeđu mramorastu stenicu pokazali preparati na bazi aktivne materije hlorpirifos i hlorpirifos-metil (Nurelle D, Chromorel-D, Pyrinex 48 EC i dr.). 
 Pojedini podaci ukazuju da je moguće suzbijati mramorastu smrdljivu stenicu na voćkama sledećim preparatima:
 1. Aktara (VDG). Sredstvo neonikatinoidne grupe na bazi tiametoksama (250 g/kg), u obliku granula disperzibilnih u vodi. Pogodan preparat za suzbijanje smdrljivih stenica voćaka u koncentraciji 0,02 %. Karenca 21 dana, jabuka i kruška.
 2. Tanrek. Neonikotinoidni vodorastvorljivi koncentrat na bazi imidakloprida (200 g/l). Pogodan za suzbijanje smdrljivih stenica kod voćaka u koncentraciji 0,03 %. Karenca za jabuku je 14 dana.
 3. Calypso. Koncentrat suspenzije grupe neonikotinoda, sa aktivnom materijom tiakloprid (480 g/l). Pogodan za suzbijanje smrdljivih stenica kod voćaka u koncentraciji 0,02 %. Karenca 21 dana, jabuka i kruška.
 4. Mido 20 % SL. Na bazi je imidakloprida. Koristi se za suzbijanje smrdljivih stenica kod voćaka u koncentraciji 0,02 - 0,025 %. Karenca 14 dana, jabuka i kruška.
 5. Confidor 200 SL. Koncentrat za rastvor, neonikotinoidne grupe, dok je aktivna materija imidakloprid (200 g/l). Preporučuje se za suzbijanje smrdljivih stenica, u koncentraciji 0,03 %. Karenca za jabuku je 14 dana.
 Smrdljive stenice pokazuju anabiozu i pri uznemiravanju imaga i nimfe padaju na zemlju i simuliraju smrt. Kasnije se vraćaju na biljke hraniteljke. Insekticidi koji se koriste moraju prekinuti anabiozu i sprečiti njihovo vraćanje na ishranu. Pri suzbijanju koriste se dve vrste insekticida, prvi folijarni, da izazove padanje i drugi da deluje na njih na zemlji. Može se tretirati folijarno na stablima voćki, a zatim tretirati zemljište ispod voćki. Zbog anabioze, smdrljive stenice teško su pokretljive u nepovoljnim uslovima (hladnoća), te tretmane insekticidima izvesti u ranim jutarnjim časovima. Tako se sprečavaju da padnu na zemlju i ponovo vrate na biljku hraniteljku, odnosno voćku. Da bi došle u kontakt sa insekticidom, suzbijanje se izvodi ujutro od 4 - 8 časova.
 Uginjavanje adulta Halyomorpha halys (smeđe mramoraste stenice), kao prava mera efikasnosti i prekidanja anabioze, utvrđeno je nekim ispitivanjima u tretmanima sintetičkih insekticida. Između insekticida pokazala se razlika u efikasnosti delovanja, kao i osetljivosti nimfi i imaga, jer su nifme osetljivije od imaga. Najbolju efikasnost pokazala je kombinacija Plures EW (a.m. deltametrin) 0,05 % + Imidan 50-WP (organofosfat) 0,2 %, zatim Plures EW (a.m. deltametrin) 0,1 % i Corona SP (a.m. acetamiprid) 0,05 %.
 Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

Stanko Nekić
pre 1 godinu

B e r b a d u n j e

S obzirom da dunja vrlo dugo vegetira (raste i do kraja oktobra) preranom berbom često nastaju vrlo veliki gubici u težini (do 1 % dnevno), ali i u kvalitetu. Skladišna sposobnost im se smanjuje, a uvećavaju gubici pri čuvanju.
Ukoliko se dunje kasno uberu, postoji opasnost od prekomernog opadanja i jače pojave truleži pri skladištenju. Pored toga, javljaju se izrazitije posmeđivanje mesa i gorke pege. Zbog toga pri kasnijoj berbi plodove treba što kraće čuvati i brže preraditi, u roku 7 - 10 dana, kako se ova oboljenja ne bi suviše razvila.
Vreme berbe plodova dunje se u praksi određuje uglavnom po boji pokožice, lakoći odvajanja plodova od grane, boji semenjače semenke i drugo. Boja pokožice ploda treba u vreme berbe da se menja iz zelenkastožute u bledožutu boju. Semenjača semenke treba da bude tamnomrka. Plod se u najpovoljnijem momentu berbe lako odvaja od grančice na kojoj se drži. Vranjska i Leskovačka dunja se beru na oko 160 - 170 dana od vremena punog cvetanja.
Karakteristična aroma dunje i ukus ne mogu da posluže kao pokazatelji zrelosti, jer se tipičan ukus i aroma razvijaju tek nakon kraćeg stajanja (zavisno od stepena zrelosti 1 - 4 nedelje).
Plodovi dunje se beru tako, što se plod obuhvati rukom, blago zavrne i okrene na gore. Plodovi sorti koji se kod nas najčešće sreću (Vranjska i Leskovačka) nemaju pravu peteljku i beru se dakle bez peteljke, što pojednostavljuje berbu, transport i čuvanje, jer ne dolazi do mehaničkih povreda od uboda peteljki.
Za osmočasovno vreme jedan radnik može da nabere od 700 do 1.200 kg plodova, u zavisnosti od krupnoće ploda, rodnosti i razvijenosti stabala.
Pri berbi paziti da se ne lome grančice koje nose plodove, jer će one nositi rodne pupoljke za narednu godinu. Dunja ima tvrdo meso ploda, pa u praksi postoji mišljenje da ona nije osetljiva na udare. Međutim, ona je, kao i jabuka i kruška, osetljiva na udar, jer mehanički oštećena mesta oksidišu, potamne, što doprinosi lošijem izgledu i kvalitetu ploda, znatno smanjenoj trajnosti i intezivnijoj pojavi gljivičnih oboljenja. Osetljivost na uboje zavisi u dobroj meri od stanja zrelosti, te su plodovi u odmaklijoj zrelosti osetljiviji na uboje.
Dunje za upotrebu u svežem stanju treba pakovati u holandezima, u kojima su plodovi složeni u jednom sloju. Upotreba uložaka nije neophodna zbog krupnoće plodova.
Dunja se klasira u dve klase: kvalitet I i kvalitet II.
Dunje namenjene industrijskoj preradi beru se u boks palete koje se prazne na dnu ili u plastične jabučare, u kom slučaju se transportuju u rasutom stanju.

Č u v a n j e p l o d o v a d u n j e

Dunja se može relativno dobro čuvati pod uslovom da ne dođe do pojave fizioloških oboljenja, koja su ograničavajući faktor uspešnom čuvanju dunja. Prema Bünemanu i Hansenu (1972) dunja se čuva samo kada se ukaže preka potreba. Za duže čuvanje moraju se primeniti odgovarajuća prskanja u voćnjaku ili potapanje u fungicide. Prema navedenim autorima, dunja se čuva oko 3 meseca na 0 - 2°C i pri relativnoj vlažnosti vazduha 90 - 92 %.
Manje količine dunje se mogu čuvati i u primitivnim uslovima. Kako se u nas dunja bere uglavnom kasnije, sredinom ili krajem oktobra, kada su dani već hladniji, ona se može uz dobro provetravanje podruma i drugih podobnih prostorija čuvati uspešno kraće vreme (do početka januara).
Pri čuvanju dunje javljaju se neparazitarna i parazitarna oboljenja. Od neparazitarnih oboljenja najčešće se javljaju unutrašnje potamnjivanje, gorke pege i pege slične gorkim pegama, koje se javljaju pri napadu pojedinih virusa. Od parazitarnih oboljenja najčešće se javlja meka trulež (prouzrokovač Penicillium expansum).
Za sprečavanje pojave gorkih pega preporučuje se, kao i kod jabuke, prskanje kalcijum nitratom. Prema Holevasu i Brisu (1980) tretmani prskanjem Ca(NO3)2 x 4H2O (0,5 %) + H3BO3 (0,1 %) + okvašivač Triton XII 4 (0,025 %) daju promenljive rezultate u prevenciji pojave gorkih pega i posmeđivanje mesa ploda.
Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

B e r b a d u n j e
 
 S obzirom da dunja vrlo dugo vegetira (raste i do kraja oktobra) preranom berbom često nastaju vrlo veliki gubici u težini (do 1 % dnevno), ali i u kvalitetu. Skladišna sposobnost im se smanjuje, a uvećavaju gubici pri čuvanju.
 Ukoliko se dunje kasno uberu, postoji opasnost od prekomernog opadanja i jače pojave truleži pri skladištenju. Pored toga, javljaju se izrazitije posmeđivanje mesa i gorke pege. Zbog toga pri kasnijoj berbi plodove treba što kraće čuvati i brže preraditi, u roku 7 - 10 dana, kako se ova oboljenja ne bi suviše razvila. 
 Vreme berbe plodova dunje se u praksi određuje uglavnom po boji pokožice, lakoći odvajanja plodova od grane, boji semenjače semenke i drugo. Boja pokožice ploda treba u vreme berbe da se menja iz zelenkastožute u bledožutu boju. Semenjača semenke treba da bude tamnomrka. Plod se u najpovoljnijem momentu berbe lako odvaja od grančice na kojoj se drži. Vranjska i Leskovačka dunja se beru na oko 160 - 170 dana od vremena punog cvetanja.
 Karakteristična aroma dunje i ukus ne mogu da posluže kao pokazatelji zrelosti, jer se tipičan ukus i aroma razvijaju tek nakon kraćeg stajanja (zavisno od stepena zrelosti 1 - 4 nedelje).
 Plodovi dunje se beru tako, što se plod obuhvati rukom, blago zavrne i okrene na gore. Plodovi sorti koji se kod nas najčešće sreću (Vranjska i Leskovačka) nemaju pravu peteljku i beru se dakle bez peteljke, što pojednostavljuje berbu, transport i čuvanje, jer ne dolazi do mehaničkih povreda od uboda peteljki.
 Za osmočasovno vreme jedan radnik može da nabere od 700 do 1.200 kg plodova, u zavisnosti od krupnoće ploda, rodnosti i razvijenosti stabala.
 Pri berbi paziti da se ne lome grančice koje nose plodove, jer će one nositi rodne pupoljke za narednu godinu. Dunja ima tvrdo meso ploda, pa u praksi postoji mišljenje da ona nije osetljiva na udare. Međutim, ona je, kao i jabuka i kruška, osetljiva na udar, jer mehanički oštećena mesta oksidišu, potamne, što doprinosi lošijem izgledu i kvalitetu ploda, znatno smanjenoj trajnosti i intezivnijoj pojavi gljivičnih oboljenja. Osetljivost na uboje zavisi u dobroj meri od stanja zrelosti, te su plodovi u odmaklijoj zrelosti osetljiviji na uboje.
 Dunje za upotrebu u svežem stanju treba pakovati u holandezima, u kojima su plodovi složeni u jednom sloju. Upotreba uložaka nije neophodna zbog krupnoće plodova.
 Dunja se klasira u dve klase: kvalitet I i kvalitet II.
 Dunje namenjene industrijskoj preradi beru se u boks palete koje se prazne na dnu ili u plastične jabučare, u kom slučaju se transportuju u rasutom stanju.
 
 Č u v a n j e p l o d o v a d u n j e
 
 Dunja se može relativno dobro čuvati pod uslovom da ne dođe do pojave fizioloških oboljenja, koja su ograničavajući faktor uspešnom čuvanju dunja. Prema Bünemanu i Hansenu (1972) dunja se čuva samo kada se ukaže preka potreba. Za duže čuvanje moraju se primeniti odgovarajuća prskanja u voćnjaku ili potapanje u fungicide. Prema navedenim autorima, dunja se čuva oko 3 meseca na 0 - 2°C i pri relativnoj vlažnosti vazduha 90 - 92 %.
 Manje količine dunje se mogu čuvati i u primitivnim uslovima. Kako se u nas dunja bere uglavnom kasnije, sredinom ili krajem oktobra, kada su dani već hladniji, ona se može uz dobro provetravanje podruma i drugih podobnih prostorija čuvati uspešno kraće vreme (do početka januara).
 Pri čuvanju dunje javljaju se neparazitarna i parazitarna oboljenja. Od neparazitarnih oboljenja najčešće se javljaju unutrašnje potamnjivanje, gorke pege i pege slične gorkim pegama, koje se javljaju pri napadu pojedinih virusa. Od parazitarnih oboljenja najčešće se javlja meka trulež (prouzrokovač Penicillium expansum).
 Za sprečavanje pojave gorkih pega preporučuje se, kao i kod jabuke, prskanje kalcijum nitratom. Prema Holevasu i Brisu (1980) tretmani prskanjem Ca(NO3)2 x 4H2O (0,5 %) + H3BO3 (0,1 %) + okvašivač Triton XII 4 (0,025 %) daju promenljive rezultate u prevenciji pojave gorkih pega i posmeđivanje mesa ploda. 
 Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

Stanko Nekić
pre 1 godinu

JESENJE PRSKANJE JABUČASTIH VOĆAKA.

Jesenje “plavo” tretiranje voćnih zasada predstavlja obavezan i neophodan tretman u fenofazi opadanja lišća. Priprema zasada voćaka za narednu vegetaciju počinje nakon završetka berbe kao potrebna mera. Tretmanima u ovom periodu se suzbijaju bolesti i smanjuje broj štetnih insekata koji će prezimeti u voćnjaku. Neposredno nakon obavljene berbe potrebno je uraditi agrotehničke mere kao što su:
- Uklanjanje suvih, obolelih i polomljenih grana;
- Uklanjanje mumuficiranih plodova sa stabla, ali i njihovo sakupljanje sa zemlje ispod krošnje i uklanjanje iz voćnjaka.
Sve sakupljene biljne delove treba izneti iz voćnjaka i spaliti. Njihovim iznošenjem iz zasada smanjuje se infekcioni potencijal bolesti i intenzitet njihove pojave u narednoj godini.
Jesenje “plavo” tretiranje voćnih zasada predstavlja obavezan i neophodan tretman u fenofazi opadanja lišća, kada je zasade neophodno zaštititi preparatima na bazi bakarnih jedinjenja.
Najbolji efekti u cilju suzbijanja prezimljavajućih formi patogena postižu se izvođenjem 2 tretmana. Prvi tretman treba obaviti na početku opadanja lišća, kada je opalo 20 - 30 % lišća, a drugi kada je opalo 70 - 80 %, kako bi depozit bakra dospeo na rane koje nastaju prilikom njihovog opadanja. Ove rane predstavljaju ulazna mesta za infekciju velikog broja patogena.
Kod zasada jabučastih voćnih vrsta (jabuka, kruška i dunja) jesenji tretmani bakarnim fungicidima imaju sličan efekat. U ovom slučaju ciljano suzbijanje sprovodimo protiv sledećih patogena: Neonectria ditissima, prouzrokovača rak-rana, Erwinia amylovora - prouzrokovača bakteriozne plamenjače jabučastih voćaka.
Tretmane treba izvoditi po mirnom i suvom vremenu, kada je temperatura vazduha iznad 8°C. Posebnu pažnju treba obratiti na kvalitet tretiranja, jer je neophodno da depozit bakra dospe do svih mesta prezimljavanja patogena. Ukoliko nakon tretiranja nastupe duži kišoviti periodi, preporučuje se ponavljanje tretmana. Ne izvoditi tretman ako je tokom naredne noći najavljen mraz.
Bakar-oksihlorid je najpostojaniji izvor bakra sa izvanrednom efikasnošću u suzbijanju prouzrokovača biljnih bolesti. Mehanizam delovanja bakarnih preparata se zasniva na usvajanju bakarnih jona (Cu++) kroz membranu fitopatogenih gljiva ili bakterija, koji se oslobađaju disocijacijom iz rastvora preparata. Nakupljanjem bakarnih jona u ćeliji patogena njihova koncentracija u određenom trenutku postaje toksična izazivajući uginuće patogena.
Bakar-oksihlorid poseduje izvanredno svojstvo redistribucije, što znači da sa svakim novim kvašenjem depozita na biljnom tkivu dolazi do ponovnog otpuštanja Cu++ jona.
Iz palete preparata na bazi bakar-oksihlorida preporučujem:
1) BAKARNI OKSIHLORID 50 u koncentraciji 0,5% ili
2) CUPROZIN 35 WP u koncentraciji 0,5%.
Ostali bakarni preparati, koji su za preporuku:
- CUPROCAFFARO (bakaroksihlorid) u koncentraciji 0,4 % ili
- COCIDE 2000 (bakarhidroksid) u koncentraciji 0,25 %.
Pre upotrebe preparata, bez obzira na aktivnu materiju, obavezno je pročitati uputstvo i ponašati se u skladu sa preporukama!
Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

JESENJE PRSKANJE JABUČASTIH VOĆAKA.
 
 Jesenje “plavo” tretiranje voćnih zasada predstavlja obavezan i neophodan tretman u fenofazi opadanja lišća. Priprema zasada voćaka za narednu vegetaciju počinje nakon završetka berbe kao potrebna mera. Tretmanima u ovom periodu se suzbijaju bolesti i smanjuje broj štetnih insekata koji će prezimeti u voćnjaku. Neposredno nakon obavljene berbe potrebno je uraditi agrotehničke mere kao što su:
 - Uklanjanje suvih, obolelih i polomljenih grana;
 - Uklanjanje mumuficiranih plodova sa stabla, ali i njihovo sakupljanje sa zemlje ispod krošnje i uklanjanje iz voćnjaka.
 Sve sakupljene biljne delove treba izneti iz voćnjaka i spaliti. Njihovim iznošenjem iz zasada smanjuje se infekcioni potencijal bolesti i intenzitet njihove pojave u narednoj godini.
 Jesenje “plavo” tretiranje voćnih zasada predstavlja obavezan i neophodan tretman u fenofazi opadanja lišća, kada je zasade neophodno zaštititi preparatima na bazi bakarnih jedinjenja.
 Najbolji efekti u cilju suzbijanja prezimljavajućih formi patogena postižu se izvođenjem 2 tretmana. Prvi tretman treba obaviti na početku opadanja lišća, kada je opalo 20 - 30 % lišća, a drugi kada je opalo 70 - 80 %, kako bi depozit bakra dospeo na rane koje nastaju prilikom njihovog opadanja. Ove rane predstavljaju ulazna mesta za infekciju velikog broja patogena.
 Kod zasada jabučastih voćnih vrsta (jabuka, kruška i dunja) jesenji tretmani bakarnim fungicidima imaju sličan efekat. U ovom slučaju ciljano suzbijanje sprovodimo protiv sledećih patogena: Neonectria ditissima, prouzrokovača rak-rana, Erwinia amylovora - prouzrokovača bakteriozne plamenjače jabučastih voćaka.
 Tretmane treba izvoditi po mirnom i suvom vremenu, kada je temperatura vazduha iznad 8°C. Posebnu pažnju treba obratiti na kvalitet tretiranja, jer je neophodno da depozit bakra dospe do svih mesta prezimljavanja patogena. Ukoliko nakon tretiranja nastupe duži kišoviti periodi, preporučuje se ponavljanje tretmana. Ne izvoditi tretman ako je tokom naredne noći najavljen mraz.
 Bakar-oksihlorid je najpostojaniji izvor bakra sa izvanrednom efikasnošću u suzbijanju prouzrokovača biljnih bolesti. Mehanizam delovanja bakarnih preparata se zasniva na usvajanju bakarnih jona (Cu++) kroz membranu fitopatogenih gljiva ili bakterija, koji se oslobađaju disocijacijom iz rastvora preparata. Nakupljanjem bakarnih jona u ćeliji patogena njihova koncentracija u određenom trenutku postaje toksična izazivajući uginuće patogena.
 Bakar-oksihlorid poseduje izvanredno svojstvo redistribucije, što znači da sa svakim novim kvašenjem depozita na biljnom tkivu dolazi do ponovnog otpuštanja Cu++ jona.
 Iz palete preparata na bazi bakar-oksihlorida preporučujem:
 1) BAKARNI OKSIHLORID 50 u koncentraciji 0,5% ili 
 2) CUPROZIN 35 WP u koncentraciji 0,5%.
 Ostali bakarni preparati, koji su za preporuku:
 - CUPROCAFFARO (bakaroksihlorid) u koncentraciji 0,4 % ili
 - COCIDE 2000 (bakarhidroksid) u koncentraciji 0,25 %.
 Pre upotrebe preparata, bez obzira na aktivnu materiju, obavezno je pročitati uputstvo i ponašati se u skladu sa preporukama!
 Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

Stanko Nekić
pre 1 godinu

PREKALEMLJIVANJE VOĆAKA.

Prekalemljivanje voćaka se primenjuje u slučaju ako je izvršen pogrešan izbor sorti za određene agroekološke uslove, ako se želi uneti nova sorta oprašivač, kada su veći zahtevi tržišta za određenom sortom, kada treba da se obezbedi veća količina kalem grančica, ako divlje voćne vrste želimo privesti kulturi, itd.
U praksi se najčešće prekalemljuju jabuka, kruška i šljiva, nešto ređe trešnja, višnja, breskva i dunja. Takođe treba napomenuti da se višnja može kalemiti na trešnju, a većina trešanja ne može na višnju. Kajsija se može kalemiti na šljivu, a obrnuto ne može. Isti je slučaj kod kruške i dunje, kruška može na dunju, ali obrnuto ne.
Voćke se mogu prekalemljivati do 20 godina starosti, mada je prijem i starost voćke u obrnutoj proporcionalnosti, što znači da što su voćke starije prijem je slabiji i obrnuto.
Prekalemljivanje treba izbegavati kod slabobujnih stabala, bolesnih i oštećenih. Prilikom prekalemljivanja mora se voditi računa da se sorte podudaraju u pogledu bujnosti, vremena cvetanja i završetka vegetacije.
Pre početka kalemljenja voćke treba pripremiti, prekratiti grane na koje će se kalemiti. Poželjno je da grane nisu deblje od 5 do 8 cm i da su donje duže a gornje kraće. Ako su stabla starija to se radi krajem februara početkom marta, a kod mladih stabala se prekraćivanje radi neposredno pre kalemljenja. Presek grana se osveži u momentu prekalemljivanja, a to je najčešće u fazi početka vegetacije neposredno pred cvetanje.
Prekalemljivanje se može uraditi direktno na deblu, prvim ramenim granama i u kruni. Biraju se grane debljine 3 - 5 cm i obavezno je ostaviti 2 - 3 grančice koje su niže po položaju u odnosu na mesto kalemljenja, jer one (grančice hraniteljice) treba da obezbede hranu do prijema pupoljaka i štite deblo od ožegotina i sunca.
Prekalemljivanje jabučastih voćnih vrsta i šljive vrši se u drugoj polovini marta. Osim toga može se kalemiti i u avgustu na spavajući pupoljak ili još bolje čipovanjem. Kalemljenje se obavlja na isečak, pod koru, procep, spavajući pupoljak i očenjem na „čip“.
Kada se obavi kalemljenje najbolje je preseke grana i kalem grančica premazati kalem voskom. Najbolje rezultate u praksi je pokazalo kalemljenje na isečak, jer se najbrže stvara kalus. Ukoliko ne dođe do prijema, u avgustu se može ponoviti kalemljenje na spavajući pupoljak ili još bolje „čip“.
Zemljište u zasadu posle prekalemljivanja treba održavati, uklanjati korove, orezivati, sprovoditi redovnu zaštitu zasada i đubrenje NPK đubrivima.

PREKALEMLJIVANJE VOĆAKA NA ISEČAK.

Na granama, koje su skraćene i okvirno pripremljene za prekalemljivanje se poprečno, vodoravno obnovi presek i na njima se izreže isečak posebnim nožem ili običnim kalemarskim nožem. Dimenzije isečka usklade se sa debljinom plemke. Plemka se uzima sa 3 do 4 pupoljka. Na plemci, na suprotnoj strani pupoljka se sa dva reza napravi trouglasti klin i uloži na mesto isečeno na grani, tako da se međusobno pokriva sloj kore i sloj drveta isečka grane i plemke, jer je bitno da se kambijumi plemke i isečka grane poklope. Plemka se poveže sa mestom kalemljenja na grani plastičnom ili specijalnom trakom, a vrh plemke se premaže voćarskim voskom, kao i rana na grani kako se ne bi isušivale dok ne srastu.

PREKALEMLJIVANJE VOĆAKA ČIPOVANJEM.

Praktično se u voćarstvu koriste dve vrste kalemljenja: okulacija (kalemljenje na spavajući pupoljak) i čipovanje (spajanje dva vegetativna elementa, obično podloge i čipa plemke). Valja reći da se okulacija obično radi u avgustu na način da se sa jednogodišnjeg izboja - kalem grančice izreže vegetativni pupoljak i na čip ugradi isti na podlozi. Na podlozi odrežemo kosim rezom pod uglom od 450 deo kore i drveta koji je jednak delu kore i drveta sa pupoljkom koji smo odrezali na plemci. To se radi na način da se izreže pupoljak prosečne veličine najčešće 2 x 1 cm ili 1 x 1 cm i pritom treba imati na umu da je nož oštar, čist i da odreže sa pupoljkom i deo "drveta" (ne samo pupoljak na kori) jer se tamo nalazi meristemsko tkivo koje je ključno u srašćivanju pupoljka. Bitna stvar pritom je da se plastičnom folijom dobro poveže pupoljak kako bi gubitak vlage iz pupoljka bio minimalan, kao što je i bitno da je period od izrezivanja pupoljka do čipovanja što kraći (obično se kalem grančice nose sa sobom na mesto kalemljenja ili prekalemljivanja). Pupoljak se postavlja na deo podloge bez kore i tankog dela drveta. Pripaziti da se kambijumi poklapaju barem na jednoj strani. Pričvrstiti okalemljeno mesto kalemarskom gumicom kao i kod klasične okulacije na spavajući pupoljak. Kako su pupoljci koje prekalemljavamo u pazuhu lista, tako sa pupoljkom prenosimo i oko 1 cm peteljke lista. Ako peteljka nakon kalemljenja otpadne onda možemo biti sigurni da je prekalemljavanje uspelo. Ako ne otpadne, to je onda znak da je pupoljak dehidrirao i da je prekalemljavanje bilo neuspešno.
Kada u proleće mladar iz okuliranog pupoljka poraste 20 - 30 cm podlogu skraćujemo kosim rezom iznad mesta okulacije, 0,3 do 0,5 cm. Odstranjivati rezanjem svih novih mladara, koji izrastaju iz podloge ili grane, a ostaviti samo mladar izbio iz okuliranog pupoljka na "Čip".
Osim navedenog, prekalemljivanje se može izvesti u avgustu na spavajući pupoljak. Ovo kalemljenje se preporučuje na starijim voćkama i za sledeće voćne vrste: trešnju, višnju, breskvu i kajsiju. U ovom slučaju ostavi se na svakoj grani 2 - 3 pravilno raspoređena mladara i izvrši se kalemljenje pri njihovoj osnovi na spavajući pupoljak u avgustu mesecu.
Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

PREKALEMLJIVANJE VOĆAKA.
 
 Prekalemljivanje voćaka se primenjuje u slučaju ako je izvršen pogrešan izbor sorti za određene agroekološke uslove, ako se želi uneti nova sorta oprašivač, kada su veći zahtevi tržišta za određenom sortom, kada treba da se obezbedi veća količina kalem grančica, ako divlje voćne vrste želimo privesti kulturi, itd.
 U praksi se najčešće prekalemljuju jabuka, kruška i šljiva, nešto ređe trešnja, višnja, breskva i dunja. Takođe treba napomenuti da se višnja može kalemiti na trešnju, a većina trešanja ne može na višnju. Kajsija se može kalemiti na šljivu, a obrnuto ne može. Isti je slučaj kod kruške i dunje, kruška može na dunju, ali obrnuto ne.
 Voćke se mogu prekalemljivati do 20 godina starosti, mada je prijem i starost voćke u obrnutoj proporcionalnosti, što znači da što su voćke starije prijem je slabiji i obrnuto.
 Prekalemljivanje treba izbegavati kod slabobujnih stabala, bolesnih i oštećenih. Prilikom prekalemljivanja mora se voditi računa da se sorte podudaraju u pogledu bujnosti, vremena cvetanja i završetka vegetacije.
 Pre početka kalemljenja voćke treba pripremiti, prekratiti grane na koje će se kalemiti. Poželjno je da grane nisu deblje od 5 do 8 cm i da su donje duže a gornje kraće. Ako su stabla starija to se radi krajem februara početkom marta, a kod mladih stabala se prekraćivanje radi neposredno pre kalemljenja. Presek grana se osveži u momentu prekalemljivanja, a to je najčešće u fazi početka vegetacije neposredno pred cvetanje.
 Prekalemljivanje se može uraditi direktno na deblu, prvim ramenim granama i u kruni. Biraju se grane debljine 3 - 5 cm i obavezno je ostaviti 2 - 3 grančice koje su niže po položaju u odnosu na mesto kalemljenja, jer one (grančice hraniteljice) treba da obezbede hranu do prijema pupoljaka i štite deblo od ožegotina i sunca.
 Prekalemljivanje jabučastih voćnih vrsta i šljive vrši se u drugoj polovini marta. Osim toga može se kalemiti i u avgustu na spavajući pupoljak ili još bolje čipovanjem. Kalemljenje se obavlja na isečak, pod koru, procep, spavajući pupoljak i očenjem na „čip“.
 Kada se obavi kalemljenje najbolje je preseke grana i kalem grančica premazati kalem voskom. Najbolje rezultate u praksi je pokazalo kalemljenje na isečak, jer se najbrže stvara kalus. Ukoliko ne dođe do prijema, u avgustu se može ponoviti kalemljenje na spavajući pupoljak ili još bolje „čip“.
 Zemljište u zasadu posle prekalemljivanja treba održavati, uklanjati korove, orezivati, sprovoditi redovnu zaštitu zasada i đubrenje NPK đubrivima.
 
 PREKALEMLJIVANJE VOĆAKA NA ISEČAK.
 
 Na granama, koje su skraćene i okvirno pripremljene za prekalemljivanje se poprečno, vodoravno obnovi presek i na njima se izreže isečak posebnim nožem ili običnim kalemarskim nožem. Dimenzije isečka usklade se sa debljinom plemke. Plemka se uzima sa 3 do 4 pupoljka. Na plemci, na suprotnoj strani pupoljka se sa dva reza napravi trouglasti klin i uloži na mesto isečeno na grani, tako da se međusobno pokriva sloj kore i sloj drveta isečka grane i plemke, jer je bitno da se kambijumi plemke i isečka grane poklope. Plemka se poveže sa mestom kalemljenja na grani plastičnom ili specijalnom trakom, a vrh plemke se premaže voćarskim voskom, kao i rana na grani kako se ne bi isušivale dok ne srastu.
 
 PREKALEMLJIVANJE VOĆAKA ČIPOVANJEM.
 
 Praktično se u voćarstvu koriste dve vrste kalemljenja: okulacija (kalemljenje na spavajući pupoljak) i čipovanje (spajanje dva vegetativna elementa, obično podloge i čipa plemke). Valja reći da se okulacija obično radi u avgustu na način da se sa jednogodišnjeg izboja - kalem grančice izreže vegetativni pupoljak i na čip ugradi isti na podlozi. Na podlozi odrežemo kosim rezom pod uglom od 450 deo kore i drveta koji je jednak delu kore i drveta sa pupoljkom koji smo odrezali na plemci. To se radi na način da se izreže pupoljak prosečne veličine najčešće 2 x 1 cm ili 1 x 1 cm i pritom treba imati na umu da je nož oštar, čist i da odreže sa pupoljkom i deo "drveta" (ne samo pupoljak na kori) jer se tamo nalazi meristemsko tkivo koje je ključno u srašćivanju pupoljka. Bitna stvar pritom je da se plastičnom folijom dobro poveže pupoljak kako bi gubitak vlage iz pupoljka bio minimalan, kao što je i bitno da je period od izrezivanja pupoljka do čipovanja što kraći (obično se kalem grančice nose sa sobom na mesto kalemljenja ili prekalemljivanja). Pupoljak se postavlja na deo podloge bez kore i tankog dela drveta. Pripaziti da se kambijumi poklapaju barem na jednoj strani. Pričvrstiti okalemljeno mesto kalemarskom gumicom kao i kod klasične okulacije na spavajući pupoljak. Kako su pupoljci koje prekalemljavamo u pazuhu lista, tako sa pupoljkom prenosimo i oko 1 cm peteljke lista. Ako peteljka nakon kalemljenja otpadne onda možemo biti sigurni da je prekalemljavanje uspelo. Ako ne otpadne, to je onda znak da je pupoljak dehidrirao i da je prekalemljavanje bilo neuspešno. 
 Kada u proleće mladar iz okuliranog pupoljka poraste 20 - 30 cm podlogu skraćujemo kosim rezom iznad mesta okulacije, 0,3 do 0,5 cm. Odstranjivati rezanjem svih novih mladara, koji izrastaju iz podloge ili grane, a ostaviti samo mladar izbio iz okuliranog pupoljka na "Čip".
 Osim navedenog, prekalemljivanje se može izvesti u avgustu na spavajući pupoljak. Ovo kalemljenje se preporučuje na starijim voćkama i za sledeće voćne vrste: trešnju, višnju, breskvu i kajsiju. U ovom slučaju ostavi se na svakoj grani 2 - 3 pravilno raspoređena mladara i izvrši se kalemljenje pri njihovoj osnovi na spavajući pupoljak u avgustu mesecu.
 Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

Zadnje aktivnosti

Online korisnici

Promo

kruška @KLUB (16)