mak @KLUB (382)

Nišu na svetskom tržištu, vina regiona Otvorenog Balkana mogu da osvoje plasmanom kvalitetnih, autentičnih sorti. Među srpskim vinima, to su grašac, prokupac, smederevka, tamjanika, ali i naši lokalni teroari u internacionalnim sortama, kao... Više [+]

Nišu na svetskom tržištu, vina regiona Otvorenog Balkana mogu da osvoje plasmanom kvalitetnih, autentičnih sorti. Među srpskim vinima, to su grašac, prokupac, smederevka, tamjanika, ali i naši lokalni teroari u internacionalnim sortama, kao što su kaberne iz Negotinske krajine, šardone sa Fruške gore, navode enolozi i vinski eksperti. ”Imamo autentične sorte na kojima treba da se radi i koje treba da unapređujemo i to nije samo posao vinara nego i institucija, fakulteta, eksperata u različitim oblastima, radi što boljeg prinosa i rezultata u vinogradima. Nakon toga enolozi izvlače maksimum iz tih sorti i finalno ih spremaju za tržište", ističe enolog Mladen Dragojlović. #vinabalkana

Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica otvorila je Konkurs za dodelu bespovratnih sredstava u cilju podrške udruženjima građana u unapređenju uslova rada i realizaciji programskih aktivnosti za 2024. godinu. Konkurs je posebno u... Više [+]

Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica otvorila je Konkurs za dodelu bespovratnih sredstava u cilju podrške udruženjima građana u unapređenju uslova rada i realizaciji programskih aktivnosti za 2024. godinu. Konkurs je posebno usmeren ka udruženjima čija se delatnost direktno odnosi na unapređenje ruralnog razvoja, stvaranje održivih poljoprivrednih praksi i unapređenje životnih uslova u ruralnim područjima. Ukupan iznos sredstava namenjenih za podršku udruženjima iznosi dva miliona dinara, a maksimalan iznos koji jedno udruženje može dobiti je 200.000 dinara. Rok za podnošenje prijava je do 5. aprila. #ruralnirazvoj #bespovratnasredstva

U zabludi smo ako mislimo da smo zemlja bogata šumama, tvrdi za Marko Vujić iz Centra za ekološku politiku Fakulteta političkih nauka. On se poziva na podatke javnog preduzeća ”Srbijašume“ i kaže da smo sa manje od 30 odsto pošumljenosti na... Više [+]

U zabludi smo ako mislimo da smo zemlja bogata šumama, tvrdi za Marko Vujić iz Centra za ekološku politiku Fakulteta političkih nauka. On se poziva na podatke javnog preduzeća ”Srbijašume“ i kaže da smo sa manje od 30 odsto pošumljenosti najlošiji đak u regionu. Vujić kaže da, za razliku od tridesetak odsto u Srbiji, Slovenija ima pošumljenost veću od 60 odsto, Crna Gora 60 odsto, a BiH 40 odsto, kao i Severna Makedonija. Čak i Hrvatska, koja nije neki uzorni đak po tom pitanju, ima 35 odsto. Navodi da smo 80-ih godina pošumljavali po 10.000 hektara godišnje, a sada oko 1.000. Kaže da je, uz nelegalnu seču, nedostatak kadrova na terenu glavni krivac za to što imamo sve manje stabala. #sumovitost

Lovol 1304 snažan i jak sa maksimalnom udobnošću i efikasnošću! ✨ Zahvaljujući Perkinsonovom motoru od 130 KS i šestocilindričnom agregatu, Lovol 1304 je izuzetno ekonomičan i visokoefikasan traktor. Sinhronizovani menjač s 16 brzina napre... Više [+]

Lovol 1304 snažan i jak sa maksimalnom udobnošću i efikasnošću! ✨

Zahvaljujući Perkinsonovom motoru od 130 KS i šestocilindričnom agregatu, Lovol 1304 je izuzetno ekonomičan i visokoefikasan traktor.

Sinhronizovani menjač s 16 brzina napred i 8 nazad omogućava precizno upravljanje, dok hidraulično kočenje pruža sigurnost i kontrolu. Pneumatici od 14.9-26" napred i 18.4-38" pozadi garantuju stabilnost i efikasnost u svim uslovima.

Očekuje se da će i ove godine povrće biti posejano u otvorenom i zatvorenom prostoru kao i ranijih godina od 120.000 do 130.000 hektara. Prema rečima dr Đorđa Vojnovića sa NS Poljoprivrednog fakulteta, proizvodnja u različitim oblicima zašt... Više [+]

Očekuje se da će i ove godine povrće biti posejano u otvorenom i zatvorenom prostoru kao i ranijih godina od 120.000 do 130.000 hektara. Prema rečima dr Đorđa Vojnovića sa NS Poljoprivrednog fakulteta, proizvodnja u različitim oblicima zaštićenog prostora obuhvatiće od 5.000 do 6.000 hektara. Te površine su nedovoljne, ukazao je profesor, da bi se pokrile domaće potrebe, zbog čega je naša zemlja značajan uvoznik ranog povrća, posebno iz Albanije, Severne Makedonije i Turske. Prema zvaničnoj statistici, ukupna domaća proizvodnja povrća prošle godine iznosila je oko 1,2 miliona tona, dok je na okućnicama i u baštama proizvedeno je oko 400.000 tona raznovrsnog povrća. #proizvodnjapovrca