organsko @KLUB (72)

Branislav Anđelić, vlasnik organske vinarije Plavinci, govorio je u podkastu Život na zemlji o razlici između organskog i konvencionalnog vina. ”Za vrhunsko vino prinos grožđa treba da iznosi od šest do osam tona po hektaru što znači da vin... Više [+]

Branislav Anđelić, vlasnik organske vinarije Plavinci, govorio je u podkastu Život na zemlji o razlici između organskog i konvencionalnog vina. ”Za vrhunsko vino prinos grožđa treba da iznosi od šest do osam tona po hektaru što znači da vinogradar treba da ograničava rod i to važi i u konvencionalnoj i u organskoj proizvodnji. Što se same proizvodnje vina tiče, zakon omogućava upotrebu pedesetak različitih aditiva, pa tako proizvođač u konvencionalnoj proizvodnji može potpuno legalno da promeni ukus, boju vina..”, kaže Anđelić. Dodaje da je čudo šta sve može da se doda u konvencionalno vino i da na kraju, zahvaljujući različitim enzimima, proizvođač od lošeg grožđa dobije vino koje nije dobro ali čiji ukus se sviđa publici. U organsko vino ide samo grožđe i malo sumpora na kraju. #organskovino
Foto: Vinarija Plavinci

Na izlaznoj stanici Gold Gondole u baru na vrhu Tornika postavljen je mlekomat i prateći suspenzor, tako da će svim posetiocima Zlatibora domaće, organsko mleko sada biti na dohvat ruke. Mlekomat ima zamenljivu jedinicu od 200 litara, a dis... Više [+]

Na izlaznoj stanici Gold Gondole u baru na vrhu Tornika postavljen je mlekomat i prateći suspenzor, tako da će svim posetiocima Zlatibora domaće, organsko mleko sada biti na dohvat ruke. Mlekomat ima zamenljivu jedinicu od 200 litara, a dispensor koji se nalazi pored mlekomata može da skladišti boce za mleko i ostale proizvode. ”Trenutno se u njemu nalaze proizvodi zlatiborske mlekare ”Naša Zlatka“ i trudićemo se da bude zastupljeno što više proizvoda našeg kraja sa teritorije opštine Čajetina. Ovde se mogu naći i organska jaja, suvo meso u slajsima, med i sve što bude proizvedeno, a da zadovoljava propisane standarde. Trenutno smo ponudili sireve”, kaže direktor Zlatiborskog eko agrara Marko Marić. #mlekomat
Foto: Yputube/Screenshot

Prema godišnjem izveštaju Istraživačkog instituta za organsku poljoprivredu, predstavljenom na Biofach – najvećem sajmu sektora – u Nemačkoj, količina zemljišta koje se organski obrađuje u EU u 2022. godini porasla je za 5,1 odsto, dok je... Više [+]

Prema godišnjem izveštaju Istraživačkog instituta za organsku poljoprivredu, predstavljenom na Biofach – najvećem sajmu sektora – u Nemačkoj, količina zemljišta koje se organski obrađuje u EU u 2022. godini porasla je za 5,1 odsto, dok je prodaja organske hrane smanjena za 2,8 odsto u istoj godini. Iako je povećanje organske površine u EU pozitivna stvar, potražnja bi mogla stati na put planu EU da do 2030. dostigne 25 odsto poljoprivrednog zemljišta pod organskom proizvodnjom. Ako organsko tržište EU želi da ispuni ciljeve postavljene u dokumentu Evropske komisije - u strategiji prehrambene politike "od farme do viljuške", tržište "mora da raste bržom stopom", navodi se u izveštaju. #organskaproizvodnja
Foto: Pixabay

Prva agrosolarna zadružna elektrana u Srbiji “Solarna Berba”, postavljena u Valjevskoj Kamenici, omogućiće istovremenu proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora i efikasnije gajenje organskog voća i povrća. Ovaj pionirski agroso... Više [+]

Prva agrosolarna zadružna elektrana u Srbiji “Solarna Berba”, postavljena u Valjevskoj Kamenici, omogućiće istovremenu proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora i efikasnije gajenje organskog voća i povrća. Ovaj pionirski agrosolarni model razvijaju Energetska zadruga Elektropionir i organsko gazdinstvo Organela, kako bi mogao da bude primenjen i na drugim održivim poljoprivrednim gazdinstvima, doprinoseći uspešnijoj energetskoj tranziciji i dekarbonizaciji energetskog sektora Srbije. Agrosolarna proizvodnja energije podrazumeva da će ispod solarnih panela, koji su postavljeni na visini od oko dva metra, biti uzgajane različite vrste bobičastog voća i drugih namirnica, saoptšila je Energetska zadruga Elektorpionir. #agrosolarnaelektrana
Foto: Facebook/Energetska zadruga Elektropionir

Iz štampe je izašla nova knjiga ”Priručnik za procenu i uređenje zemljišta u organskoj proizvodnji”, čiji se principi potpuno mogu primeniti u celokupnoj poljoprivrenoj proizvodnji, autorke dr Jordane Ninkov. Objašnjavajući važnost zemljišt... Više [+]

Iz štampe je izašla nova knjiga ”Priručnik za procenu i uređenje zemljišta u organskoj proizvodnji”, čiji se principi potpuno mogu primeniti u celokupnoj poljoprivrenoj proizvodnji, autorke dr Jordane Ninkov. Objašnjavajući važnost zemljišta, autorka navodi, ukoliko se ovaj sistem očuva u dobrom stanju, sačuvaće se i čitava proizvodnja koja od njega zavisi. U knjizi su opisani različiti aspekti procene stanja zemljišta, kao i načini za njegovu popravku. U okviru sedam poglavlja knjiga opisuje kako se planski gazduje zemljištem, zašto su važne njegove analize, kako ga je moguće urediti. Posebno poglavlje posvećeno je đubrenju, a u još jednom su opisani potencijalno toksični elementi. #organskaproizvodnja

ZASECANJE KORENA VOĆAKA. Ravnoteža između rasta i rodnosti se može ostvariti i zasecanjem korena. Da bi ova mera bila uspešna mora se kombinovati sa odgovarajućom rezidbom - duga rezidba i drugačijom agrotehnikom. Zasecanje korena se često... Više [+]

ZASECANJE KORENA VOĆAKA.

Ravnoteža između rasta i rodnosti se može ostvariti i zasecanjem korena. Da bi ova mera bila uspešna mora se kombinovati sa odgovarajućom rezidbom - duga rezidba i drugačijom agrotehnikom. Zasecanje korena se često primenjuje pri uzgoju jabuke pod protivgradnom mrežom, smanjiti vršni rast provodnice pre negoli dostigne visinu protivgradne mreže. Često posledice budu sitniji plodovi. I ovu meru treba prilagoditi lokaciji (zemljište, klima, navodnjavanje) i sorti (krupnoplodne ili sitnoplodne sorte). Korišćenjem čizel pluga, koren se preseca na oko 40 - 60 cm od stabla. Napominjem, ova intervencija se obavlja u maju ili u septembru u organskoj proizvodnji voća.

Preporuka je:
- mart-april, u slučaju kada je malo zametnutih cvetova (npr. alternativno rađanje) i kod krupnoplodnih sorti;
- sredina juna (posle T-stadijuma): u godinama dobrog zametanja cvetova i kod sorti srednjih i krupnih plodova (naročito ako nema mogućnosti navodnjavanja).
Tehnika i dubina zasecanja: 30 - 50 cm unutar međurednog prostora (sa jedne ili obe strane reda), a dubina zasecanja je 25 - 40 cm. Osim navedenog rezidba korena daje nam sledeće rezultate:
- utiče na smanjivanje alternativne rodnosti, te na diferencijaciju cvetnih pupoljaka - naime, rezidbom korena moguće je poništiti negativan uticaj plodova na diferencijaciju cvetnih pupoljaka i ostvariti redovniju rodnost;
- pridonosi stabilnijem i boljem prinosu;
- omogućava intenzivan rast žiličastog korena - apsorpcija Fe i Zn u samim plodovima jabuke nije u direktnoj vezi samo sa dužinom korena, nego i sa volumenom žiličastog korena;
- omogućava lakše usvajanje mineralnih hraniva (N, P, K, Ca, Cu, Mn, Zn, Mg), koji su neophodni za rast i razvoj biljke (ploda). Za obavljanje rezidbe korena koristi se oštri nož pričvršćen na radni organ traktora. Nož može biti ravan ili zakrivljen. Rezidbu korena, kao i nadzemnog dela, treba sprovoditi stručno i u pravo vreme, jer se pokazala efikasnim za smanjenje vegetativnog rasta, ali je zabeležen i negativni efekat na masu ploda i sam prinos. Naime, rezidba korena ne daje jednake rezultate u svim godinama. U principu rez korena dobro je sprovesti u godinama niže rodnosti, a veće bujnosti. Loše sprovedena rezidba korena (sprovedena u pogrešno vreme ili prejako) može imati za posledicu prejako smanjenje volumena korena, a time i prejako smanjen rast, veliki udeo sitnijih plodova, a može prouzrokovati i jaku mrežavost plodova. U sušnim godinama moguć je i stres od suše. U svakom slučaju potrebna je konsultacija stručnjaka i oprez da ne bi došlo do neželjenih posledica.
U konvencionalnoj proizvodnji, naročito u proizvodnji jabuke, kruške i trešnje jedna od preporučenih mera je rezidba korena, odnosno podsecanje žila korenovog sistema, slično kao u organskoj proizvodnji. Cilj ove mere je prvenstveno smanjenje bujnosti stabala, jer se redukuje apsorpciona površina korena, ali ona istovremeno doprinosi porastu diferenciranih cvetnih pupoljaka. Rezidba korena se može izvršiti sa jedne strane, ili ređe sa obe strane stabla u jednoj godini. Izvodi se, kao što sam naveo, pomoću specijalnog noža za podsecanje korenovog sistema, montiranog na traktoru i na udaljenosti 30 do 40 cm od korenovog vrata, kao i obično na dubini od 30 cm. Preporuka da se u konvencionalnoj proizvodnji voća izvede na samom kraju vegetacije (novembar) ili pred početak naredne vegetacije (kraj marta). Rezidba korena pred kraj intezivnog porasta mladara, tokom vegetacije, može izazvati negativne posledice koje se prvenstveno odnose na visinu prinosa i kvalitet plodova u tekućoj i narednoj vegetaciji. Ova agropomotehnička mera se danas najviše primenjuje u savremenim zasadima jabuke, trešnje i kruške.

Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje Serbia Organika izradilo je Marketinško-informacioni sistem za organsku proizvodnju (MIS) koji je namenjen organskim proizvođačima, potrošačima i svim zainteresovanim za organsku proizvodn... Više [+]

Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje Serbia Organika izradilo je Marketinško-informacioni sistem za organsku proizvodnju (MIS) koji je namenjen organskim proizvođačima, potrošačima i svim zainteresovanim za organsku proizvodnju u Srbiji. Kreiranjem ovog portala Serbia Organika omogućava domaćim i inostranim akterima da se na jednom mestu informišu o organskoj proizvodnji, trendovima i tržištu organskih proizvoda, najnovijim dešavanjima u zemlji i svetu. Portal je dostupan korisnicima srpskog i engleskog jezika te smo na taj način omogućili i promociju domaće organske proizvodnje u svetu. Pored informacija o procedurama vezanim za organsku proizvodnju, kao i standardima u zemlji i inostranstvu, portal će korisnicima koji se učlane u jedinstvenu bazu omogućiti pristup analitičkim podacima o kretanjima na tržištu organskih proozvoda, kupcima u inostranstvu, kao i mogućnost prisustva na B2B događajima u zemlji i inostranstvu. #mis #organskaproizvodnja

Sa terena! Efekti Euronature mineralnog đubriva u usevu pšenice kod proizvođača Uroša Milosavljevića iz Krnješevaca. ✅️ Euronature P 26 B (P2O5 – 26% ) je čvrsto mineralno đubrivo sa visokim sadržajem fosfora i kalcijuma ✅️ Koristi se za... Više [+]

Sa terena!

Efekti Euronature mineralnog đubriva u usevu pšenice kod proizvođača Uroša Milosavljevića iz Krnješevaca.

✅️ Euronature P 26 B (P2O5 – 26% ) je čvrsto mineralno đubrivo sa visokim sadržajem fosfora i kalcijuma
✅️ Koristi se za meliorativno đubrenje tj. povećanje sadržaja fosfora u zemljištima izrazito kisele reakcije
✅️ Takođe se primenjuje za đubrenje ratarskih, voćarskih i povrtarskih kultura. Euronature P 26 B se može koristiti i u organskoj proizvodnji

Klimatske promene pogađaju i povrtare koji proizvode u zaštićenom prostoru, odnosno u plastenicima. Rizici su veliki, a zarada varira od sezone do sezone. Međutim, povrtarstvo u organskom režimu ima svoje kupce i nema problema sa prodajom.... Više [+]

Klimatske promene pogađaju i povrtare koji proizvode u zaštićenom prostoru, odnosno u plastenicima. Rizici su veliki, a zarada varira od sezone do sezone. Međutim, povrtarstvo u organskom režimu ima svoje kupce i nema problema sa prodajom. Povrtar iz Pivnica Mirko Vlček je poznat i po organskoj proizvodnji i ovim poslom bavi se već 11 godina. ”Prve tri godine su bile neprofitabilne, tada smo se upoznavali sa organskom proizvodnjom i eksperimentisali, učili o tržištu. Tek nakon toga se može zaraditi, a danas se vidi napredak, imamo proširenu plasteničku proizvodnju i voćarsku organsku proizvodnju”, kaže ovaj povrtar. Dodaje da se bez problema prodaju organske jagode, maline, kruške, jabuke. #plastenickaproizvodnja #organskaproizvodnja

"Pogledajte malo i nas", poručuje resornoj ministarki poljoprivrednik Ivan Kostića iz Pirota. Na ministarkinu izjavu da su subvencije svima isplaćene, on tvrdi da nisu i da oni koji se bave organskom proizvodnjom od februara nisu dobili ni... Više [+]

"Pogledajte malo i nas", poručuje resornoj ministarki poljoprivrednik Ivan Kostića iz Pirota. Na ministarkinu izjavu da su subvencije svima isplaćene, on tvrdi da nisu i da oni koji se bave organskom proizvodnjom od februara nisu dobili ni dinara. Kaže da će zato na obroncima Stare planine biti sve manje ovaca, a broj je već drastično smanjen. U gazdinstvu Kostića je 190 grla u stadu, a po grlu je subvencija 9.800 dinara, kaže, samo na papiru. ”Ove godine organska proizvodnja u Srbiji nije dobila ni jedan jedini dinar. Ni za biljnu proizvodnju, ni za tov jagnjadi, ni za priplodna matična grla pa je milionsko obećanje zapravo milionsko dugovanje države, i meni i drugima u ovom kraju“, tvrdi on. #ovcarstvo #organskaproizvodnja