povrtari @KLUB (28)

Povrtari koji su prošle godine sejali krompir dobro su prošli ove sezone u pogledu prinosa, kvaliteta i cene. Mnogi su ga već i prodali, a oni koji ga još imaju, prodaju ga naveliko između 55 i 60 dinara i nadaju se da će biti i skuplji. Pr... Više [+]

Povrtari koji su prošle godine sejali krompir dobro su prošli ove sezone u pogledu prinosa, kvaliteta i cene. Mnogi su ga već i prodali, a oni koji ga još imaju, prodaju ga naveliko između 55 i 60 dinara i nadaju se da će biti i skuplji. Prinosi krompira prošle godine su varirali po regionima, u zavisnosti od klime. Ali, ako uzmemo da je ovog povrća bilo samo 20 tona po hektaru, jasno je da su domaći proizvođači prihodovali po hektaru 10.000 evra. Međutim, zarada može biti i veća, jer krompira po hektaru može da bude i do 40 tona, pa i 50 tona. Ostalo nam je još dovoljno domaćeg krompira za naše potrebe, premda ga na tržištu ima i uvoznog iz Francuske i Belorusije. #uzgojkrompira

Povrtari vredno rade, Svetlana Gligorić Ranitović danas se pohvalila ovom fotografijom. Biće ljutih papričica.

Povrtari iz Vrbice u opštini Čoka u Banatu počeli su pripreme za setvu belog luka, autohtone sorte zaštićene oznakom geografskog porekla po kojoj su poznati i van Srbije. Vrbički beli luk poznat je po jakoj aromi, po kojoj se razlikuje u od... Više [+]

Povrtari iz Vrbice u opštini Čoka u Banatu počeli su pripreme za setvu belog luka, autohtone sorte zaštićene oznakom geografskog porekla po kojoj su poznati i van Srbije. Vrbički beli luk poznat je po jakoj aromi, po kojoj se razlikuje u odnosu na druge sorte, ima jak, intezivan miris i ljut je. Na naše prostore stigao je pre tri veka tokom seobe mađarskog življa iz Makoa u Mađarskoj na područje našeg Banata. ”Beli luk sejemo krajem januara, zato sada, uprkos velikoj hladnoći, povrtari obavljaju pripremne poslove”, kaže Livija Seke, zamenica predsednika Udruženja ”Vrbički prolećni beli luk”. Ona dodaje da će ove godine u Vrbici biti od 30 do 50 hektara pod belim lukom. #vrbickibeliluk
Foto: Original Srbija

Proizvođači paradajza ovu godinu završavaju u plusu, budući da je tržišna cena bila dobra i to, čemu se povrtari najviše čude, već drugu godinu zaredom. Prema rečima Dejana Godoševa iz Debeljače, kad god je jedna godina dobra, sledeća bude... Više [+]

Proizvođači paradajza ovu godinu završavaju u plusu, budući da je tržišna cena bila dobra i to, čemu se povrtari najviše čude, već drugu godinu zaredom. Prema rečima Dejana Godoševa iz Debeljače, kad god je jedna godina dobra, sledeća bude loša, a sad se nadaju da će i treća biti podjednako uspešna. Međutim, ključ uspeha u ovoj grani poljoprivrede leži i u upornosti. ”Ima u ovome i bacanja i svega ponešto, ali samo uporan čovek može da izdrži. Na svaku petu godinu je lepo isplativ dobitak koji vadi ceo prosek. Tržište je najveći problem, jer ako je roba prezasićena, možemo da je damo i upola cene, ako ne ide, ne ide, a ako robe nema, onda se svaki krš može prodati”, pojašnjava Godošev. #povrtari

Povrtari u Staroj Pazovi su jako retki ali ipak se nađe par gazdistava sa višedecenijskim iskutvom. Jedno takvo gazdinstvo je porodica Hadrik. Anna Hadrikova sa suprugom i sinom već više od 40 godina se bave proizvodnjom povrća. Ove godine... Više [+]

Povrtari u Staroj Pazovi su jako retki ali ipak se nađe par gazdistava sa višedecenijskim iskutvom. Jedno takvo gazdinstvo je porodica Hadrik. Anna Hadrikova sa suprugom i sinom već više od 40 godina se bave proizvodnjom povrća. Ove godine imaju jedan plastenik zelene salate i jedan plastenik spanaća koje proizvode bez kapi pesticida i još manje veštačke prihrane. U ponudi imaju brojne plodove jeseni a tekst o njihovom iskustvu dolazi na naš portal do kraja nedelje.

U selima opštine Žitorađa, gde se tradicionalno gaji povrće na otvorenom i u plastenicima, ovih dana počinje berba zelene salate. Povrtarima za sada pogoduju vremenske prilike, a interesovanje kupaca je nešto veće nego prethodnih godina. Ia... Više [+]

U selima opštine Žitorađa, gde se tradicionalno gaji povrće na otvorenom i u plastenicima, ovih dana počinje berba zelene salate. Povrtarima za sada pogoduju vremenske prilike, a interesovanje kupaca je nešto veće nego prethodnih godina. Iako je salata jedan od retkih izvoznih proizvoda sa ovog područja, cena je na nivou višegodišnjeg proseka. “Otkupljivači, što izvoze za Rumuniju i Nemačku, počeli su da rade. Cena je oko 20 dinara za putericu, a 30 dinara za kristalku. Mi bi bili zadovoljni sa cenom od 30, 35 dinara”, kaže Dragan Mitić, povrtar iz Voljčinca. Berba zelene salate, u selima opštine Žitorađa, potrajaće sve do proleća, kada će je u plastenicima zameniti ostale povrtarske kulture. #zelenasalata #plastenickaproizvodnja

Na domaćem tržištu ove jeseni neće biti dovoljno futoškog kupusa autohtone sorte, po kojoj su povrtari iz Futoga nadaleko poznati. Razlozi za to su klima i što je svega oko 65 hektara ovog proleća posejano, od kojih će rod sa 25 hektara nos... Više [+]

Na domaćem tržištu ove jeseni neće biti dovoljno futoškog kupusa autohtone sorte, po kojoj su povrtari iz Futoga nadaleko poznati. Razlozi za to su klima i što je svega oko 65 hektara ovog proleća posejano, od kojih će rod sa 25 hektara nositi oznaku geografskog porekla. Po hektaru će kupusa biti svega 15 do 20 tona i zato povrtari neće izvući ulog, oko 750.000 dinara po hektaru. Uprkos tome, kilogram kupusa svežeg i kiselog biće tek malo skuplji nego prošle godine. Kilogram svežeg kupusa futoški povrtari na malo prodaju za 80 dinara, između 40 i 50 dinara na veliko. Pri kupovini, kažu, potrošači treba da obrate pažnju kakav kupus kupuju, pošto se futoška sorta razlikuje od drugih. #futoskikupus

Paprike, crvene roge, koja ide u ajvar, ove godine neće biti puno u Ruskom Krsturu. Povrtari iz ovog sela u opštini Kula decenijama važe za velike proizvođače paprika, kojom snadbevaju dobar deo domaćeg tržišta i okolnih zemalja. Direktorka... Više [+]

Paprike, crvene roge, koja ide u ajvar, ove godine neće biti puno u Ruskom Krsturu. Povrtari iz ovog sela u opštini Kula decenijama važe za velike proizvođače paprika, kojom snadbevaju dobar deo domaćeg tržišta i okolnih zemalja. Direktorka Zemljoradničke zadruge ”Krsturska paprika” Dušica Oros kaže da će ove godine verovatno prosečan prinos biti svega 30 t/ha, a da nije bilo vremenskih nepogoda paprike je trebalo da bude od 60 do 70 t/ha. Ona kaže da je otkupna cena prve klase pristojna, 110 do120 din/kg, mada smatra da paprika više vredi, dok za cenu druge klase koja ide u preradu, naglašava da bi mogla da bude i viša. Sada, nakupci plaćaju svega 50 din/kg za drugu klasu. #berbapaprike

Vojvođanski povrtari su završili vađenje belog luka, a već od polovine avgusta počeće da se pripremaju za novu setvu, koja bi trebala da se obavi sredinom oktobra. Asistent na NS Poljoprivrednom fakultetu Đorđe Vojnović kaže da je prošle go... Više [+]

Vojvođanski povrtari su završili vađenje belog luka, a već od polovine avgusta počeće da se pripremaju za novu setvu, koja bi trebala da se obavi sredinom oktobra. Asistent na NS Poljoprivrednom fakultetu Đorđe Vojnović kaže da je prošle godine pod belim lukom bilo 1.311 hektara sa kojih je izvađeno 3.373 tone roda odličnog kvaliteta. Prosečan prinos bio je 2,6 tona po hektaru. Vojnović napominje da smo veći uvoznici nego izvoznici. Godišnje prodamo svega 150 tona a kupimo oko 1.000 tona. Mada imamo idealne uslove za proizvodnju, beli luk se sve manje gaji. Trenutno naveliko kilogram vredi svega stotinu dinara, dok za zasnivanje proizvodnje treba od 5.000 do 6.000 evra po hektaru. #beliluk

Povrtari u ataru sela Gospođinci u opštini Žabalj pre desetak dana započeli su branje krastavaca - kornišona koje će prerađivači u Nemačkoj konzervirati u tegle. U Gospođincima ali i drugim okolnim selima posejano je početkom aprila oko 200... Više [+]

Povrtari u ataru sela Gospođinci u opštini Žabalj pre desetak dana započeli su branje krastavaca - kornišona koje će prerađivači u Nemačkoj konzervirati u tegle. U Gospođincima ali i drugim okolnim selima posejano je početkom aprila oko 200 ha kornišonom, koliko je bilo i prošle godine. ”Za razliku od 2022. kada je na njivama bilo strane radne snage stigle čak iz Nepala, ove sezone kornišone beru isključivo domaći sezonski radnici”, kaže Dejan Rončević, direktor Agroprodukta čijim posredstvom krastavci odlaze do nemačkog prerađivača. On dodaje da bi pod kornišonima moglo da budu i znatno veće površine, ali se povrtari ne usuđuju da uvećavaju obim setve, jer strepe da neće naći dovoljno berača. #berbakrastavaca