povrća @KLUB (156)

Krajem aprila očekuje se raspisivanje poziva za IPARD Meru 3 - prerada. Raste interesovanje proizvođača i prerađivača koji žele da povećaju ukupne performanse sektora mleko i mlečni proizvodi, sektora meso i proizvodi od mesa i sektora voća... Više [+]

Krajem aprila očekuje se raspisivanje poziva za IPARD Meru 3 - prerada. Raste interesovanje proizvođača i prerađivača koji žele da povećaju ukupne performanse sektora mleko i mlečni proizvodi, sektora meso i proizvodi od mesa i sektora voća, povrća, grožđa, jaja, ribe, ostalih useva i doprinesu postizanju potrebnih EU standarda.

Očekuje se da će i ove godine povrće biti posejano u otvorenom i zatvorenom prostoru kao i ranijih godina od 120.000 do 130.000 hektara. Prema rečima dr Đorđa Vojnovića sa NS Poljoprivrednog fakulteta, proizvodnja u različitim oblicima zašt... Više [+]

Očekuje se da će i ove godine povrće biti posejano u otvorenom i zatvorenom prostoru kao i ranijih godina od 120.000 do 130.000 hektara. Prema rečima dr Đorđa Vojnovića sa NS Poljoprivrednog fakulteta, proizvodnja u različitim oblicima zaštićenog prostora obuhvatiće od 5.000 do 6.000 hektara. Te površine su nedovoljne, ukazao je profesor, da bi se pokrile domaće potrebe, zbog čega je naša zemlja značajan uvoznik ranog povrća, posebno iz Albanije, Severne Makedonije i Turske. Prema zvaničnoj statistici, ukupna domaća proizvodnja povrća prošle godine iznosila je oko 1,2 miliona tona, dok je na okućnicama i u baštama proizvedeno je oko 400.000 tona raznovrsnog povrća. #proizvodnjapovrca

Kupcima u inostranstvu prošle godine najviše smo prodavali smrznuti kukuruz šećerac, grašak, papriku. Prostora za povećanje izvoza i te kako ima, kažu stručnjaci, pre svega, izvoza prerađenog povrća, ali je za to potrebno da se promeni nači... Više [+]

Kupcima u inostranstvu prošle godine najviše smo prodavali smrznuti kukuruz šećerac, grašak, papriku. Prostora za povećanje izvoza i te kako ima, kažu stručnjaci, pre svega, izvoza prerađenog povrća, ali je za to potrebno da se promeni način organizovanja proizvođača, tehnologija gajenja i prerade, kao i sistem podsticanja gazdinstava koja se bave intenzivnim granama poljoprivrede. ”Potrošnja povrća na domaćem i tržištu bivše Jugoslavije je ograničena i ne može se očekivati neki značajniji rast. Zato je bitno povezivanje sa svetom, podsticanje izvoza i promišljanje koji proizvodi imaju najveću šansu. Naša industrija smrznutog povrća ima sjajnu priliku, pogotovo zbog činjenice da zahvaljujući malini i šljivi postoje značajni kapaciteti, tačnije hladnjače koje se mogu koristiti i za povrće“, objašnjavaza RTS Zlatko Jovanović, ekspert za poljoprivredu i prehrambenu industriju na projektu Velika mala privreda koji finansira USAID. #izvozpovrca
Foto: Pixabay

Izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije prošle godine bio je manji za 200 miliona evra u odnosu na 2022, što se najviše osetilo u sektoru voćarstva. “Nakon višegodišnjeg rasta, u 2023. godini je izvoz voća i povrća iz Srbije bio skoro 100... Više [+]

Izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije prošle godine bio je manji za 200 miliona evra u odnosu na 2022, što se najviše osetilo u sektoru voćarstva. “Nakon višegodišnjeg rasta, u 2023. godini je izvoz voća i povrća iz Srbije bio skoro 100 miliona evra manji nego 2022. godine. Najveći problem je u tome što naše ključno tržište – Rusija, postaje sve manje dostupno. Mi smo izgubili u poslednjih pet godina otprilike polovinu tržišta jabuke u Rusiji. Sa druge strane, osetno rastu neka druga tržišta kao što su Saudijska Arabija, Velika Britanija i Bliski istok“, napominje ekspert za poljoprivredu i prehrambenu industriju projekt Velika mala privreda Zlatko Jovanović. #izvozjabuka

Povrtari koji su prošle godine sejali krompir dobro su prošli ove sezone u pogledu prinosa, kvaliteta i cene. Mnogi su ga već i prodali, a oni koji ga još imaju, prodaju ga naveliko između 55 i 60 dinara i nadaju se da će biti i skuplji. Pr... Više [+]

Povrtari koji su prošle godine sejali krompir dobro su prošli ove sezone u pogledu prinosa, kvaliteta i cene. Mnogi su ga već i prodali, a oni koji ga još imaju, prodaju ga naveliko između 55 i 60 dinara i nadaju se da će biti i skuplji. Prinosi krompira prošle godine su varirali po regionima, u zavisnosti od klime. Ali, ako uzmemo da je ovog povrća bilo samo 20 tona po hektaru, jasno je da su domaći proizvođači prihodovali po hektaru 10.000 evra. Međutim, zarada može biti i veća, jer krompira po hektaru može da bude i do 40 tona, pa i 50 tona. Ostalo nam je još dovoljno domaćeg krompira za naše potrebe, premda ga na tržištu ima i uvoznog iz Francuske i Belorusije. #uzgojkrompira

Prva agrosolarna zadružna elektrana u Srbiji “Solarna Berba”, postavljena u Valjevskoj Kamenici, omogućiće istovremenu proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora i efikasnije gajenje organskog voća i povrća. Ovaj pionirski agroso... Više [+]

Prva agrosolarna zadružna elektrana u Srbiji “Solarna Berba”, postavljena u Valjevskoj Kamenici, omogućiće istovremenu proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora i efikasnije gajenje organskog voća i povrća. Ovaj pionirski agrosolarni model razvijaju Energetska zadruga Elektropionir i organsko gazdinstvo Organela, kako bi mogao da bude primenjen i na drugim održivim poljoprivrednim gazdinstvima, doprinoseći uspešnijoj energetskoj tranziciji i dekarbonizaciji energetskog sektora Srbije. Agrosolarna proizvodnja energije podrazumeva da će ispod solarnih panela, koji su postavljeni na visini od oko dva metra, biti uzgajane različite vrste bobičastog voća i drugih namirnica, saoptšila je Energetska zadruga Elektorpionir. #agrosolarnaelektrana
Foto: Facebook/Energetska zadruga Elektropionir

Da li se pripremate za setvu povrća?