ruža @KLUB (38)

Nema veće sreće za domaćina nego kad ga u štali dočeka prinova, otelila Ruža malog Mileta na imanju Dragana Dimitrijevića.

Barža JP Vojvodinašuma koja je prevozila stoku sa Krčedinske ade se pokvarila. Stočari su obezbedili drugu baržu za sutra, petak, 12. januar i pozivaju 30 - ak ljudi, koji mogu, da dođu oko 9 h, da pomognu oko ukrcavanje 100-ak konja i 15-a... Više [+]

Barža JP Vojvodinašuma koja je prevozila stoku sa Krčedinske ade se pokvarila. Stočari su obezbedili drugu baržu za sutra, petak, 12. januar i pozivaju 30 - ak ljudi, koji mogu, da dođu oko 9 h, da pomognu oko ukrcavanje 100-ak konja i 15-ak krava.
Evakuacije danas nema, iz dva razloga.
Dolazi veterinarska inspekcija, da pregleda krave koje su prebačene u štalu Mileta Plavšića. On mora sa njima danas da bude.
Drugi razlog je što je obor, koji su prvog dana evakuacije napravili na ostrvu i u koji su najpre usmeravali krave, a onda odatle na baržu, je uništen. Na pitanje ko ga je i kada uništio, odgovor je ne zna se ko, zatekli su ga uništenog sutradan posle one prve akcije.
Na ostrvu je ostalo do oko 15ak krava i blizu stotinu konja (70-80-100, okvirno).
Da bi oni uopšte bili smešteni na baržu, neophodno je minimum 30-oro ljudi, koji bi ih usmeravali, telima oformili koridor kojim bi se konji kretali do barže i u nju ušli. Jer, konji se potpuno drugačije ponašaju od krava. Brzi su, jaki, energični, pronicljivi i pronalaze put da pobegnu. Sasvim je očekivano da budu povređeni i konji, i ljudi. (Ako neko ne zna, kao ja što nikada nisam videla, kako to izgleda, verno je pokazao Jovan Memedović u jednoj emisiji, kada je snimao baš evakuaciju konja, baš na Krčedinskoj Adi).
Na (laičko) pitanje da li je moguće taj koridor napraviti pomoću ograde, ako je nemoguće pronaći toliki broj ljudi, odgovor je da to ne bi moglo, zbog velike površine kojom se oni tamo kreću.
Očekivan je, kako mi kažu, narednih dana i porast vodostaja Dunava, time bi prostor koji nije pod vodom bio sužen na oko stotinak kvadrata. Možda bi tada bilo lakše evakuisati ih, ali to su samo pretpostavke, razmišljanja, niko nije rekao da se to čeka ili nešto slično.
Na ostrvu je ostalo i 15-ak krava, koje sada, uglavnom, prate konje, pa je i njih teže kontrolisati.

Info: Ruža Helac, Sanja Ignjatovic Eker
Foto: TANJUG

Uzgajanje cveća je poslednjih godina postao biznis kojim počinje da se bavi sve više ljudi u Srbiji, a kao ”kraljica domaćih rasadnika“ izdvojila se ruža. Ovo cveće, kako kažu stručnjaci, ima najveći potencijal za uzgoj na domaćim plantažam... Više [+]

Uzgajanje cveća je poslednjih godina postao biznis kojim počinje da se bavi sve više ljudi u Srbiji, a kao ”kraljica domaćih rasadnika“ izdvojila se ruža. Ovo cveće, kako kažu stručnjaci, ima najveći potencijal za uzgoj na domaćim plantažama, ali i za prodaju u zemlji i inostranstvu. U Privrednoj komori Srbije kažu da je za početak malog biznisa sa ružama, na površini od tri ara potrebno minimum oko 6.000 evra – 2.000 evra za sadnice, dok je pumpa oko 4.000 evra. Računica je takva da u prvoj godini bude oko 15.000 cvetova, koji donose prihod od oko 3.000 evra, a već u drugoj godini oko 6.000 evra. Taj ciklus, u kojem se ostvaruje prihod od zasada traje pet godina. #uzgojcveca

Novembarska ruža ;D

🙌Preko 50 učesnika odazvalo se pozivu Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i NP Fruška gora i u radnoj akciji prethodne subote čistilo pašnjake u Neradinu u ovom nacionalnom parku, prenosi Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Sr... Više [+]

🙌Preko 50 učesnika odazvalo se pozivu Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i NP Fruška gora i u radnoj akciji prethodne subote čistilo pašnjake u Neradinu u ovom nacionalnom parku, prenosi Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Pre početka same akcije, učesnicima okupljenim u Vizitorskom centru na Iriškom vencu, biolog Dragiša Savić predstavio je prirodna bogatstva ovog zaštićenog područja kao i važnost očuvanja pašnjaka i drugih tipova otvorenih travnih staništa.

🐮Iako je ovaj pašnjak jedan od retkih na Fruškoj gori gde je praksa ispaše i dalje zastupljena, učesnici su za nekoliko sati, udruženim snagama, očistili površinu od 6ha, uklanjajući grmove divljih ruža, razne čičkove, busenje visoke trave kao i druge invazivne vrste koje nisu sastavni deo ispaše krava i ovaca. Na ovom pašnjaku zabeležena je jedna od najvećih i najaktivnijih populacija tekunica na Fruškoj gori.

Foto: Slobodan Botoški.

Na prodaju domaca rakija Sljiva (rodna, ranka, lepotica i stenlej) 19 gradi Kajsija (keckemetska ruza) 18 gradi Dunja 18 gradi U ponudi i vece kolicine MEKE rakije jacine 12 gradi Sve inf na 063 8023 576 Dogovor oko cena Selo Bozurnja kod T... Više [+]

Na prodaju domaca rakija
Sljiva (rodna, ranka, lepotica i stenlej) 19 gradi
Kajsija (keckemetska ruza) 18 gradi
Dunja 18 gradi
U ponudi i vece kolicine MEKE rakije jacine 12 gradi
Sve inf na 063 8023 576
Dogovor oko cena
Selo Bozurnja kod Topole Oplenacke

#RutalFoto #Priroda 101 ruza najlepši jutarnji miris i za oci odmor.

U izvozu Rasinskog okruga značajan udeo imaju lozni kalemovi, voćni materijal i sadnice ruža. Ovom delatnošću decenijama se uspešno bave kalemari na području opština Trstenik i Kruševac, a za konkurentnost na inostranom tržištu potrebno je, kažu, subvencionisati izvoz kao što je to praksa u zemljama... Više [+]

U izvozu Rasinskog okruga značajan udeo imaju lozni kalemovi, voćni materijal i sadnice ruža. Ovom delatnošću decenijama se uspešno bave kalemari na području opština Trstenik i Kruševac, a za konkurentnost na inostranom tržištu potrebno je, kažu, subvencionisati izvoz kao što je to praksa u zemljama u okruženju. Sertifikovane sadnice i kalemovi prve klase sa ovih njiva već decenijama se plasiraju na tržišta centralne, istočne Evrope i Azije. “Od 2012. do 2022. izvoz sadnog voćnog materijala se tri puta povećao”, ističe Maja Marković, direktor RPK Kruševac. Sav sadni materijal koji se proizvede u ovom okrugu radi se ručno i to je ono što se zbog samog kvaliteta posebno ceni na svetskom tržištu. #sadnimaterijal #vocnikalemovi

Izvoz sadnog materijala iz Rasinskog okruga je prošle godine iznosio 14,7 miliona evra, što je uvećanje u odnosu na prethodnu godinu za čak 27%. Procvat cvećarstva počeo je u epidemiji virusa korona, ali se nastavio i dalje. Mnogi iskusni p... Više [+]

Izvoz sadnog materijala iz Rasinskog okruga je prošle godine iznosio 14,7 miliona evra, što je uvećanje u odnosu na prethodnu godinu za čak 27%. Procvat cvećarstva počeo je u epidemiji virusa korona, ali se nastavio i dalje. Mnogi iskusni poljoprivrednici su napustili oranice i počeli da se zbog bolje zarade bave sadnicama za cveće. ”Otac je proizvodio lozno-sadni materijal, za jabuke, kruške, šljive i zajedno smo radili taj posao”, kaže Božidar Radić iz Velike Drenove kod Trstenika. - Onda smo zbog nerentabilnosti startovali sa proizvodnjom stablašica ruža i time se uspešno bavimo zadnjih šest godina. Snabdevamo rasadnike u Srbiji. Najveća tržišta cveća iz kruševačkog kraja su evropske zemlje, a osim na tržište EU, izvozi se u Rusiju, Belorusiju i Kazahstan. #ruze #cvecarstvo

Sofija Kozić, Ruža Kuzmić i Katarina Marinković iz Vizića u okviru projekta "Proizvedeno u Sremu - biznis po meri čoveka" pipremale su ajvar koji su odmah prodale na manifestaciji "Ukusi Vojvodine". Sledi nova tura.