sadnica @KLUB (86)

U Despotovu je tokom proteklih mesec dana održana akcija uređenja prostora pored kanala Jegrička. Udruženje sportskih ribolovaca "Mladost" je organizator akcije tokom koje je posađeno 230 sadnica koje su nabavljene zavaljujući donacijama ži... Više [+]

U Despotovu je tokom proteklih mesec dana održana akcija uređenja prostora pored kanala Jegrička. Udruženje sportskih ribolovaca "Mladost" je organizator akcije tokom koje je posađeno 230 sadnica koje su nabavljene zavaljujući donacijama žitelja ovog sela. foto Isidora Panin

U okviru sada već tradicionalne regionalne inicijative "Drvo prijateljstva“ danas je u 11 sati simultano zasađeno 450 sadnica u osam gradova regiona, kao primer regionalne saradnje i solidarnosti u borbi za podizanje svesti o zagađenom vazd... Više [+]

U okviru sada već tradicionalne regionalne inicijative "Drvo prijateljstva“ danas je u 11 sati simultano zasađeno 450 sadnica u osam gradova regiona, kao primer regionalne saradnje i solidarnosti u borbi za podizanje svesti o zagađenom vazduhu, zemljištu i vodi kao zajedničkim problemima država Balkana. Cilj zajedničke sadnje jeste pokazivanje kako individualne odgovornosti i upozoravanje javnosti na ozbiljnost zagađenja vazduha i klimatskih promena mogu napraviti promenu na lokalnom i regionalnom nivou. Zemlje zapadnog Balkana imaju najlošiji kvalitet vazduha u Evropi, građani Albanije, BiH, Crne Gore, Kosova, Srbije i Severne Makedonije su podjednako izloženi zagađivačima vazduha. #drvoprijateljstva

Maslinari u Trebinju ove godine imaju razloga za zadovoljstvo, jer na plantažama beru najkvalitetniji rod što garantuje i ekstra devičansko ulje. Prinos je na krajnjem jugu Republike Srpske zadovoljavajući, na nekim plantažama i bolji od pr... Više [+]

Maslinari u Trebinju ove godine imaju razloga za zadovoljstvo, jer na plantažama beru najkvalitetniji rod što garantuje i ekstra devičansko ulje. Prinos je na krajnjem jugu Republike Srpske zadovoljavajući, na nekim plantažama i bolji od prošlogodišnjeg. Proizvođači za to mogu da zahvale povoljnim vremenskim prilikama tokom jeseni zbog čega sa pravom očekuju da će maslinovo ulje biti vrhunskog kvaliteta. Najpoznatiji trebinjski vinogradar, ali i maslinar Radovan Vukoje kaže da imaju najveći maslinjak u komadu u Hercegovini. Naime u Zasad polju imaju 1.000 sadnica, a ova godina je, kako kaže, bila idealna za maslinu. Raduje ga što se sve više poljoprivrednika okreće ovoj mediteranskoj kulturi. #masline

SADNJA VOĆAKA PO ORGANSKIM PRINCIPIMA. Posle završene pripreme zemljišta, a pre same sadnje voćaka, neophodno je izvršiti još nekoliko operacija. Razmeravanje i obeležavanje mesta za sadnju: Razmeravanje parcele i obeležavanje mesta za sadn... Više [+]

SADNJA VOĆAKA PO ORGANSKIM PRINCIPIMA. Posle završene pripreme zemljišta, a pre same sadnje voćaka, neophodno je izvršiti još nekoliko operacija.
Razmeravanje i obeležavanje mesta za sadnju:
Razmeravanje parcele i obeležavanje mesta za sadnju izvodi se posle ravnjanja terena. Za obeležavanje se koriste drveni markeri debljine 10 - 15 mm i dužine oko 40 cm. Posebno treba obratiti pažnju na rastojanje između krajnjih redova i granica parcela.
Vreme sadnje:
Sadnja se može obaviti tokom jeseni ili ranog proleća. Važno je da se ne sadi u smrznutu i previše vlažnu zemlju. Jesenjoj sadnji treba dati prednost, jer se posađene sadnice bolje primaju i u toku zime obrazuju jači korenov sistem i brže rastu u prvim godinama nakon sadnje.
Kopanje jamića za sadnju:
Jamići za sadnju otvaraju se neposredno pred sadnju. Kopanje se vrši tik uz markere, kojima je obeleženo sadno mesto i uvek sa iste strane markera. Ako se za sadnju koristi ravnjača sa tri ureza, onda se jamić kopa između dva markera. Prečnik sadnog mesta treba da je nešto veći od prečnika korena sadnice, da bi se žile nesmetano smestile u jamić.
Neposredna priprema sadnica za sadnju:
Priprema sadnica za jesenju sadnju izvodi se na dan sadnje. Sve oštećene i neispravne se odstranjuju. Na zdravim se skrate osnovne žile na dužinu 15 - 20 cm. Na pokidanim žilama obnavljaju se preseci do zdravog mesta. Preseci moraju biti pravi, a ne kosi, jer su pravi preseci najmanji i najlakše zarastaju. Zatim se sadnica potapa u 2 % rastvor SLAVOL-a VVL, u kojem sadnica treba da odstoji 30 minuta, a koji u sebi sadrži indol-β sirćetnu kiselinu, čija je uloga da pospeši ožiljavanje i ukorenjavanje sadnica, a samim tim i njihov prijem.
Ova operacija je jako bitna i sa ekonomskog stanovišta jer broj sadnica koje se nisu primile svodimo na minimum i samim tim nema dodatnih troškova oko ponovne sadnje kao i gubitka vremena i radne snage.
Načini sadnje:
Sadnja se obavlja na približno istoj dubini na kojoj je sadnica bila u rastilu. Dubina sadnje se lako određuje po boji kore. Deo koji je bio u zemlji je svetliji od dela koji je bio iznad zemlje. Jedan radnik stavlja sadnicu u centar jamića, drži je u vertikalnom položaju i proverava da li je u istom pravcu sa markerima. Ako se koristi ravnjača za sadnju onda se sadnica postavlja u srednji urez na ravnjači. Drugi radnik preko korena sadnice nabacuje rastresitu, umereno vlažnu zemlju. Zemlja se dobro nagazi kako bi se istisnuo sav vazduh, a koren imao bolji prijem. Ponovo se dodaje nova zemlja, prethodno lopata zgorelog stajnjaka i vrši njeno gaženje. Zatim se sadnica zalije preostalim rastvorom SLAVOL-a VVL i zatvori jamić zemljom.
Obrada, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

Bojan Stojadinović posadio je 140 sadnica na 40 ari. I? Šta s tim? - uskoro više na Agroklubu!

Obzirom da kod uzgoja lateralnih sorti oraha nema obrade zemlje freziranjem oko voćki zbog izuzetno plitkog korenovog sistema (čak do 6 cm), već se u zasadu trava samo malčira, da li je neko koristio agrotekstil duž celih redova sadnica kako bi sprečio razvoj korova oko biljaka i usporio isparavanje... Više [+]

Obzirom da kod uzgoja lateralnih sorti oraha nema obrade zemlje freziranjem oko voćki zbog izuzetno plitkog korenovog sistema (čak do 6 cm), već se u zasadu trava samo malčira, da li je neko koristio agrotekstil duž celih redova sadnica kako bi sprečio razvoj korova oko biljaka i usporio isparavanje vode iz tla, a i olakšao malčiranje obzirom da bi tako izbegao nabavku preskupog tarupa pipalice?

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pokrenulo je novi krug takmičenja za domaćinstva na selu koja imaju najviše gnezda lastavica. Takmičenje, koje će trajati od 22. maja do 5. juna, ima za cilj da podrži seoska domaćinstava koja s... Više [+]

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pokrenulo je novi krug takmičenja za domaćinstva na selu koja imaju najviše gnezda lastavica. Takmičenje, koje će trajati od 22. maja do 5. juna, ima za cilj da podrži seoska domaćinstava koja se bave poljoprivredom, ali i da podrži prijateljstvo ljudi i ovih ptica. Laste su ugrožene, jer porastom intenzivne poljoprivrede i prekomernom upotrebom pesticida opada njihov broj. Na ruku im ne ide ni savremena gradnja koja im ne ostavlja mnogo prostora. Najuspešniji takmičari biće nagrađeni tonom kukuruza a nasumičnim izvlačenjem u kategoriji „Srećno gnezdo“ učesnici će osvojiti vaučer za kupovinu sadnica voća, ma koliko gnezda imali u svom domaćinstvu. #lastavice #poljoprivrednodomacinstvo

Sve što je za nešto više od godinu dana rada u Ekvatorijalnoj Gvineji zaradio, Dejan Vitorović iz mačvanskog sela Glušci, uložio je u rasadnik na porodičnom imanju. Uz pomoć porodice, godišnje proizvede 100.000 sadnica, najviše lavande. Med... Više [+]

Sve što je za nešto više od godinu dana rada u Ekvatorijalnoj Gvineji zaradio, Dejan Vitorović iz mačvanskog sela Glušci, uložio je u rasadnik na porodičnom imanju. Uz pomoć porodice, godišnje proizvede 100.000 sadnica, najviše lavande. Mediteranskim biljkama prija mačvanska ravnica. Uz lavandu, kojoj je od reznice do velike biljke potrebno nekoliko godina, u Glušcima proizvodi i ruzmarin, smilje, santolinu i gauru. “Lavanda se kada sam ja počinjao nije toliko proizvodila. Želeo sam nešto svoje da krenem. I sve ostale biljke su mediteranske i otporne su na zimu”, objašnjava Vitorović. Najviše sadnica on proda kupcima u Beogradu, a uz proširenje asortimana, planira i izvoz biljaka. #uzgojlavande

Izvoz sadnog materijala iz Rasinskog okruga je prošle godine iznosio 14,7 miliona evra, što je uvećanje u odnosu na prethodnu godinu za čak 27%. Procvat cvećarstva počeo je u epidemiji virusa korona, ali se nastavio i dalje. Mnogi iskusni p... Više [+]

Izvoz sadnog materijala iz Rasinskog okruga je prošle godine iznosio 14,7 miliona evra, što je uvećanje u odnosu na prethodnu godinu za čak 27%. Procvat cvećarstva počeo je u epidemiji virusa korona, ali se nastavio i dalje. Mnogi iskusni poljoprivrednici su napustili oranice i počeli da se zbog bolje zarade bave sadnicama za cveće. ”Otac je proizvodio lozno-sadni materijal, za jabuke, kruške, šljive i zajedno smo radili taj posao”, kaže Božidar Radić iz Velike Drenove kod Trstenika. - Onda smo zbog nerentabilnosti startovali sa proizvodnjom stablašica ruža i time se uspešno bavimo zadnjih šest godina. Snabdevamo rasadnike u Srbiji. Najveća tržišta cveća iz kruševačkog kraja su evropske zemlje, a osim na tržište EU, izvozi se u Rusiju, Belorusiju i Kazahstan. #ruze #cvecarstvo

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pokrenulo je projekat koji se tiče zaštite medveda ali i pčela od medveda u Srbiji. Projekat se pokreće u Zlatiborskom okrugu kako bi se zaštitili mrki medvedi, sprečile štete koje uzrokuju, a i... Više [+]

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pokrenulo je projekat koji se tiče zaštite medveda ali i pčela od medveda u Srbiji. Projekat se pokreće u Zlatiborskom okrugu kako bi se zaštitili mrki medvedi, sprečile štete koje uzrokuju, a istovremeno pomoglo lokalnom stanovništvu da razvija eko-turizam. Za projekat zaštite mrkih medveda Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije ”Supporting Brown Bear Comeback in Serbia“ može se glasati ovde. Projekat predviđa da 10 pčelara dobije zaštitne ograde za košnice pčela otporne na medvede, a još 10 farmera dobija štence ovčarskih pasa. Sadiće se i 500 autohtonih biljaka i voćnih sadnica da bi se zadržali medvedi dalje od pčelinjaka. zastitamedveda #zastitapcela