slama @KLUB (7)

PAKOVANJE, TRANSPORT I POSTUPAK SA SADNICAMA OD KUPOVINE DO SAĐENJA. Sadnice voćaka pre pakovanja treba još jednom detaljno pregledati, a onda složiti u snopove od 5, 10 ili 20 sadnica u zavisnosti od vrste, sorte, podloge i razvijenosti (r... Više [+]

PAKOVANJE, TRANSPORT I POSTUPAK SA SADNICAMA
OD KUPOVINE DO SAĐENJA.

Sadnice voćaka pre pakovanja treba još jednom detaljno pregledati, a onda složiti u snopove od 5, 10 ili 20 sadnica u zavisnosti od vrste, sorte, podloge i razvijenosti (razgranatosti) sadnica. Prilikom pakovanja i vezivanja u snopove, težiti da korenov vrat (pravi ili lažni) svih sadnica bude približno na istoj visini. Pakovanje sadnica se može obaviti ručno ili mašinski. Za pakovanje sadnica se najčešće koriste polietilenske kese (sa ili bez supstrata), u kojima sadnice mogu da ostanu sveže duži period.
Za pakovanje sadnica takođe se mogu koristiti slama, kukuruzovina i rogoz.
Sadnice mogu da se transportuju na različite načine (kolima, kamionom, železnicom, avionom, brodom). Veće količine sadnica transportuju se hladnjačama ili kamionima sa ciradom. Sadnice ne treba transportovati po mrazu. Treba da stignu na odredište što pre, bez oštećenja i potpuno sveže.
Ako su sadnice duže vreme transportovane onda njihov koren pre sađenja treba potopiti u čistu vodu i u njoj držati 12 - 24 časa, kako bi se iste osvežile.
Ako se iz bilo kojih razloga desi da se sadnice ne posade odmah posle preuzimanja, onda ih treba dobro utrapiti i obezbediti od isušivanja, izmrzavanja, glodara (rodenticidi), stoke i neželjenih posetilaca. Za duže čuvanje kopaju se dublji jarci u koje se slažu sadnice jedna do druge i pokrivaju rastresitom zemljom ili peskom - korenovi i korenov vrat sadnica.
Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

PROIZVODNJA TRITIKALEA. Tritikale je hibrid, nastao ukrštanjem pšenice i raži. Koristi se u ishrani ljudi, domaćih i gajenih životinja. Za spravljanje koncentrovane stočne hrane upotrebljava se zrno, a nadzemna biomasa kao voluminozna stočn... Više [+]

PROIZVODNJA TRITIKALEA.
Tritikale je hibrid, nastao ukrštanjem pšenice i raži. Koristi se u ishrani ljudi, domaćih i gajenih životinja. Za spravljanje koncentrovane stočne hrane upotrebljava se zrno, a nadzemna biomasa kao voluminozna stočna hrana. Hranljiva vrednost zrna je na nivou pšeničnog, uz konstataciju da ima više aminokiseline lizina. U ishrani domaćih životinja ono može zameniti zrno ovsa, krmnog ječma i drugih žita. Prema dosadašnjim saznanjima korišćenjem zrna tritikalea za spravljanje koncentrovane stočne hrane, najbolji rezultati postižu se u ishrani živine (ćurki i kokoši) i muznih grla. Kao krmna biljka tritikale je prinosniji od ostalih pravih (strnih) žita. Najkvalitetnija biomasa dobija se kosidbom biljaka u početku klasanja, dok se najveći prinosi postižu kasnijom kosidbom. U cilju povećanja proteinske vrednosti vegetativne biomase, tritikale treba sejati sa nekom od zrnenih mahunarki, naprimer sa stočnim graškom. Brži prolećni porast, duži rok kosidbe i osobina da kasnije ogrubi nego raž ili ovas, daje prvenstvo ove vrste u gajenju sa stočnim graškom i grahoricom. Brašno tritikalea po kvalitetu zaostaje za pšeničnim, jer ima manje povoljan odnos belančevina lepka glijadina i glutenina, ali je kvalitetnije od ražanog. Zadovoljavajući hleb se može dobiti mešanjem pšeničnog i tritikaleovog brašna u odnosu 50 : 50.
Zrno tritikalea je odlična sirovina za proizvodnju bioetanola, dok sporedni proizvodi (slama i pleva) predstavljaju važnu komponentu za izradu građevinskog termoizolacionog materijala. Slama se koristi u stočarskim objektima kao prostirka za domaće životinje, za pokrivanje građevinskih objekata ili u industrijskoj preradi za dobijanje celuloze i proizvodnju fine bezdrvne hartije, kao i drugih hemijskih materija.
Tritikale po vremenu setve može biti ozimi i prolećni, ali postoje i fakultativne sorte. Ima kratak toplotni stadijum, tako da je većina sorti fakultativnog karaktera. Većina naših ozimih sorti može se sejati i u proleće (po mogućnosti što ranije). Dužina vegetacije prolećnih sorti je 80 do 110 dana, a ozimih 260 do 270 dana. Kroz toplotni stadijum prolećne sorte prolaze na temperaturama 5 - 100C za 7 do 9 dana, a ozime za oko 20 dana. Svetlosni stadijum, u zavisnosti od dužine dnevnog osvetljenja i temperature vazduha, traje 20 do 30 dana.
Klijanje semena počinje već na 10C. Prvo se razvijaju 3 do 4 klicina primarna korenčića, a nicanje nastupa pojavom prvog pravog lista (sivozelene boje sa širokom liskom) na površini zemljišta. Kada se razviju 3 lista biljke ulaze u fazu bokorenja. Ono je intezivno pri temperaturi od 120C, te tritikale u ovim uslovima u zimu ulazi dobro izbokoren. Ujedno biljke intezivno razvijaju sekundarne korenove. U optimalnim uslovima vlažnosti zemljišta i toplote, tokom jeseni razvije se preko 3/4 korenovog sistema. Porast u stablo (vlatanje) nastupa u proleće već pri temperaturi vazduha iznad 110C, tako da biljke imaju brži prolećni porast nego pšenica. Klasanje započinje na temperaturi od 140C i traje kratko, oko 10 dana. Cvetanje i oplodnja nastupaju desetak dana posle klasanja i odvijaju se brže nego kod raži, ali u manje povoljnim toplotnim uslovima i na maloj relativnoj vlažnosti vazduha. Ovi procesi se odvijaju otežano, što ima za negativnu posledicu obrazovanje manjeg broja plodova u klasu. Posle oplodnje i zametanja plodova nastupa faza mlečne zrelosti, koja u optimalnim uslovima traje oko 8 dana, a potom biljke prolaze kroz faze testaste, voštane i pune zrelosti zrna. U optimalnim uslovima tritikale sazreva 50 dana posle klasanja.
Transpiracioni koeficijent tritikalea (TK) kreće se u granicama 380 - 410. Zahvaljujući snažnom korenovom sistemu, velike usisne moći, tritikale bolje podnosi kratkotrajne sušne periode nego pšenica, a ima i manje potrebe za vodom od pšenice i racionalnije je troši.
Može ispoljiti veliku tolerantnost na hladnoću i pokriven snegom može izdržati mrazeve do - 350C.
Zahvaljujući snažnom korenovom sistemu i genetskim osobinama, uspeva na lošijim zemljištima, pod uslovom da pH vrednost (kiselost sredine) zemljišta nije manja od 5,3. Može se gajiti i na zemljištima na kojima se sprovodi rekultivacija, na primer oko rudnika gde je visok nivo kadmijuma, cinka, olova i drugih štetnih metala
Osnovna karakteristika domaćih sorti je pripadnost sekundarnom tipu heksaploida, koji se odlikuju izvanrednom adaptiranošću na naše klimatske i zemljišne uslove. Odlikuju se visokim kvalitetom zrna sa više od 15 % ukupnih proteina i mogućnošću korišćenja brašna u pekarskoj industriji. U smeši sa brašnom pšenice (10 - 50 %) daju hleb dobrog kvaliteta i povećane nutritivne (hranljive) vrednosti. Po vremenu setve pretežno su ozimo-fakultativnog tipa i vrlo dobrih proizvodnih karakteristika.
Dobri predusevi za ozime sorte tritikalea su: okopavine, uljana repica i jednogodišnje leguminoze. Za proletnje sorte to je kukuruz za zrno. Monokulturu tritikale dobro podnosi, ali njegovo gajenje ne bi trebalo da bude duže od dve uzastopne godine na istoj parceli.
Kao predusev tritikale je odličan, posebno za postrne povrtarske kulture i krmne biljke, jer sazreva krajem juna tako da se priprema zemljišta za setvu ili rasađivanje ovih useva može završiti do početka jula.
Duboko oranje izvodi se na 35 - 45 cm dubine. Ako su okopavine predusev, odmah posle dubokog oranja nastavlja se predsetveno obrađivanje, dok posle gustih useva obrada obuhvata 3 faze:
§ zaoravanje biljnih ostataka,
§ duboko oranje,
§ predsetvena priprema zemljišta.
Sve radne operacije vezane za pripremu zemljišta za setvu ozimih sorti treba obaviti početkom oktobra, odnosno nekoliko dana pre setve. Predsetvenu pripremu zemljišta za prolećne sorte treba obaviti krajem zime, odnosno u periodu čim zemljišni uslovi dozvole da se u njivu uđe poljoprivrednom mehanizacijom. U ravničarskim područjima to je krajem februara i početkom marta, a sa povećanjem nadmorske visine vreme predsetvene pripreme zemljišta pomera se na drugu polovinu marta.

Za prinos od 1.000 kg glavnog proizvoda, tritikale iznosi hraniva:
N = 35 kg
P2O5 = 8 kg
K2O = 17,5 kg

Za prinos od 5 t/ha potrebno je:
N = 175 kg
P2O5 = 40 kg
K2O = 132 kg

Doze hraniva za prosečan prinos od 5 t/ha zrna na srednje plodnim zemljištima iznose:
N = oko 90 kg
P2O5 = 60 kg
K2O = 50 kg
Iznete norme đubrenja treba da prati količina od 15 - 20 t/ha zgorelog stajskog đubriva, bez obzira što tritikale povoljno reaguje na produženo dejstvo stajnjaka unetog pod predusev (obrada, dipl. ing. Stanko Nekić, 2015.).
Najveću količinu NPK hraniva biljke usvoje u fazi vlatanja, pa se celokupna količina fosfora i kalijuma i polovina azota unose u zemljište pre setve ozimih sorti, a druga polovina azota krajem zime u vidu prihranjivanja useva (Dr Đorđe N. Glamočlija, 2012.).
U proizvodnji prolećnih sorti tritikalea, celokupnu količinu mineralnih NPK hraniva trebalo bi uneti u zemljište pre setve tritikalea (Dr Đorđe N. Glamočlija, 2012.).
Ukoliko se tritikale seje radi zelene krme, sena ili silaže, za svaku tonu biomase đubrenjem se osigurava 2,5 - 3 kg N, 1,5 - 2 kg P2O5 i 2 - 3 kg K2O.
Za setvu koristiti deklarisano seme, praktično seme prve semenske reprodukcije.
Optimalno vreme setve tritikalea je u prvoj polovini oktobra. Tolerantan je i na kasniji rok setve, ali do zime treba da razvije nekoliko listova i da uđe u fazu bokorenja, kako bi biljke lakše podnele zimske mrazeve. Prolećne i fakultativno prolećne sorte seju se u prvoj nedelji poljskih radova, u nižim područjima početkom marta, a u brdsko-planinskim do početka aprila.
Uspeh u proizvodnji zavisi od kvaliteta semena, koje treba da je zdravstveno ispravno, sortno čisto i visoke klijavosti. Najbolje je seme iz prethodne godine. Starije seme ne treba sejati jer vremenom gubi klijavost. Pre setve seme se dezinfikuje istim metodama i preparatima kao i seme ostalih žita.
Sorte koje se manje bokore i sa krupnijim semenom seju se sa većom normom setve, čak i do 300 kg/ha semena ili sa variranjem 240 - 280 kg/ha. Ova norma setve važi i za ozime i prolećne sorte.
Setvena norma iznosi 500 - 600 klijavih zrna po m2, odnosno 500 - 600 izniklih biljaka.
Optimalna dubina setve za tritikale je 2 - 4 cm, u zavisnosti od tipa i pripreme zemljišta. Na lakšim zemljištima može se povećati na 5 cm, a na težim smanjiti na 2 cm.
Najčešći međuredni razmak u setvi je 12 ili 12,5 cm, gusto u redovima. Setva se izvodi žitnim sejalicama.
U kasnijoj setvi i lošoj predsetvenoj pripremi zemljišta, setvenu normu povećati za 10 - 20 %.
Ukoliko je zemljište kiselo i nestrukturno (pseudoglej, gajnjača) i pod uticajem površinske vode, na zasejanoj površini izvlačimo brazde i to prema padu zemljišta. Od nicanja do početka zime ne preduzimaju se više nikakve tehnološke operacije nege.
U rano proleće obavljamo valjanje glatkim valjcima, samo ako je zemljište podlubljeno. Obavezna mera nege je drljanje lakim drljačama, nekoliko dana posle valjanja, popreko na pravac redova. Ujedno pre drljanja se vrši prihrana azotom, a samim drljanjem lakim drljačama podstičemo bokorenje tritikalea.
Prvo zalivanje se izvodi posle setve, izuzetno pred setvu, a drugo u početku vlatanja. Zalivanje izvodimo kada su biljke utrošile 50 - 60 % od ukupno raspoložive vode. Norma navodnjavanja je 450 - 650 m3/ha. Međutim, navodnjavanje u praksi se ređe izvodi.
Populacije miševa i voluharica prate se i ako je potrebno suzbijaju se rodenticidima (10 - 20 g po aktivnoj rupi uz zatrpavanje zemljom):
- Deltrin-A,
- Zoradiolon mamci, Suradiolon, Faciron forte mamak,
- Galibrom - AB, Cink fosfid mamak i Antikolin mamak.
Nema opasnosti od osipanja zrna tritikalea, zbog čega žetvu izvodimo krajem voštane, odnosno u podfenofazi pune zrelosti zrna, jednofazno univerzalnim kombajnima. Iako se zrno iz klasova lako izvršuje, ipak kombajni treba da se kreću sporije nego pri žetvi pšenice.
Žetvu, kao i kod drugih pravih (strnih) žita, treba izvesti organizovano sa transportom i prijemom zrna u skladišta. Ukoliko je zrno vlažnije od 14 do 15 % dosušuje se prirodnim putem ili u sušarama. Osušeno zrno (ispod 14 % vlage) čuva se u skladištima za zrnaste proizvode, uz stalnu kontrolu zdravstvenog stanja, vlažnosti i temperature (0 do 80C). Slama se može sakupiti u rasutom stanju ili balirati. Može se spremiti u plastove ili kamare, odnosno pod nadstrešnice.
Najpovoljnija temperatura za posležetveno dozrevanje semena, koje traje 1,5 do 2 meseca, iznosi 15 - 300C, odnosno kao u pšenice.
Kosidbu krmne smeše za zelenu biomasu (krmu), seno, silažu ili senažu započeti kada se kod tritikalea pojave klasovi, a jednogodišnje leguminoze su u fazi punog cvetanja. Vreme kosidbe zelene biomase traje oko 15 dana, što je duže nego kad su ovas i raž međuusevi jer tritikale sporije sazreva nego ova dva žita (Dr Đorđe N. Glamočlija, 2012.).
Prosečni prinosi zrna tritikalea su 4.500 - 6.000 kg/ha, zelene biomase oko 40 t/ha, sena 8 - 9 t/ha, a slame 4 - 5 t/ha.
U proizvodnji semena tritikalea obavezno obezbediti prostornu izolaciju (obrada, dipl. ing. Stanko Nekić, 2015.).
Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

ŠTETE I ZAŠTITA SADNICA I MLADIH VOĆAKA OD GLODARA I DIVLJEG ZECA. Najčešće su napadnute mlade sadnice zbog svoje sočnosti. One mogu biti izgrižene samo sa jedne strane ili oštećenja mogu biti prstenasta, što je mnogo opasnije. Svake godine... Više [+]

ŠTETE I ZAŠTITA SADNICA I MLADIH VOĆAKA OD GLODARA I DIVLJEG ZECA.

Najčešće su napadnute mlade sadnice zbog svoje sočnosti. One mogu biti izgrižene samo sa jedne strane ili oštećenja mogu biti prstenasta, što je mnogo opasnije. Svake godine u našim voćnjacima veliku štetu izazivaju glodari (miševi i voluharice) i zečevi. Oštećenja koja prave često dovode do slabljena, pa i sušenja voćaka. Miševi i zečevi su posebno štetni za mlade voćnjake, jer su nežne sadnice često jedina hrana do koje mogu doći tokom hladne zime. Posebno vole zasade jabuke, kruške, višnje i ostale voćke. Najčešće su štete kod sadnica i mladih voćaka. Najveće štete nastaju krajem zime, u periodu februara i marta. Veoma je važno održavanje higijene voćnjaka, uklanjanje svega u šta se mogu zavući glodari i napraviti svoje sklonište, dok mladi voćnjak redovno kositi i ukloniti grane nakon rezidbe. Miševi prave skloništa u gomilama pokošene trave koja nije uklonjena iz voćnjaka, u gomilama stajskog đubriva, sloju mulča i svemu što može poslužiti kao zaštita. Iz porodice miševa najčešće se susreću: poljski prugasti miš (Apodemus agrarius), žutogrli miš (Apodemus flavicollis), mali šumski miš (Apodemus sylvaticus) i kućni miš (Mus musculus).
Pregled voćnjaka na prisutnost miševa. Tokom jeseni i proleća potrebno je redovno obilaziti mladi voćnjak i vršiti pregled aktivnih rupa, te pratiti tragove aktivnosti miševa (brojnost rupa, pojava hodnika u aktivnim rupama, prisustvo izmeta, jesu li zapažena oštećenja na stablima voćaka). Ocena opasnosti od miševa vrši se na osnovu broja aktivnih rupa, a koje određujemo na taj način što sve prisutne rupe na ispitivanoj površini zatrpamo i idućeg dana proveravamo broj otvorenih, odnosno aktivnih rupa. Ako broj aktivnih rupa tokom jeseni na 100 m2 iznosi 10, napad je slab, 10 - 20 srednje jak, preko 20 jak napad. U prolećnom pregledu, odnosno od polovine februara do polovine marta, kao slab napad ocenjuje se prisustvo dve aktivne rupe, kao srednji do 5 rupa, a iznad pet aktivnih rupa kao jak napad. U aktivne rupe stavljamo zatrovane mamke (rodenticide) i potom ih zatrpamo zemljom. Uginule glodare svaki vlasnik voćnjaka dužan je iste da pokupi sa površine zemljišta i zakopa na određeno mesto. Kada se poljski glodari prenamnože mogu uništiti čitave podignute zasade voćaka. Osim toga, brzo se premeštaju, te kad nestane hrane na jednoj površini, brzo prelaze na drugu.
Voluharice se hrane korenjem u zemlji i korom debla. Često se tek u proleće utvrdi da su se sadnice osušile jer su im voluharice izgrizle koren, često i korenov vrat. Razlikuju se poljska voluharica (Microtus arvalis) i vodena voluharica (Arvicola terrestris). Poljska voluharica je nešto manja, ne sakuplja hranu, aktivna je tokom cele godine i izuzetno plodna. Najčešće štetu pričinjava glodanjem kore debla neposredno iznad površine zemlje, ćesto oštećujući i korenov vrat mladih stabala voćaka. Vodena voluharica sakuplja hranu i najčešće pravi štetu u proleće, kada se hrani korenom mladih voćaka.
Divlji zec (Lepus europaeus) je izuzetno opasna štetočina u mladim nasadima gde čini velike štete, a posebno u zasadima jabuke. Štete pričinjava glodanjem kore mladih voćaka. Aktivan je već tokom jeseni, nakon opadanja lišća. Nakon što padne sneg i nestane druge hrane, mladi voćnjak mu postaje siguran izvor hrane. Tokom zime, kada je veliki sneg i kada se uhvatila pokorica, zec može dohvatiti i niže grane i u potpunosti ih ogoliti. Oštećenja od zeca se prepoznaju po tome što su glatka, a ako su ošećenja hrapava, štetu je pričinila srna.
Štete na sadnicama voćaka. Najčešće su napadnute mlade sadnice zbog svoje sočnosti. One mogu biti izgrižene samo sa jedne strane ili oštećenja mogu biti prstenasta, što je mnogo opasnije. Prstenastim oštećenjem narušava se transport hranljivih materija i sadnica se suši. Sadnica može biti izgrižena ispod spojnog mesta i tada najčešće nema mogućnosti oporavka. Kod oštećenja iznad spojnog mesta, u zavisnosti od stepena oštećenja, treba pristupiti saniranju rane ili uklanjanju stabla ispod mesta oštećenja.
Lečenje nastalih oštećenja kod voćaka. Obično sitni glodari izgrizu koru na jednoj strani debla. Ovo nije tako opasno kao kada izgrizu koru u formi prstena. Kao rezultat kružnog oštećenja kore debla, nastaje poremećaj u transportu vode, mineralnih i delimično organskih materija i stablo se suši. Jedini način da se takvo stablo spase je kalemljenje na most. Međutim, kod malo većeg voćnjaka i plantažnih zasada ovo kalemljenje iziskuje vremena, znanja, a uspeh takvog kalemljenja nije zagarantovan. Za lečenje manjih oštećenja može se koristiti voćarski vosak, Santar-M pasta, fitobalzami ili smola od četinara. Smola se priprema u proleće, uz zagrevanje. Kada se delimično postigne konzistencija kao kao kod toplog kalem voska, vrši se premazivanje oštećenog mesta. Oštećena kora može se lečiti i pomoću plastične folije u obliku zavoja, koja se postavlja na mestu premaza oštećenja kore. Glavna prednost folije je to što dobro provodi sunčevu svetlost, toplotu i tako stvara povoljan ambijent za zarastanje rana.
Potrebno je stalno praćenje aktivnosti glodara i zečeva, te je to neophodnost u cilju zaštite voćnjaka i postizanja dobrog roda. Brojne su mere koje možemo koristiti u cilju suzbijanja ovih štetočina: preventivne, mehaničke, biološke, hemijske i dr. Mere zaštite treba da budu stalna aktivnost u voćnjaku.
Ograđivanje voćnjaka. O ograđivanju voćnjaka i zaštiti sadnica od zečeva i ostale divljači je dosta bilo reči, te ću izvšiti jednu kratku rekapitulaciju. Jedna mera zaštite od zečeva jeste ograđivanje voćnjaka. Prilikom podizanja ograde, mrežu treba ukopati najmanje 30 cm, a visina mreže treba biti oko 150 cm. Svako pojedinačno stablo može se zaštiti zamotavanjem različitim materijalima kao što su kukuruzovina, slama, papir, mrežice. Nedostatak prirodnih materijala je to što se u njih mogu naseliti miševi i voluharice. Bolji izbor su mrežice koje se mogu kupiti kao namenske ili koristiti građevinske mrežice.
Krečenje stabala i brojni drugi premazi. Krečenje mladih stabala je pokazalo dobar učinak protiv zečeva (kora je gorka od kreča). Protiv zečeva se koriste i razne repelentne materije koje svojim mirisom odbijaju. U tu svrhu se može koristiti užegla svinjska mast ili ovčji loj, a još je bolji efekat ako se rastopljena mast pomeša sa ribljim brašnom ili ribljim uljem jer je miris ribe za zečeve vrlo odbojan. Najbolje je zaštitne mrežice premazati ovom smesom. Krv životinja je još jedna materija koja odbija zečeve. Korisno je debla premazati kravljom balegom. U manjim zasadima tokom zime dobro je ugaziti sneg oko sadnica, što miševima onemogućava kretanje. Postoje i mnogi drugi načini zaštite sadnica i mladih voćaka od glodara i zečeva, kao što su gotovi preparati za premazivanje sadnica i mladih stabalceta voćaka i sl.
Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

Eto nas na Slama Land Art 2021, Kozjak, Baranja

LEKCIJA IZ RUKAVA PLJUSKOVITE KIŠE I KVALITET ZEMLJIŠTA Uticaj kišnih kapljica je devastirajuć na zemljište, naročito na ono koje nije dobro zaštićeno. Kapljica koja padne sa visine od samo 2 metra izazvaće ozbiljna oštećenja zemljišta. To... Više [+]

LEKCIJA IZ RUKAVA

PLJUSKOVITE KIŠE I KVALITET ZEMLJIŠTA

Uticaj kišnih kapljica je devastirajuć na zemljište, naročito na ono koje nije dobro zaštićeno.
Kapljica koja padne sa visine od samo 2 metra izazvaće ozbiljna oštećenja zemljišta. To smo i prikazali korišćenjem plastične epruvete gde smo simulirali kišu.
Golo zemljište je sa leve strane, sa desne je deo u no tillu.
Na dnu je mali rezervoar za vodu.
Udarac kapljice izaziva strahovit stres na zemljišne agregate. Nakon analize zaključeno je da se čestice prašine u uslovima pljuskovite kiše podižu i do 2 metra u visinu. Upravo to se smatra početkom uništavanja zemljišnih agregata kao i opasnosti od erozije.
Kada je zemljište pokriveno slamom, ona absorbuje kapljice i ne dozvoljava da dođe do fizičkog uništenja strukture zemljišta, dok istovemeno omogućava brzu i laku adsorpsiju vlage u zemljišni profil. Pored toga, slama ima zaštitnu funkciju od radijacije, promovišući povoljnu biološku aktivnost u zemljištu.
Slama je ništa drugo nego zaštitna koža našeg zemljišta.
Budućnost poljoprivrede u mnogome zavisi od cover crop useva, recikliranja karbona (ugljenika), kruženja vode i azota.