stočarstvo @KLUB (605)

U Srbiji godišnje nastane od 80 do 250 hiljada tona sporednih proizvoda životinjskog porekla, od čega od 17 do 25 hiljada tona uginulih životinja. Samo 20% ovih proizvoda se tretira na neki od zakonom predviđenih načina, dok se ostatak odla... Više [+]

U Srbiji godišnje nastane od 80 do 250 hiljada tona sporednih proizvoda životinjskog porekla, od čega od 17 do 25 hiljada tona uginulih životinja. Samo 20% ovih proizvoda se tretira na neki od zakonom predviđenih načina, dok se ostatak odlaže na neodgovarajućim mestima. Ukoliko se ne tretiraju na pravi način, ovi proizvodi mogu izazvati zdravstvene probleme, naročito kada su u pitanju zoonoze – zarazne bolesti životinja od kojih mogu oboleti i ljudi. Takođe, nanose štete u stočarstvu, i zbog toga što su ovi proizvodi visoko-kalorična biomasa, ali štete i životnoj sredini. Tranziciono iskustvo drugih država upozorava da samo 3–5% subjekata (uglavnom oni najveći) ”preživi” usaglašavanje sa propisima EU. Struktura je u celoj Srbiji nepovoljna – postoji veliki broj malih proizvođača, koji ne mogu sami da ispune uslove za neškodljivo odlaganje ovih proizvoda. Međutim, prema rečima Dejana Maksimovića iz Ekološkog centra Stanište Vršac, ne treba posmatrati tretiranje sporednih proizvoda životinjskog porekla kao nov trošak, već kao novu priliku za proizvođače i prerađivače. #sporedniproizvodizivotinjskogporekla
Foto: EC Stanište

Potrebno je raditi na očuvanju i razvoju domaćih rasa muznih krava, napominje direktor beogradskog Instituta za stočarstvo Nikola Delić, ali je situacija trenutno takva da je potreban i uvoz kvalitetnih priplodnih grla. ”Država radi na tome... Više [+]

Potrebno je raditi na očuvanju i razvoju domaćih rasa muznih krava, napominje direktor beogradskog Instituta za stočarstvo Nikola Delić, ali je situacija trenutno takva da je potreban i uvoz kvalitetnih priplodnih grla. ”Država radi na tome da imamo svoje, jačanjem institucija, ali u ovoj situaciji, kada je opao stočni fond, nisam protiv uvoza kvalitetnih priplodnih grla”, napominje Delić. ”Mi moramo raditi prvenstveno na uvođenju reda u toj oblasti. Institut je uradio softver koji će uvesti dosta reda u tu oblast, a moramo raditi na kvalitativnom pomaku. To podrazumeva, na primer, da naša kvalitetna grla imaju od 8.000 do 9.000 litara mleka u laktaciji, što je 30−40 litara dnevno”, rekao je Delić. #priplodnagrla #domacerase

U Beogradu će od 22. do 24. aprila biti održane Generalna skupština Evropskog udruženja za unapređenje znanja u industriji mleka - – Association for European Dairy Industry Learning (AEDIL) i radionice u okviru Erasmus+ projekta “European e... Više [+]

U Beogradu će od 22. do 24. aprila biti održane Generalna skupština Evropskog udruženja za unapređenje znanja u industriji mleka - – Association for European Dairy Industry Learning (AEDIL) i radionice u okviru Erasmus+ projekta “European excellence in dairy learning”. U projektu učestvuje devet država od kojih je jedna Srbija, a partneri su Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Mlekarska škola Pirot, mlekara Milkhouse, Privredna komora Srbije, Institut za primenu nauke u poljoprivredi. Za dodatne informacije obratite se Jeleni Miočinović na mejl adresu jmiocin@agrif.bg.ac.rs ili na broj telefona: 0641114177. #proizvodnjamleka

Tovljene svinje su pojeftinile sa 300 na 210-220 dinara po kilogramu, pa su stočari i farmeri u Mačvi ponovo na gubitku, a zbog vrtoglavog rasta cene prasadi, ne manje od 1.000 din/kg, svi koji imaju prase za prodaju, odustaju od tovljenja... Više [+]

Tovljene svinje su pojeftinile sa 300 na 210-220 dinara po kilogramu, pa su stočari i farmeri u Mačvi ponovo na gubitku, a zbog vrtoglavog rasta cene prasadi, ne manje od 1.000 din/kg, svi koji imaju prase za prodaju, odustaju od tovljenja i zadovoljno trljaju ruke. ”Prevario sam se i nisam prasad prodao za Božić, već sam ih ostavio u tovu. Sada za svinjče koje sam hranio tri meseca mogu da dobijem 200 evra i za te pare mogu da kupim samo dva praseta. Ne pamtim da je nekada tako bilo”, žali se poljoprivrednik iz Badovinaca. Ako bi i odlučili da rizikuju sa tovom, nadajući se porastu otkupne cene tovljenika, farmeri se suočavaju sa oskudnom ponudom preskupih prasadi sa domaćeg tržišta. #centovljenika #cenaprasadi
Foto: Pixabay

Krajem aprila očekuje se raspisivanje poziva za IPARD Meru 3 - prerada. Raste interesovanje proizvođača i prerađivača koji žele da povećaju ukupne performanse sektora mleko i mlečni proizvodi, sektora meso i proizvodi od mesa i sektora voća... Više [+]

Krajem aprila očekuje se raspisivanje poziva za IPARD Meru 3 - prerada. Raste interesovanje proizvođača i prerađivača koji žele da povećaju ukupne performanse sektora mleko i mlečni proizvodi, sektora meso i proizvodi od mesa i sektora voća, povrća, grožđa, jaja, ribe, ostalih useva i doprinesu postizanju potrebnih EU standarda.

Save the date, rekli bi stari Englezi 4.10.2024.
#AgroRocks2024 ;)

U okviru projekta Pro-Sustain NS Poljoprivrednog fakulteta radi se o istraživanjima koja za cilj imaju pronalaženje alternativnih izvora proteina za ishranu domaćih životinja. Suština je u tome da se zameni bar deo proteina u stočnoj hrani... Više [+]

U okviru projekta Pro-Sustain NS Poljoprivrednog fakulteta radi se o istraživanjima koja za cilj imaju pronalaženje alternativnih izvora proteina za ishranu domaćih životinja. Suština je u tome da se zameni bar deo proteina u stočnoj hrani koji dolaze iz tradicionalnih industrijskih biljnih kultura, poput soje. ”Opredelili smo se za dobro nam poznatog crva brašnara. O njemu se decenijama unazad isključivo pričalo kao o skladišnoj štetočini, a zapravo je izuzetno bogat kvalitetnim proteinima”, kaže rukovodilac projekta dr Igor Jajić, profesor na Departmanu za stočarstvo. Osnov projekta su ispitivanja insekata u laboratorijskim uslovima, sve u cilju optimizacije njihove potonje proizvodnje. #proteini #stočnahrana
Foto: Pixabay

Šišanje ovaca nekada je bio veoma isplativ posao, jer je vuna bila veoma cenjena i tražena i najviše se koristila u tekstilnoj industriji, a danas niko neće ni besplatno da je uzme. Porodica Vesin iz Crepaje kod Kovačice koja uzgaja stado o... Više [+]

Šišanje ovaca nekada je bio veoma isplativ posao, jer je vuna bila veoma cenjena i tražena i najviše se koristila u tekstilnoj industriji, a danas niko neće ni besplatno da je uzme. Porodica Vesin iz Crepaje kod Kovačice koja uzgaja stado od 200 ovaca i 60 jaganjaca, ove godine će dobiti oko 1.600 kg vune. “Slušao sam od starijih da se od jednog ošišanog stada od 150 ovaca moglo da se kupi pola hektara obradive zemlje, što je danas oko 13.000 evra. Danas to nije isplativo i mi ćemo je kao i prošle godine baciti”, kaže Borivoje Vesin. Teško je naći i majstore za šišanje ovaca. Ekipa iz Kovilja ovaj posao obavlja po čitavoj Srbiji i to rade električnim mašinicama, a po ovci zarade 400 dinara. #sisanjeovaca #vuna
Foto: Pixabay