trešnje @KLUB (25)

Na pitanje da li su pčelari i voćari shvatili da jedni bez drugih ne mogu, profesor voćarstva Zoran Keserović i predsednik Saveza pčelarskih organizacija Rodoljub Živadinović kažu da jesu. Kao i da voćari u Vojvodini plaćaju pčelarima 1.500... Više [+]

Na pitanje da li su pčelari i voćari shvatili da jedni bez drugih ne mogu, profesor voćarstva Zoran Keserović i predsednik Saveza pčelarskih organizacija Rodoljub Živadinović kažu da jesu. Kao i da voćari u Vojvodini plaćaju pčelarima 1.500 dinara po košnici za oprašivanje. ”Mi smo nekada unosili jednu do četiri košnice po hektaru, sada unosimo oko 20 košnica po hektaru, i plus unosimo po jednu košnicu bumbara kod kruške i kod trešnje, i prinosi su daleko veći“, rekao je Keserović. Iako je istakao da taj model plaćanja po košnici ne funkcioniše južno od Save i Dunava i da je o tome trebalo pričati pre 15 godina. Živadinović kaže da je danas saradnja sa voćarima ipak dobra. #pcelarstvo #oprasivanjevocaka

Tursko voće i povrće moglo bi da preplavi i naše tržište. Turska lira je u odnosu na američki dolar značajno pala, a to će imati ogroman uticaj na trgovinu voćem i povrćem cele regije, a time i istočne Evrope i Evropske unije. Turska je naj... Više [+]

Tursko voće i povrće moglo bi da preplavi i naše tržište. Turska lira je u odnosu na američki dolar značajno pala, a to će imati ogroman uticaj na trgovinu voćem i povrćem cele regije, a time i istočne Evrope i Evropske unije.

Turska je najveći izvoznik svežeg voća i povrća u regiji, u Evropi od nje više izvozi jedino Holandija. Pad vrednosti domaće valute uvek podstiče izvoz, a ono što možemo da očekujemo na našem tržištu su paradajz i krastavci iz staklenika, trešnje, kajsije, breskve, nektarine, šljive, sušeno voće i lubenice.

Za sada imaju zabranu izvoza luka i krompira, ali ako ona bude ukinuta, i ti će se proizvodi aktivno izvoziti.

Više na EastFruit: http://tinyurl.com/5r2ne2pe

Foto: Depositphotos_Kloeg008

ZASECANJE KORENA VOĆAKA. Ravnoteža između rasta i rodnosti se može ostvariti i zasecanjem korena. Da bi ova mera bila uspešna mora se kombinovati sa odgovarajućom rezidbom - duga rezidba i drugačijom agrotehnikom. Zasecanje korena se često... Više [+]

ZASECANJE KORENA VOĆAKA.

Ravnoteža između rasta i rodnosti se može ostvariti i zasecanjem korena. Da bi ova mera bila uspešna mora se kombinovati sa odgovarajućom rezidbom - duga rezidba i drugačijom agrotehnikom. Zasecanje korena se često primenjuje pri uzgoju jabuke pod protivgradnom mrežom, smanjiti vršni rast provodnice pre negoli dostigne visinu protivgradne mreže. Često posledice budu sitniji plodovi. I ovu meru treba prilagoditi lokaciji (zemljište, klima, navodnjavanje) i sorti (krupnoplodne ili sitnoplodne sorte). Korišćenjem čizel pluga, koren se preseca na oko 40 - 60 cm od stabla. Napominjem, ova intervencija se obavlja u maju ili u septembru u organskoj proizvodnji voća.

Preporuka je:
- mart-april, u slučaju kada je malo zametnutih cvetova (npr. alternativno rađanje) i kod krupnoplodnih sorti;
- sredina juna (posle T-stadijuma): u godinama dobrog zametanja cvetova i kod sorti srednjih i krupnih plodova (naročito ako nema mogućnosti navodnjavanja).
Tehnika i dubina zasecanja: 30 - 50 cm unutar međurednog prostora (sa jedne ili obe strane reda), a dubina zasecanja je 25 - 40 cm. Osim navedenog rezidba korena daje nam sledeće rezultate:
- utiče na smanjivanje alternativne rodnosti, te na diferencijaciju cvetnih pupoljaka - naime, rezidbom korena moguće je poništiti negativan uticaj plodova na diferencijaciju cvetnih pupoljaka i ostvariti redovniju rodnost;
- pridonosi stabilnijem i boljem prinosu;
- omogućava intenzivan rast žiličastog korena - apsorpcija Fe i Zn u samim plodovima jabuke nije u direktnoj vezi samo sa dužinom korena, nego i sa volumenom žiličastog korena;
- omogućava lakše usvajanje mineralnih hraniva (N, P, K, Ca, Cu, Mn, Zn, Mg), koji su neophodni za rast i razvoj biljke (ploda). Za obavljanje rezidbe korena koristi se oštri nož pričvršćen na radni organ traktora. Nož može biti ravan ili zakrivljen. Rezidbu korena, kao i nadzemnog dela, treba sprovoditi stručno i u pravo vreme, jer se pokazala efikasnim za smanjenje vegetativnog rasta, ali je zabeležen i negativni efekat na masu ploda i sam prinos. Naime, rezidba korena ne daje jednake rezultate u svim godinama. U principu rez korena dobro je sprovesti u godinama niže rodnosti, a veće bujnosti. Loše sprovedena rezidba korena (sprovedena u pogrešno vreme ili prejako) može imati za posledicu prejako smanjenje volumena korena, a time i prejako smanjen rast, veliki udeo sitnijih plodova, a može prouzrokovati i jaku mrežavost plodova. U sušnim godinama moguć je i stres od suše. U svakom slučaju potrebna je konsultacija stručnjaka i oprez da ne bi došlo do neželjenih posledica.
U konvencionalnoj proizvodnji, naročito u proizvodnji jabuke, kruške i trešnje jedna od preporučenih mera je rezidba korena, odnosno podsecanje žila korenovog sistema, slično kao u organskoj proizvodnji. Cilj ove mere je prvenstveno smanjenje bujnosti stabala, jer se redukuje apsorpciona površina korena, ali ona istovremeno doprinosi porastu diferenciranih cvetnih pupoljaka. Rezidba korena se može izvršiti sa jedne strane, ili ređe sa obe strane stabla u jednoj godini. Izvodi se, kao što sam naveo, pomoću specijalnog noža za podsecanje korenovog sistema, montiranog na traktoru i na udaljenosti 30 do 40 cm od korenovog vrata, kao i obično na dubini od 30 cm. Preporuka da se u konvencionalnoj proizvodnji voća izvede na samom kraju vegetacije (novembar) ili pred početak naredne vegetacije (kraj marta). Rezidba korena pred kraj intezivnog porasta mladara, tokom vegetacije, može izazvati negativne posledice koje se prvenstveno odnose na visinu prinosa i kvalitet plodova u tekućoj i narednoj vegetaciji. Ova agropomotehnička mera se danas najviše primenjuje u savremenim zasadima jabuke, trešnje i kruške.

Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

KADA SE JAVLJA PONOVLJENO CVETANJE. U pojedinim godinama kod nekih sorti dolazi do cvetanja i posle normalnog, i to kasno u proleće ili početkom leta i rane jeseni. Pojava ovih cvetova najčešće je rezultat poremećaja u procesu diferencijaci... Više [+]

KADA SE JAVLJA PONOVLJENO CVETANJE.

U pojedinim godinama kod nekih sorti dolazi do cvetanja i posle normalnog, i to kasno u proleće ili početkom leta i rane jeseni. Pojava ovih cvetova najčešće je rezultat poremećaja u procesu diferencijacije (obrazovanja) generativnih pupoljaka.
Pojava cvetova u kasno proleće, najčešće 15 do 20 dana posle normalnog cvetanja, rezultat je razvoja generativnih (cvetnih) pupoljaka iz prethodne vegetacije (najčešće kod prirasta formiranih u drugom ili trećem talasu rasta, što je, takođe, rezultat poremećaja iz prethodne vegetacije). Pojava cvetova u leto, juli i avgust, takođe je rezultat razvoja generativnih pupoljaka sa zakasnelim tokom diferencijacije. Ova pojava je ređa kod nekih sorti kruške. Iz ovih cvetova mogu se razviti partenokarpni plodovi, koji su sitni i najčešće otpadaju ili ostaju nedozreli.
Jesenje cvetanje javlja se u septembru i početkom oktobra. Nastaje preuranjenim razvojem generativnih (cvetnih) pupoljaka formiranih u istoj vegetaciji. Ova pojava se sreće na stablima oštećene lisne površine zbog bolesti, štetočina, toplog vetra i sl., ili u vegetacijama sa dugim sušnim periodom. Pojave svih oblika ponovljenog cvetanja su štetne i nepovoljno deluju na razvoj voćaka. Najviše se ponovljeno cvetanje javlja poslednjih godina u trešnje i drugih koštičavih voćaka.

Obrada, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

Nakon razornog nevremena koje je pogodilo ariljski kraj, na delu teritorije proglašena je vanredna situacija. "Naneta je velika šteta na putnoj infrastrukturi, mnogim poljoprivrednim domaćinstvima, dosta automobila je uništeno, a o samim po... Više [+]

Nakon razornog nevremena koje je pogodilo ariljski kraj, na delu teritorije proglašena je vanredna situacija.

"Naneta je velika šteta na putnoj infrastrukturi, mnogim poljoprivrednim domaćinstvima, dosta automobila je uništeno, a o samim poljoprivrednim usevima da ni ne govorim, pre svega o rodu maline koja je sada u jeku berbe. Upravo zbog toga danas smo doneli odluku da proglasimo vanrednu situaciju na delu teritorije naše opštine i to u Mesnim zajednicama Severovo, Radobuđa i Trešnjevica", rekao je za RINU Predrag Maslar predsednik opštine Arilje.

foto: Depositphotos/ALesik

KAKO SUZBITI TREŠNJINU MUVU. Privredni značaj trešnjine muve je veliki, jer nanosi štete plodovima najkvalitetnijih srednje poznih i poznih sorata trešanja, na višnji maraski i nekim višnjama koje sadrže manje kiseline. Oštećeni plodovi, sv... Više [+]

KAKO SUZBITI TREŠNJINU MUVU.

Privredni značaj trešnjine muve je veliki, jer nanosi štete plodovima najkvalitetnijih srednje poznih i poznih sorata trešanja, na višnji maraski i nekim višnjama koje sadrže manje kiseline. Oštećeni plodovi, sveži ili prerađeni u pulpu gube svaku tržišnu vrednost i lako trule.
Plodovi trešanja "crvljivi". U njima bledožuta larva bez nogu, duga do 7 mm.
- Trešnjina muva (Rhagoletis cerasi).
- Štetočina leti od sredine maja, u najvećem broju slučajeva. Odlaže jaja u plodove, obično kada plodovi počnu da žute ili da dobijaju crvenu boju. Ispiljene larve se hrane unutrašnjim sadržajem ploda. Ima jednu generaciju godišnje.
- Trešnjina muva (Rhagoletis cerasi) je najznačajnija štetočina trešnje i višnje kod nas. Bez obzira na vremenske uslove javlja se svake godine. Najviše napada srednje kasne i kasne sorte trešanja, dok kod višnje napada poznije. Za uspeh suzbijanja ove štetočine veoma je važna pravovremena upotreba insekticida. Svaka oplođena ženka položi 60 do 80 jaja, iz kojih se pile larve za 6 do 12 dana i hrane se sokom i mesom ploda.
- Najvažnije je pogoditi pravi rok suzbijanja, pa se u tome treba pridržavati obaveštenja prognozne službe ili stručnjaka. Orijentacije radi, navodim da najčešće rok tretiranja pada u vreme kada 50 % plodova počne menjati boju. U protivnom, ne vršiti nikakva tretiranja, odnosno tretman izostaviti ukoiko je veči procenat sa žutom ili crvenom bojom. Dovoljno je samo jedno tretiranje u pomenutoj fazi. Preparati ili insekticidi su na bazi aktivnih materija: cijantraniliprol 0,75 l/ha, karenca 7 dana; lambda-cihlotrin 0,05 % karenca 14 dana; acetamiprid 0,025 % karenca 14 dana; abamektin 0,075 % karenca 14 dana; deltametrin 0,05 % karenca 14 dana; Strogo voditi računa o karenci insekticida!

Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

SUZBIJANJE OSPIČAVOSTI LIŠĆA VIŠNJE I TREŠNJE. I) Na listovima sitne okruglaste do poligonalne pege, ljubičaste do mrke boje. Na naličju listova lagana bela pevlaka od spora, koje šire bolest. Zaraženi listovi požute i otpadnu pre vremena,... Više [+]

SUZBIJANJE OSPIČAVOSTI LIŠĆA VIŠNJE I TREŠNJE.

I) Na listovima sitne okruglaste do poligonalne pege, ljubičaste do mrke boje. Na naličju listova lagana bela pevlaka od spora, koje šire bolest. Zaraženi listovi požute i otpadnu pre vremena, još pre branja plodova. Često se dešava da samo jedna polovina lista požuti, dok druga ostaje zelena ("šaren" izgled lista).
- Ospićavost lišća višnje i trešnje (Blumeriella jaapii /=Coccomyces hiemalis/).
- Ospičavost se javlja kod višnje, trešnje i magrive. Pege se javljaju obično krajem maja i početkom juna. Mrke su na naličju lišća gde se stvara tačkasta, a kasnije beličasta prevlaka od spora za razmnožavanje. Pri kišovitom vremenu, spore se raznose kišnim kapima na susedno lišće. Gljiva prezimljava u otpalom lišću, odakle u proleće spore zaražavaju novo lišće.
- Zaštita višnje i trešnje od ospičavosti lišća se obavlja u precvetavanju, zatim sa još dva - tri puta u razmacima 8 - 14 dana. Praktikuje se i prskanje posle berbe, zavisno od uslova za razvoj bolesti (toplo i vlažno vreme). Smanjenje infekcionog potencijala gljive u proleće vrši se uklanjanjem ili zaoravanjem otpalog lišća. Preparati: Oktave, Saprol, Chromodin S-50, Syllit 400-SC, Dodin S-65, Dithane M-45, Mankogal-80, Caiman, Penncozeb, Delan 700-WG i drugi organski fungicidi. Dobra je kombinacija: Folicur 250-EW 0,1% ili Orius 0,1 %, uz dodatak Dithana ili Merpana 50 0,3 %.

Autor: Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

Na beogradskoj pijaci Skadarlija (koju mnogi češće zovu po starom imenu Bajlonijeva pijaca) danas su tezge bile prepune jagoda i trešanja. I dok sezona jagoda uskoro pralazi, trešnje tek pristižu pa su u skladu s tim i cene. Jagode koštaju... Više [+]

Na beogradskoj pijaci Skadarlija (koju mnogi češće zovu po starom imenu Bajlonijeva pijaca) danas su tezge bile prepune jagoda i trešanja. I dok sezona jagoda uskoro pralazi, trešnje tek pristižu pa su u skladu s tim i cene. Jagode koštaju od 150 do 250 dinara, dok su trešnje od 300 do 500 dinara. Na par tezgi videli smo i lubenice kojima je cena 150 dinara po kilogramu.

NE PONAVLJATI GREŠKE U SUZBIJANJU MONILOZE KOŠTIČAVIH VOĆAKA. I) Još u završetku cvetanja mnogi mladari zajedno sa cvetom suvi, kao da ih je uništio mraz. Plodovi posmeđe, meso protrune i na površini ploda javljaju se sivi jastučići. Neki p... Više [+]

NE PONAVLJATI GREŠKE U SUZBIJANJU MONILOZE KOŠTIČAVIH VOĆAKA.

I) Još u završetku cvetanja mnogi mladari zajedno sa cvetom suvi, kao da ih je uništio mraz. Plodovi posmeđe, meso protrune i na površini ploda javljaju se sivi jastučići. Neki plodovi otpadnu, drugi, suvi, ostanu preko zime na stablu ("mumije").
- Sušenje cvetova i grančica i trulež plodova (Monilinia laxa i M. fructigena).
- Napadnute su, pored breskve, i druge vrste koštičavih voćaka (šljiva, višnja, trešnja i dr.), ali i jabučastih voćaka. Duži kišni periodi u proleće omogućavaju formiranje konidija, njihovo rasejavanje, klijanje i zaražavanje cvetova i grančica osetljivih sorata voćaka. U vlažnim uslovima se količina inokuluma tokom vegetacije povećava zbog čega se redovno može očekivati jača pojava truleži plodova. Oštećenje na plodovima, od insekata, insolacije, hemikalija i drugih faktora doprinose intezivnijem razvoju moniloza. Ovo stoga, jer konidije klijaju u hifu koja prodire u plod putem rana, mada je dokazano da gljivica (hifa) luči hemijsku materiju koja oštećuje pokožicu ploda i tako prodire u plod voćke (obrada, S. Nekić, 2011).
- Protiv monilije cveta i grančica prskati u fazi "belih kokica" ("balona") i 5 - 6 dana kasnije, fungicidima: Chorus 75-WG, Saprol, Oktave, Bravo, Alert, Ronilan DF, Konker, Kidan, Lupo, Signum, Sumilex, 50 FL, Teldor SC 500, Zino, Folicur WP-25 i drugi. Prema nekim autorima, zadovoljavajuće suzbijanje moniloze cvetova i grančica može se ostvariti sa dva i više prskanja mešavinom sistemičnih i preventivnih fungicida od bubrenja pupoljaka do precvetavanja voćaka. "Mumije" sa zemlje i sa voćke sakupiti i spaliti (zakopati). Suzbijati sve štetočine koje ranjavaju plodove (breskvin moljac i dr.). Natrule plodove skinuti čim se uoče. Prorediti plodove, naročito gde se dva ploda dodiruju. Voćku ne đubriti preterano. Breskve, šljive, višnje, trešnje i druge voćke ne smeju biti preguste - prorediti ih u zimskoj i zelenoj rezidbi, a leti vršiti pinciranje.

Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

REŠAVANJE PROBLEMA ŠUPLJIKAVOSTI LISTA KOŠTIČAVIH VOĆAKA. Na listovima okrugle crvenomrke pege - oivičene hlorotičnom zonom, koja kasnije postaje smeđa. U okviru pega tkivo izumire i ispada, ostavljajući na lišću kružne šupljine - list izgl... Više [+]

REŠAVANJE PROBLEMA ŠUPLJIKAVOSTI LISTA KOŠTIČAVIH VOĆAKA.

Na listovima okrugle crvenomrke pege - oivičene hlorotičnom zonom, koja kasnije postaje smeđa. U okviru pega tkivo izumire i ispada, ostavljajući na lišću kružne šupljine - list izgleda izrešetan. Na plodovima pege iste boje, udubljene, plod gubi na kvalitetu ili čak propada, jer ga preko pega - rana napada trulež ploda. Na kori mladara veće ili manje rak ranice i mladari se suše.
- Prouzrokovač je Rešetavosti (rupičavosti) lišća Stigmina carpophila.
- Napada sve vrste koštičavih voćaka (trešnju, višnju, breskvu, šljivu i dr. vrste). Gljiva prezimljava u zaraženim grančicama i smolastim eksudatima na rak ranama, ali i u otpalom lišću.
- Kako prezimljava i u otpalom lišću treba ga sakupiti i spaliti (zakopati). Voćku kod rezidbe pažljivo očistiti od zaraženih i suvih grančica i grana.
Prvo prskanje treba obaviti odmah posle opadanja lišća i to fungicidima na bazi bakra (kao kod kovrdžavosti lišća breskve). Drugo prskanje je proletnje i njega izvesti odmah po kretanju vegetacije, a najkasnije do početka cvetanja. Treće prskanje obaviti po precvetavanju, a četvrto 10 - 15 dana posle trećeg u fazi zametnutih plodova.
Pošto su u vreme vegetacije sorte breskve, trešnje, višnje, šljive i drugih koštičavih vrsta osetljive na bakarne preparate (odbacivanje lista, palež), to se ovi ne koriste. Koriste se organski fungicidi: Stoper; euparen multi WG-50; champion; zatim cecineb S - 65 (0,25 - 0,30 %); dithane M - 45, dithane (R) plavi (0,15-0,25 %); dithane M-70, caiman, penncozeb (0,25 %); mankogal-80 (0,15-0,25 %); delan 700-WG (0,075 % od precvetavanja do završenog rasta mladara); captan WP-50, venturion-50 i SC, kaptazor 50-WP, merpan 50-WP (0,2-0,3 %); polyram combi (0,2 %); melprex S-65 (0,06-0,1 %); fitociram S-75 (0,2 %, samo za šljivu, višnju i trešnju);

Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije