vino @KLUB (322)

Nišu na svetskom tržištu, vina regiona Otvorenog Balkana mogu da osvoje plasmanom kvalitetnih, autentičnih sorti. Među srpskim vinima, to su grašac, prokupac, smederevka, tamjanika, ali i naši lokalni teroari u internacionalnim sortama, kao... Više [+]

Nišu na svetskom tržištu, vina regiona Otvorenog Balkana mogu da osvoje plasmanom kvalitetnih, autentičnih sorti. Među srpskim vinima, to su grašac, prokupac, smederevka, tamjanika, ali i naši lokalni teroari u internacionalnim sortama, kao što su kaberne iz Negotinske krajine, šardone sa Fruške gore, navode enolozi i vinski eksperti. ”Imamo autentične sorte na kojima treba da se radi i koje treba da unapređujemo i to nije samo posao vinara nego i institucija, fakulteta, eksperata u različitim oblastima, radi što boljeg prinosa i rezultata u vinogradima. Nakon toga enolozi izvlače maksimum iz tih sorti i finalno ih spremaju za tržište", ističe enolog Mladen Dragojlović. #vinabalkana

Branislav Anđelić, vlasnik organske vinarije Plavinci, govorio je u podkastu Život na zemlji o razlici između organskog i konvencionalnog vina. ”Za vrhunsko vino prinos grožđa treba da iznosi od šest do osam tona po hektaru što znači da vin... Više [+]

Branislav Anđelić, vlasnik organske vinarije Plavinci, govorio je u podkastu Život na zemlji o razlici između organskog i konvencionalnog vina. ”Za vrhunsko vino prinos grožđa treba da iznosi od šest do osam tona po hektaru što znači da vinogradar treba da ograničava rod i to važi i u konvencionalnoj i u organskoj proizvodnji. Što se same proizvodnje vina tiče, zakon omogućava upotrebu pedesetak različitih aditiva, pa tako proizvođač u konvencionalnoj proizvodnji može potpuno legalno da promeni ukus, boju vina..”, kaže Anđelić. Dodaje da je čudo šta sve može da se doda u konvencionalno vino i da na kraju, zahvaljujući različitim enzimima, proizvođač od lošeg grožđa dobije vino koje nije dobro ali čiji ukus se sviđa publici. U organsko vino ide samo grožđe i malo sumpora na kraju. #organskovino
Foto: Vinarija Plavinci

Najviše prijava za sezonske poslove u poljoprivredi stiže iz Vojvodine, ali i okoline Zaječara i Smedereva. Zanimljiv je podatak da, iako je većina angažovanih sezonaca iz Srbije, do sada je registrovano oko 2.200 radnika iz Uzbekistana, Eg... Više [+]

Najviše prijava za sezonske poslove u poljoprivredi stiže iz Vojvodine, ali i okoline Zaječara i Smedereva. Zanimljiv je podatak da, iako je većina angažovanih sezonaca iz Srbije, do sada je registrovano oko 2.200 radnika iz Uzbekistana, Egipta i Indije. S obzirom na to da angažovanje na sezonskim poslovima predstavlja rad van radnog odnosa, na njih se ne primenjuju posebni uslovi za zapošljavanje stranaca. Inače, sezonski rad je najzastupljeniji u poljoprivredi i upravo za potrebe ove delatnosti nastao je portal sezonskiradnici.gov.rs. Prijava jednog ”sezonca“ traje samo par minuta, a radniku mnogo znači jer ostvaruje pravo na zdravstveno osiguranje, kao i pravo na penziono i invalidsko osiguranje. #sezonskiradnici

Prema podacima iz eAgrara, svaki sedmi poljoprivrednik potpada u kategoriju “mladih”. Da raste broj onih koji žive od poljoprivrede u Srbiji, a imaju ispod 40 godina, potvrdila je ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković. Prema njenim reč... Više [+]

Prema podacima iz eAgrara, svaki sedmi poljoprivrednik potpada u kategoriju “mladih”. Da raste broj onih koji žive od poljoprivrede u Srbiji, a imaju ispod 40 godina, potvrdila je ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković. Prema njenim rečima, svaki sedmi vlasnik poljoprivrednog gazdinstva ima manje od 40 godina, a prosečna starost jednog gazde u Srbiji ranije je bila 61, dok je sada 59 godina. Inače mladi poljoprivrednici mogu konkurisati za sve dostupne državne subvencije bez potrebe za bodovanjem, dok će za druge fondove, poput onih u kojima država učestvuje zajedno sa Evropskom unijom, IPARD fondovi, bodovanje i dalje biti potrebno, ali posebnu prednost imaju mlađi od 40 godina. #mladpoljoprivrednik

Vino iz Podruma "Stari dani"

U ovoj bačvi nekada se čuvalo vino, a sada služi za ukras.

Izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije prošle godine bio je manji za 200 miliona evra u odnosu na 2022, što se najviše osetilo u sektoru voćarstva. “Nakon višegodišnjeg rasta, u 2023. godini je izvoz voća i povrća iz Srbije bio skoro 100... Više [+]

Izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije prošle godine bio je manji za 200 miliona evra u odnosu na 2022, što se najviše osetilo u sektoru voćarstva. “Nakon višegodišnjeg rasta, u 2023. godini je izvoz voća i povrća iz Srbije bio skoro 100 miliona evra manji nego 2022. godine. Najveći problem je u tome što naše ključno tržište – Rusija, postaje sve manje dostupno. Mi smo izgubili u poslednjih pet godina otprilike polovinu tržišta jabuke u Rusiji. Sa druge strane, osetno rastu neka druga tržišta kao što su Saudijska Arabija, Velika Britanija i Bliski istok“, napominje ekspert za poljoprivredu i prehrambenu industriju projekt Velika mala privreda Zlatko Jovanović. #izvozjabuka