vinograd @KLUB (247)

Nišu na svetskom tržištu, vina regiona Otvorenog Balkana mogu da osvoje plasmanom kvalitetnih, autentičnih sorti. Među srpskim vinima, to su grašac, prokupac, smederevka, tamjanika, ali i naši lokalni teroari u internacionalnim sortama, kao... Više [+]

Nišu na svetskom tržištu, vina regiona Otvorenog Balkana mogu da osvoje plasmanom kvalitetnih, autentičnih sorti. Među srpskim vinima, to su grašac, prokupac, smederevka, tamjanika, ali i naši lokalni teroari u internacionalnim sortama, kao što su kaberne iz Negotinske krajine, šardone sa Fruške gore, navode enolozi i vinski eksperti. ”Imamo autentične sorte na kojima treba da se radi i koje treba da unapređujemo i to nije samo posao vinara nego i institucija, fakulteta, eksperata u različitim oblastima, radi što boljeg prinosa i rezultata u vinogradima. Nakon toga enolozi izvlače maksimum iz tih sorti i finalno ih spremaju za tržište", ističe enolog Mladen Dragojlović. #vinabalkana

Branislav Anđelić, vlasnik organske vinarije Plavinci, govorio je u podkastu Život na zemlji o razlici između organskog i konvencionalnog vina. ”Za vrhunsko vino prinos grožđa treba da iznosi od šest do osam tona po hektaru što znači da vin... Više [+]

Branislav Anđelić, vlasnik organske vinarije Plavinci, govorio je u podkastu Život na zemlji o razlici između organskog i konvencionalnog vina. ”Za vrhunsko vino prinos grožđa treba da iznosi od šest do osam tona po hektaru što znači da vinogradar treba da ograničava rod i to važi i u konvencionalnoj i u organskoj proizvodnji. Što se same proizvodnje vina tiče, zakon omogućava upotrebu pedesetak različitih aditiva, pa tako proizvođač u konvencionalnoj proizvodnji može potpuno legalno da promeni ukus, boju vina..”, kaže Anđelić. Dodaje da je čudo šta sve može da se doda u konvencionalno vino i da na kraju, zahvaljujući različitim enzimima, proizvođač od lošeg grožđa dobije vino koje nije dobro ali čiji ukus se sviđa publici. U organsko vino ide samo grožđe i malo sumpora na kraju. #organskovino
Foto: Vinarija Plavinci

Najviše prijava za sezonske poslove u poljoprivredi stiže iz Vojvodine, ali i okoline Zaječara i Smedereva. Zanimljiv je podatak da, iako je većina angažovanih sezonaca iz Srbije, do sada je registrovano oko 2.200 radnika iz Uzbekistana, Eg... Više [+]

Najviše prijava za sezonske poslove u poljoprivredi stiže iz Vojvodine, ali i okoline Zaječara i Smedereva. Zanimljiv je podatak da, iako je većina angažovanih sezonaca iz Srbije, do sada je registrovano oko 2.200 radnika iz Uzbekistana, Egipta i Indije. S obzirom na to da angažovanje na sezonskim poslovima predstavlja rad van radnog odnosa, na njih se ne primenjuju posebni uslovi za zapošljavanje stranaca. Inače, sezonski rad je najzastupljeniji u poljoprivredi i upravo za potrebe ove delatnosti nastao je portal sezonskiradnici.gov.rs. Prijava jednog ”sezonca“ traje samo par minuta, a radniku mnogo znači jer ostvaruje pravo na zdravstveno osiguranje, kao i pravo na penziono i invalidsko osiguranje. #sezonskiradnici

Prema podacima iz eAgrara, svaki sedmi poljoprivrednik potpada u kategoriju “mladih”. Da raste broj onih koji žive od poljoprivrede u Srbiji, a imaju ispod 40 godina, potvrdila je ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković. Prema njenim reč... Više [+]

Prema podacima iz eAgrara, svaki sedmi poljoprivrednik potpada u kategoriju “mladih”. Da raste broj onih koji žive od poljoprivrede u Srbiji, a imaju ispod 40 godina, potvrdila je ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković. Prema njenim rečima, svaki sedmi vlasnik poljoprivrednog gazdinstva ima manje od 40 godina, a prosečna starost jednog gazde u Srbiji ranije je bila 61, dok je sada 59 godina. Inače mladi poljoprivrednici mogu konkurisati za sve dostupne državne subvencije bez potrebe za bodovanjem, dok će za druge fondove, poput onih u kojima država učestvuje zajedno sa Evropskom unijom, IPARD fondovi, bodovanje i dalje biti potrebno, ali posebnu prednost imaju mlađi od 40 godina. #mladpoljoprivrednik

Izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije prošle godine bio je manji za 200 miliona evra u odnosu na 2022, što se najviše osetilo u sektoru voćarstva. “Nakon višegodišnjeg rasta, u 2023. godini je izvoz voća i povrća iz Srbije bio skoro 100... Više [+]

Izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije prošle godine bio je manji za 200 miliona evra u odnosu na 2022, što se najviše osetilo u sektoru voćarstva. “Nakon višegodišnjeg rasta, u 2023. godini je izvoz voća i povrća iz Srbije bio skoro 100 miliona evra manji nego 2022. godine. Najveći problem je u tome što naše ključno tržište – Rusija, postaje sve manje dostupno. Mi smo izgubili u poslednjih pet godina otprilike polovinu tržišta jabuke u Rusiji. Sa druge strane, osetno rastu neka druga tržišta kao što su Saudijska Arabija, Velika Britanija i Bliski istok“, napominje ekspert za poljoprivredu i prehrambenu industriju projekt Velika mala privreda Zlatko Jovanović. #izvozjabuka

Sve je manje crnog grožđa na policama prodavnica dok su nove, bele sorte sve popularnije. Navodno je stvar u potražnji, ali i nedostatku interesa od strane uzgajivača te samih trgovaca. Predsednik "Vanguard Direct-a", organizacije koja okup... Više [+]

Sve je manje crnog grožđa na policama prodavnica dok su nove, bele sorte sve popularnije. Navodno je stvar u potražnji, ali i nedostatku interesa od strane uzgajivača te samih trgovaca.

Predsednik "Vanguard Direct-a", organizacije koja okuplja vinogradare, distributere i druge dionike na ovom tržištu Dirk Vinkelman očekuje da će se sa novim sortama crno grožđe vratiti na tržište jer je reč o vrlo zdravom međuobrokom.

Još kada se svi sete koliko je ono bogato vitaminima i antioksidansima. Zapravo bi se mogao dogoditi pravi bum.

Izvor: http://tinyurl.com/m8zhfa2y
Foto: Vera_Petrunina (ilustracija)

U SLAVU VINOVE LOZE, GROŽĐA I VINA U Galeriji Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka u Beogradu otvorena je izložba “U vinogradu svetog Trifuna” eminentne slikarke Slobodanke Rakić Šefer koja poslednjih godina pokazuje veliko interesovanj... Više [+]

U SLAVU VINOVE LOZE, GROŽĐA I VINA

U Galeriji Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka u Beogradu otvorena je izložba “U vinogradu svetog Trifuna” eminentne slikarke Slobodanke Rakić Šefer koja poslednjih godina pokazuje veliko interesovanje i posvećenost grožđu, slikajući ovo božansko voće na njoj karakterističan maestralan način. Ovom prilikom izložena su ulja na platnu koja slave upravo vinovu lozu, grožđe i vino. Sa ovom izložbom autorka želi posebno da ukaže na vinovu lozu u dvorištu Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka koja postoji i rađa grožđe već 96 godina. Ona očekuje da Grad Beograd ili neko od ministarstava (kulture, poljoprivede ili turizma) posveti pažnju očuvanju vinove loze u samom centru Beograda kako bi ona dočekala ne samo 100-ti rođendan, već da bi u godinama i decenijama koje dolaze postala i turistička znamenitost.

Podaci govore da iz godine u godinu proizvodimo i izvozimo sve manje vina. Kako se navodi u istraživanju Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i beogradskog Instituta za ekonomiku poljoprivrede, proizvodnja vina u Srbiji se u poslednjih pe... Više [+]

Podaci govore da iz godine u godinu proizvodimo i izvozimo sve manje vina. Kako se navodi u istraživanju Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i beogradskog Instituta za ekonomiku poljoprivrede, proizvodnja vina u Srbiji se u poslednjih pet godina neprekidno smanjuje. Tokom poslednjih pet godina, prosečna izvozna cena je iznosila 1,6 dolara za litar, a kada se uporede najveća izvozna tržišta, proizilazi da vino najjeftinije prodajemo u Rusiji, gde završava više od polovine ukupnog izvoza. Kada je reč o plasmanu vina na tržište EU, ni izdaleka nismo dostigli količine koje prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju možemo da izvezemo bez carine. Prema ovoj analizi, Kina je tokom pomenutog perioda bila peto najveće izvozno tržište za srpska vina, gde smo u proseku izvozili 319.000 litara godišnje po ceni od oko 3,8 dolara za litar. Bilo bi dobro da znamo koliko uopšte imamo površina pod vinogradima, proizvođača grožđa i vina, te koliko tačno vina proizvodimo, jer se u pomenutom istraživanju navodi da o tome postoje različiti podaci. #proizvodnjavina #izvozvina