višnja @KLUB (25)

Višnja, jedna od najznačajnijih voćnih vrsti kod nas! Zašto se površine pod ovom voćkom sve više smanjuju? Zašto ima toliko zapuštenih i neobrađenih zasada? Da li je i dalje problem niska otkupna cena ili loš kvalitet? Čitajte uskoro na Agr... Više [+]

Višnja, jedna od najznačajnijih voćnih vrsti kod nas! Zašto se površine pod ovom voćkom sve više smanjuju? Zašto ima toliko zapuštenih i neobrađenih zasada? Da li je i dalje problem niska otkupna cena ili loš kvalitet? Čitajte uskoro na Agroklub-u..

Zvala se ona gibanica, gužvara, zeljanica, krompiruša, burek, bundevara, sa višnjama ili jabukama uvek joj se obraduju svi za stolom!

Višnje u opštini Merošina, u najpoznatijem kraju po tom voću u Srbiji, uništila je bolest monilija još u cvetu a zatim su došle i druge bolest i niko neće ni prvu klasu da plati 60 dinara za kilogram, traži drugu za 40 dinara, kaže proizvođ... Više [+]

Višnje u opštini Merošina, u najpoznatijem kraju po tom voću u Srbiji, uništila je bolest monilija još u cvetu a zatim su došle i druge bolest i niko neće ni prvu klasu da plati 60 dinara za kilogram, traži drugu za 40 dinara, kaže proizvođač Hranislav Stojanović. On dodaje da je rod višanja u Merošini zbog tih bolesti i kiše manji za 40 odsto. Prve klase višanja ima malo, oko 15 odsto, ali da otkupljivači neće prvu klasu jer im je mnogo da plate 60 dinara, iako bi realna cena bila 80 dinara, već traže drugu za 40 dinara. Stojanović napominje da proizvodnja višanja košta od 45 do 55 dinara po kilogramu, zavisno od toga da li se beru ručno ili mašinski. Na primedbe potrošača da se višnja brzo kvari odgovara da zbog čestih kiša to voće puno vode, a malo ima suve materije. #visnja

KAKO SUZBITI TREŠNJINU MUVU. Privredni značaj trešnjine muve je veliki, jer nanosi štete plodovima najkvalitetnijih srednje poznih i poznih sorata trešanja, na višnji maraski i nekim višnjama koje sadrže manje kiseline. Oštećeni plodovi, sv... Više [+]

KAKO SUZBITI TREŠNJINU MUVU.

Privredni značaj trešnjine muve je veliki, jer nanosi štete plodovima najkvalitetnijih srednje poznih i poznih sorata trešanja, na višnji maraski i nekim višnjama koje sadrže manje kiseline. Oštećeni plodovi, sveži ili prerađeni u pulpu gube svaku tržišnu vrednost i lako trule.
Plodovi trešanja "crvljivi". U njima bledožuta larva bez nogu, duga do 7 mm.
- Trešnjina muva (Rhagoletis cerasi).
- Štetočina leti od sredine maja, u najvećem broju slučajeva. Odlaže jaja u plodove, obično kada plodovi počnu da žute ili da dobijaju crvenu boju. Ispiljene larve se hrane unutrašnjim sadržajem ploda. Ima jednu generaciju godišnje.
- Trešnjina muva (Rhagoletis cerasi) je najznačajnija štetočina trešnje i višnje kod nas. Bez obzira na vremenske uslove javlja se svake godine. Najviše napada srednje kasne i kasne sorte trešanja, dok kod višnje napada poznije. Za uspeh suzbijanja ove štetočine veoma je važna pravovremena upotreba insekticida. Svaka oplođena ženka položi 60 do 80 jaja, iz kojih se pile larve za 6 do 12 dana i hrane se sokom i mesom ploda.
- Najvažnije je pogoditi pravi rok suzbijanja, pa se u tome treba pridržavati obaveštenja prognozne službe ili stručnjaka. Orijentacije radi, navodim da najčešće rok tretiranja pada u vreme kada 50 % plodova počne menjati boju. U protivnom, ne vršiti nikakva tretiranja, odnosno tretman izostaviti ukoiko je veči procenat sa žutom ili crvenom bojom. Dovoljno je samo jedno tretiranje u pomenutoj fazi. Preparati ili insekticidi su na bazi aktivnih materija: cijantraniliprol 0,75 l/ha, karenca 7 dana; lambda-cihlotrin 0,05 % karenca 14 dana; acetamiprid 0,025 % karenca 14 dana; abamektin 0,075 % karenca 14 dana; deltametrin 0,05 % karenca 14 dana; Strogo voditi računa o karenci insekticida!

Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

Nepovoljne vremenske prilike, sa dosta kiše poslednjih nedelja, uz biljne bolesti i štetočine, pričinile su velike štete u voćnjacima u Toplici. Najteža situacija je u višnjicima gde je na pragu berbe rod prepolovljen. "Padavine su svakodne... Više [+]

Nepovoljne vremenske prilike, sa dosta kiše poslednjih nedelja, uz biljne bolesti i štetočine, pričinile su velike štete u voćnjacima u Toplici. Najteža situacija je u višnjicima gde je na pragu berbe rod prepolovljen. "Padavine su svakodnevne i stalne padavine nam prave dodatne troškove, dodatne zaštite. Tako da su svi zasadi i višanja i šljiva prepolovljeni", ističe Srđan Jović, voćar iz Džigolja. "Prema našoj proceni i proceni koju nam prenose poljoprivredni proizvođači, negde oko 40 do 50 odsto roda je višnja ponela manje ove godine, odnosno, zasadi nose manje roda ove godine u odnosu na onaj celokupan, generalan rod koji je redovan", navodi Aleksandar Petković, direktor PSS u Prokuplju. #vocnjaci #visnja

NE PONAVLJATI GREŠKE U SUZBIJANJU MONILOZE KOŠTIČAVIH VOĆAKA. I) Još u završetku cvetanja mnogi mladari zajedno sa cvetom suvi, kao da ih je uništio mraz. Plodovi posmeđe, meso protrune i na površini ploda javljaju se sivi jastučići. Neki p... Više [+]

NE PONAVLJATI GREŠKE U SUZBIJANJU MONILOZE KOŠTIČAVIH VOĆAKA.

I) Još u završetku cvetanja mnogi mladari zajedno sa cvetom suvi, kao da ih je uništio mraz. Plodovi posmeđe, meso protrune i na površini ploda javljaju se sivi jastučići. Neki plodovi otpadnu, drugi, suvi, ostanu preko zime na stablu ("mumije").
- Sušenje cvetova i grančica i trulež plodova (Monilinia laxa i M. fructigena).
- Napadnute su, pored breskve, i druge vrste koštičavih voćaka (šljiva, višnja, trešnja i dr.), ali i jabučastih voćaka. Duži kišni periodi u proleće omogućavaju formiranje konidija, njihovo rasejavanje, klijanje i zaražavanje cvetova i grančica osetljivih sorata voćaka. U vlažnim uslovima se količina inokuluma tokom vegetacije povećava zbog čega se redovno može očekivati jača pojava truleži plodova. Oštećenje na plodovima, od insekata, insolacije, hemikalija i drugih faktora doprinose intezivnijem razvoju moniloza. Ovo stoga, jer konidije klijaju u hifu koja prodire u plod putem rana, mada je dokazano da gljivica (hifa) luči hemijsku materiju koja oštećuje pokožicu ploda i tako prodire u plod voćke (obrada, S. Nekić, 2011).
- Protiv monilije cveta i grančica prskati u fazi "belih kokica" ("balona") i 5 - 6 dana kasnije, fungicidima: Chorus 75-WG, Saprol, Oktave, Bravo, Alert, Ronilan DF, Konker, Kidan, Lupo, Signum, Sumilex, 50 FL, Teldor SC 500, Zino, Folicur WP-25 i drugi. Prema nekim autorima, zadovoljavajuće suzbijanje moniloze cvetova i grančica može se ostvariti sa dva i više prskanja mešavinom sistemičnih i preventivnih fungicida od bubrenja pupoljaka do precvetavanja voćaka. "Mumije" sa zemlje i sa voćke sakupiti i spaliti (zakopati). Suzbijati sve štetočine koje ranjavaju plodove (breskvin moljac i dr.). Natrule plodove skinuti čim se uoče. Prorediti plodove, naročito gde se dva ploda dodiruju. Voćku ne đubriti preterano. Breskve, šljive, višnje, trešnje i druge voćke ne smeju biti preguste - prorediti ih u zimskoj i zelenoj rezidbi, a leti vršiti pinciranje.

Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

Na području Jablaničkog okruga voće se gaji na oko osam hiljada hektara. Najzastupljenije su višnja i šljiva. Posle prolećnih 20 stepeni sredinom januara, sneg i nešto niže temperature ovih dana dobrodošle su svim voćarskim kulturama jer su... Više [+]

Na području Jablaničkog okruga voće se gaji na oko osam hiljada hektara. Najzastupljenije su višnja i šljiva. Posle prolećnih 20 stepeni sredinom januara, sneg i nešto niže temperature ovih dana dobrodošle su svim voćarskim kulturama jer su zaustavile vegetaciju. Malo je padavina bilo ove zime, a u januaru i 20 stepeni u plusu. Temperature oko nule zaustavile su vegetaciju. Voće je sada u dobrom stanju, ističu stručnjaci. "Ove snežne padavine će nadomestiti tu dubinsku vlagu koja je bitna što se tiče voćarske proizvodnje", navodi Aleksandar Mitić, iz Poljoprivredno savetodavne stručne službe Leskovac. April bez mraza i majske kiše priželjkuju voćari. Sada je najvažnija kvalitetna rezidba. #vocnjak #sneg

PREKALEMLJIVANJE VOĆAKA. Prekalemljivanje voćaka se primenjuje u slučaju ako je izvršen pogrešan izbor sorti za određene agroekološke uslove, ako se želi uneti nova sorta oprašivač, kada su veći zahtevi tržišta za određenom sortom, kada tre... Više [+]

PREKALEMLJIVANJE VOĆAKA.

Prekalemljivanje voćaka se primenjuje u slučaju ako je izvršen pogrešan izbor sorti za određene agroekološke uslove, ako se želi uneti nova sorta oprašivač, kada su veći zahtevi tržišta za određenom sortom, kada treba da se obezbedi veća količina kalem grančica, ako divlje voćne vrste želimo privesti kulturi, itd.
U praksi se najčešće prekalemljuju jabuka, kruška i šljiva, nešto ređe trešnja, višnja, breskva i dunja. Takođe treba napomenuti da se višnja može kalemiti na trešnju, a većina trešanja ne može na višnju. Kajsija se može kalemiti na šljivu, a obrnuto ne može. Isti je slučaj kod kruške i dunje, kruška može na dunju, ali obrnuto ne.
Voćke se mogu prekalemljivati do 20 godina starosti, mada je prijem i starost voćke u obrnutoj proporcionalnosti, što znači da što su voćke starije prijem je slabiji i obrnuto.
Prekalemljivanje treba izbegavati kod slabobujnih stabala, bolesnih i oštećenih. Prilikom prekalemljivanja mora se voditi računa da se sorte podudaraju u pogledu bujnosti, vremena cvetanja i završetka vegetacije.
Pre početka kalemljenja voćke treba pripremiti, prekratiti grane na koje će se kalemiti. Poželjno je da grane nisu deblje od 5 do 8 cm i da su donje duže a gornje kraće. Ako su stabla starija to se radi krajem februara početkom marta, a kod mladih stabala se prekraćivanje radi neposredno pre kalemljenja. Presek grana se osveži u momentu prekalemljivanja, a to je najčešće u fazi početka vegetacije neposredno pred cvetanje.
Prekalemljivanje se može uraditi direktno na deblu, prvim ramenim granama i u kruni. Biraju se grane debljine 3 - 5 cm i obavezno je ostaviti 2 - 3 grančice koje su niže po položaju u odnosu na mesto kalemljenja, jer one (grančice hraniteljice) treba da obezbede hranu do prijema pupoljaka i štite deblo od ožegotina i sunca.
Prekalemljivanje jabučastih voćnih vrsta i šljive vrši se u drugoj polovini marta. Osim toga može se kalemiti i u avgustu na spavajući pupoljak ili još bolje čipovanjem. Kalemljenje se obavlja na isečak, pod koru, procep, spavajući pupoljak i očenjem na „čip“.
Kada se obavi kalemljenje najbolje je preseke grana i kalem grančica premazati kalem voskom. Najbolje rezultate u praksi je pokazalo kalemljenje na isečak, jer se najbrže stvara kalus. Ukoliko ne dođe do prijema, u avgustu se može ponoviti kalemljenje na spavajući pupoljak ili još bolje „čip“.
Zemljište u zasadu posle prekalemljivanja treba održavati, uklanjati korove, orezivati, sprovoditi redovnu zaštitu zasada i đubrenje NPK đubrivima.

PREKALEMLJIVANJE VOĆAKA NA ISEČAK.

Na granama, koje su skraćene i okvirno pripremljene za prekalemljivanje se poprečno, vodoravno obnovi presek i na njima se izreže isečak posebnim nožem ili običnim kalemarskim nožem. Dimenzije isečka usklade se sa debljinom plemke. Plemka se uzima sa 3 do 4 pupoljka. Na plemci, na suprotnoj strani pupoljka se sa dva reza napravi trouglasti klin i uloži na mesto isečeno na grani, tako da se međusobno pokriva sloj kore i sloj drveta isečka grane i plemke, jer je bitno da se kambijumi plemke i isečka grane poklope. Plemka se poveže sa mestom kalemljenja na grani plastičnom ili specijalnom trakom, a vrh plemke se premaže voćarskim voskom, kao i rana na grani kako se ne bi isušivale dok ne srastu.

PREKALEMLJIVANJE VOĆAKA ČIPOVANJEM.

Praktično se u voćarstvu koriste dve vrste kalemljenja: okulacija (kalemljenje na spavajući pupoljak) i čipovanje (spajanje dva vegetativna elementa, obično podloge i čipa plemke). Valja reći da se okulacija obično radi u avgustu na način da se sa jednogodišnjeg izboja - kalem grančice izreže vegetativni pupoljak i na čip ugradi isti na podlozi. Na podlozi odrežemo kosim rezom pod uglom od 450 deo kore i drveta koji je jednak delu kore i drveta sa pupoljkom koji smo odrezali na plemci. To se radi na način da se izreže pupoljak prosečne veličine najčešće 2 x 1 cm ili 1 x 1 cm i pritom treba imati na umu da je nož oštar, čist i da odreže sa pupoljkom i deo "drveta" (ne samo pupoljak na kori) jer se tamo nalazi meristemsko tkivo koje je ključno u srašćivanju pupoljka. Bitna stvar pritom je da se plastičnom folijom dobro poveže pupoljak kako bi gubitak vlage iz pupoljka bio minimalan, kao što je i bitno da je period od izrezivanja pupoljka do čipovanja što kraći (obično se kalem grančice nose sa sobom na mesto kalemljenja ili prekalemljivanja). Pupoljak se postavlja na deo podloge bez kore i tankog dela drveta. Pripaziti da se kambijumi poklapaju barem na jednoj strani. Pričvrstiti okalemljeno mesto kalemarskom gumicom kao i kod klasične okulacije na spavajući pupoljak. Kako su pupoljci koje prekalemljavamo u pazuhu lista, tako sa pupoljkom prenosimo i oko 1 cm peteljke lista. Ako peteljka nakon kalemljenja otpadne onda možemo biti sigurni da je prekalemljavanje uspelo. Ako ne otpadne, to je onda znak da je pupoljak dehidrirao i da je prekalemljavanje bilo neuspešno.
Kada u proleće mladar iz okuliranog pupoljka poraste 20 - 30 cm podlogu skraćujemo kosim rezom iznad mesta okulacije, 0,3 do 0,5 cm. Odstranjivati rezanjem svih novih mladara, koji izrastaju iz podloge ili grane, a ostaviti samo mladar izbio iz okuliranog pupoljka na "Čip".
Osim navedenog, prekalemljivanje se može izvesti u avgustu na spavajući pupoljak. Ovo kalemljenje se preporučuje na starijim voćkama i za sledeće voćne vrste: trešnju, višnju, breskvu i kajsiju. U ovom slučaju ostavi se na svakoj grani 2 - 3 pravilno raspoređena mladara i izvrši se kalemljenje pri njihovoj osnovi na spavajući pupoljak u avgustu mesecu.
Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

KARAKTERISTIKE ĐUBRENJA VOĆAKA Voćke vrlo duboko rasprostiru korenovu mrežu u zemljištu, a đubriva obradom se ne mogu tako duboko uneti, a da se pri tome ne povredi korenova mreža. Kako se korenova mreža ne sme povrediti, u voćnjacima se praktikuje pliće unošenje đubriva, ali unošenjem PK đubriva de... Više [+]

KARAKTERISTIKE ĐUBRENJA VOĆAKA
Voćke vrlo duboko rasprostiru korenovu mrežu u zemljištu, a đubriva obradom se ne mogu tako duboko uneti, a da se pri tome ne povredi korenova mreža. Kako se korenova mreža ne sme povrediti, u voćnjacima se praktikuje pliće unošenje đubriva, ali unošenjem PK đubriva depozitorima na 40-50 cm dubine veći je prinos voćaka 1,5-2 puta. Ako se đubriva unesu plitko u zemljište, ona se u većoj meri vežu u površinskom sloju (posebno fosforna i kalijumova) pa ne dopiru dublje do korenja. U toku letnjih meseci, zbog smanjene vlažnosti zemljišta u površinskim slojevima, čak ni pliće rasprostrto korenje ne prima u dovoljnoj meri hraniva. Međutim, prednost voćaka u odnosu na jednogodišnje biljke je u tome što u toku jeseni i proleća, kada ima dovoljno vlage u zemljištu i kada je intenzivan rast korenja, voćke skupljaju rezerve hraniva i odlažu ih u korenovu mrežu i deblo, te u deblje skeletne grane krošnje. Za vreme vegetacije ta se rezervna hraniva usmeravaju u zone rasta. Najviše rezerve se stvaraju u fosfornim jedinjenjima. Prilikom kalcizacije zemljišta, ne sme da dođe do unošenja velikih količina kreča u zemljište, jer kalcijum može blokirati pored magnezijuma i fosfor u zemljištu.
- Đubrenje kajsije: Višak azota izaziva preteranu bujnost i otpadanje mladih plodova, a u krajnjoj liniji zbog velike bujnosti i snažnog porasta letorasta može doći do "apopleksije" ili zelenog uvenuća kajsije. Osnovnim đubrenjem u jesen vrši se zaoravanje na 10 - 14 cm dubine, dok ranim prolećnim đubrenjem i prihranom vrši se unošenje đubriva freziranjem zemljišta.
Godišnje potrebe kajsije u đubrenju po ha: 1) 100 kg N/ha, 2) 75 kg P2O5/ha, 3) 120 kg K2O/ha.
Porast lastara usled đubrenja posle maja meseca može da iznosi i do 1,5 m, te da izazove "apopleksiju" ili "kap" stabala kajsije.
- Đubrenje trešnje: Trešnja vrlo povoljno reaguje na đubrenje azotnim đubrivima (iz zemljišta iznosi dva i po puta više azota nego jabuka). Osnovnim đubrenjem u jesen vrši se zaoravanje na 10 - 14 cm dubine, dok ranim prolećnim đubrenjem i prihranom vrši se unošenje đubriva freziranjem zemljišta. Orijentacione norme hraniva iznose: 1) 150 kg N/ha, 2) 75 kg P2O5/ha, 3) 200 kg/ha K2O.
- Đubrenje višnje: Višnja povoljno reaguje na đubriva, naročito na N (azot). Osnovnim đubrenjem u jesen vrši se zaoravanje na 10 - 14 cm dubine, dok ranim prolećnim đubrenjem i prihranom vrši se unošenje đubriva freziranjem zemljišta. Orijentacione norme hraniva iznose: 1) 150 kg N/ha, 2) 60 kg P2O5/ha, 3) 120-140 kg K2O/ha.
- Đubrenje breskve: 1) 150 kg N/ha, 2) 60 kg P2O5/ha, 3) 140 kg K2O/ha.
Pri srednjoj dozi đubrenja može se očekivati optimalan ekonomski efekat, ali sa nešto nižim prinosom po stablu u poređenju sa vrlo visokom dozom đubrenja breskve.
- Đubrenje šljive: 1) 100 kg N/ha, 2) 50 kg P2O5/ha, 3) 130 kg K2O/ha.
Ovo su količine za prinos šljive od 25 t/ha.
- Đubrenje oraha: Orah povoljno reaguje na đubrenje kompleksnim mineralnim đubrivima, posebno na fosfor i kalijum, zato što mu ova dva elementa pojačavaju otpornost prema mrazu. NPK: 1) 120-150 kg/ha N, 2) 50-60 kg/ha P2O5, 3) 150-200 kg/ha K2O.
· U jesen: 400 - 480 kg/ha NPK 0:15:30,
· Rano sproleća: 200 - 250 kg/ha NPK 20:5:5,
· Krajem proleća: u maju - 300 kg/ha 27 % KAN-a.
Orah se jedino ne đubri stajnjakom nakon stupanja u rod, pošto se plod oraha sakuplja sa zemlje (lako se zarazi bakterijom Ešerihija koli i tada nije dozvoljen za upotrebu i prodaju).
Osnovnim đubrenjem u jesen vrši se zaoravanje na 10 - 14 cm dubine, dok ranim prolećnim đubrenjem i prihranom vrši se unošenje đubriva freziranjem zemljišta.
- Đubrenje leske: Orijentacione norme ze đubrenje leske za normalan rast i rađanje, na umereno plodnom zemljištu, iznose po ha: 1) 80-120 kg N/ha,
2) 30-40 kg P2O5/ha i 3) 100-160 kg K2O/ha.
- Đubrenje jabuke i kruške: 1) N = 130-150 kg/ha, 2) P2O5 = 50 kg/ha, 3) K2O = 150-200 kg/ha. Ovo su doze za srednje visok prinos jabuke i kruške na srednje plodnom zemljištu. Okvirno, nešto veće količine mineralnih đubriva se koriste za jabuku, u odnosu na krušku.

Azot u ishrani voćaka

Nedostatak azota odražava se nizom nepoželjnih pojava koje se ogledaju u smanjenju porasta mladara, sitnijem lišću, smanjenom zametanju cvetnih pupoljaka, slabijem cvetanju i slabijoj oplodnji, povećanom opadanju već zametnutih plodova i uopšteno slabijem razvoju plodova. Plodovi ostaju sitniji i jače obojeni. Lišće poprima zelenožutu (hlorotičnu) boju. Uopšteno, čitava stabla ostaju slabije razvijena, kržljava i brže propadaju.
Pravilan izbor vremena unosa azotnih đubriva u zemljište ima veliki značaj. Naime, prekasno unošenje azotnih đubriva izaziva produženu vegetaciju. Sa druge strane, azotna đubriva su lako pokretna i rastvorljiva, pa dolazi do većih gubitaka ako se sve unese u jesen, jer potkraj jeseni i tokom zime obično imamo višak padavina. Zbog toga što u jesen intenzivno raste koren voćaka, zašta je potrebno dosta azota, važno je i u jesen unositi azotna đubriva, ali u manjim količinama. Na proleće, opet, korenje intenzivno raste, zatim dolazi cvetanje, oplodnja, rastu mladari i plodovi, a za razvitak tih organa treba dosta azota. Dakle, na proleće treba đubriti voćke azotom, ali u većim količinama nego u jesen. Početkom leta zameću se cvetni pupoljci za rod u narednoj godini, bujno rastu mladari i plodovi, pa je opet potrebno azota. Prema tome, treba đubriti u više navrata: u jesen, posebno u rano proleće, ali i u drugoj polovini proleća.
Ukupnu količinu azota treba podeliti u četiri navrata. Jedna četvrtina od ukupne godišnje količine azota unosi se u zemljište pri jesenjoj obradi nakon berbe, da potpomogne jesenji rast korenja. Druga četvrtina dodaje se u rano proleće, odnosno četiri nedelje pre cvetanja voćaka, da potpomogne prolećni rast korenja, razvoj cvetnih pupoljaka, cvetanje i oplodnju. Treća četvrtina dodaje se odmah nakon opadanja latica cvetova, da potpomogne rast zametnutih plodova i smanji njihovo opadanje. Napokon, zadnja se četvrtina dodaje oko 15. maja da potpomogne zametanje cvetnih pupoljaka, rast mladara i plodova i da pridonese smanjenju junskog opadanja plodova. Zavisno od klimatskih prilika, može se postupiti i drugačije. Gde rano nastupa suša, potrebno je đubrivo uneti ranije.

Fosfor u ishrani voćaka

Fosfor je važan za formiranje i funkcionisanje reproduktivnih organa. U mlađim grančicama ima više fosfora nego u starijim. Fosfora ima više u tvornom tkivu (kambijumu) nego u kori i grančicama. U rodnim izbojima najviše fosfora ima na početku vegetacije, pre cvetanja.
Nedostatak fosfora ogleda se slabijim porastom mladara. Osim toga, znatno je usporeno otvaranje cvetnih i lisnih pupoljaka, a postrani se pupoljci ne otvaraju, već uginu. Pri vrhovima mladara pojavljuje se "rozetasti" rast. Na stablima koja oskudevaju u fosforu formiraju se sitniji lisni pupoljci. Često puta ranije opada određen broj listova i to već u junu. Na lišću se javljaju bronzane mrlje. Plodovi nemaju čvrstoću. Zbog smanjene količine fosfora umanjena je klijavost polena, pa je slabija oplodnja i slabije zametanje plodova.
Zbog toga što je fosfor relativno slabo pokretan u zemljištu, treba ga dublje zaorati. Uz jesenju obradu zemljišta, koja je dublja od obrade za vreme vegetacije, treba unositi fosforna đubriva. Najbolje je fosforna đubriva unositi na veću dubinu pomoću mašina deponatora ili depozitora. Taj se oblik đubrenja zove dubinsko đubrenje, a obavlja se u trake i to postupno, budući da mlade voćke rastu i rasprostiru korenje u širinu na sve veću udaljenost od debla. Fosforna đubriva najbolje je primenjivati zajedno sa organskim (stajskim đubrivom). Naime, u razgradnji stajskog đubriva oslobađa se ugljen dioksid, pa je povećana rastvorljivost fosfora.

Kalijum u ishrani voćaka

Kalijum voćke uzimaju iz zemljišta u velikim količinama. Tog elementa ima više u mlađim nego u starijim organima. Osim toga, ima ga više u kambijumu nego u kori. U pupoljcima rodnih izboja ima više kalijuma nego u pupoljcima nerodnih izboja. Kalijum ima vrlo važnu ulogu u životu voćke, pa se zbog njegova manjka javljaju različiti poremećaji. Ti poremećaji ponekad mogu nastati i zbog prevelikih količina kalijuma, jer se blokira usvajanje kalcijuma i magnezijuma. Kalijum reguliše nagomilavanje ugljenohidrata i osigurava njihovo "kretanje" u voćki. Kada nema dovoljno kalijuma, nastaju poremećaji u ishrani azotom, a i drugim elementima. Ako voćka ne prima dovoljno kalijuma, plodovi ga izvlače iz lišća. Kalijum deluje povoljno na kvalitet plodova jer utiče na povećanje količine šećera, kiselina, čvrstinu ploda i bolju obojenost pokožice.
Simptomi nedostatka kalijuma su višestruki. Vrh i rubovi lišća poprimaju smeđu boju i povijaju se unutra. Osim toga, javljaju se smeđe mrlje. U težim slučajevima lišće se suši i počinje opadati sa vrha prema osnovi, za razliku od prirodnog opadanja, koje počinje od osnove prema vrhu. Kada voćka nema dovoljno kalijuma, plodovi ostaju sitniji, jače opadaju, a u njima je slabije razvijeno seme. Pojedine voćne vrste različito reaguju na nedostatak kalijuma i ispoljavaju različite simptome.
Kalijumovim đubrivima đubri se u isto vreme i gotovo na isti način kao i fosfornim đubrivima, tj. u jesen, uz jesenju obradu zemljišta i unošenje stajskog đubriva. U intenzivnom gajenju jabuka u zadnje vreme se praktikuje đubrenje kalijumovim đubrivima u dva navrata: jednom polovinom u jesen, a drugom u proleće, što je greška. Utvrđeno je, naime, ako se u proleće pođubri vrlo velikom količinom kalijumovih đubriva, voćka slabije prima kalcijum, a javlja se i fiziološka bolest na plodovima koja se naziva "gorke pege".

Đubrenje organskim đubrivima

U intenzivnom gajenju voćaka veliki značaj ima đubrenje organskim đubrivima (stajsko đubrivo, kompost, zelenišno đubrivo, malč i dr.) jer se na taj način utiče na podržavanje skladne ravnoteže u prihrani mineralnim elementima, posebno mikroelementima, kojih u organskim đubrivima ima u izobilju.
Organska đubriva unose se u zemljište u jesen, uz dublju obradu nakon berbe voća. Najčešće se unose sa celokupnom količinom kalijuma i fosfora, uz upotrebu kompleksnih mineralnih đubriva. U jesen se zemljište u voćnjacima sme nešto dublje obrađivati (od 5 cm do 20 cm, pri čemu je veća dubina u sredini međurednog prostora, kako bi se što manje oštetilo korenje), jer nakon toga dolazi intenzivni jesenji rast korenja, pa nastale povrede brže zacele. Pri tome se ne sme povrediti deblje skeletno korenje sa prečnikom većim od 8 mm, jer se ono teže obnavlja i počinje truleti, a napada ih i truležnica žila.

Za nekoliko dana počinje berba višanja u prokupačkom kraju, a najavljena otkupna cena, zavisno od kvaliteta, kretaće se od 50 do 70 dinara po kilogramu, kazali su agenciji Beta proizvođači u tom kraju. Kako su naglasili, iako se zbog suše č... Više [+]

Za nekoliko dana počinje berba višanja u prokupačkom kraju, a najavljena otkupna cena, zavisno od kvaliteta, kretaće se od 50 do 70 dinara po kilogramu, kazali su agenciji Beta proizvođači u tom kraju. Kako su naglasili, iako se zbog suše činilo da će ove godine rod da podbaci, kiša koja je pala sto posto je popravila stanje tako da je rod višanja sada sasvim zadovoljavajući i u plodu ima dovoljno suve meterije i šećera. Ponuđenom otkupnom cenom proizvođači su za sada zadovoljni ali se plaše da bi ona mogla da bude snižena tokom berbe, kako je to bivalo i ranijih godina. Oblačinska višnja je na teritoriji Prokuplja zasađena na oko 2.000 hektara, a godišnje se ubere do 2.500 vagona tog voća.