višnje @KLUB (46)

Mnogo je zasada višnje u okolini Knjaževca koji su ostali neorezani upravo zbog niske otkupne cene višnje prethodnih godina. Poljoprivrednici su razočarani, a većina ne želi da odradi ni plavo prskanje ove godine što će dodatno uticati na p... Više [+]

Mnogo je zasada višnje u okolini Knjaževca koji su ostali neorezani upravo zbog niske otkupne cene višnje prethodnih godina. Poljoprivrednici su razočarani, a većina ne želi da odradi ni plavo prskanje ove godine što će dodatno uticati na pojačani infekcioni potencijal mnogih patogena i štetnih insekata.

Obrada zemljišta u zasadu višnje.

U Jablaničkom okrugu pod voćem je oko 8.000 hektara. Najzastupljenije su šljive i višnje. Veći proizvođači završavaju rezidbu, manji tek počinju. Hladno vreme bez velikih dnevnih temperaturnih oscilacija idealno je za sve voćarske kulture.... Više [+]

U Jablaničkom okrugu pod voćem je oko 8.000 hektara. Najzastupljenije su šljive i višnje. Veći proizvođači završavaju rezidbu, manji tek počinju. Hladno vreme bez velikih dnevnih temperaturnih oscilacija idealno je za sve voćarske kulture. "Minus 10 ne može da napravi štetu voćkama. Nemamo nikakva oštećenja za sada. Dobro su došle ove padavine za povećanje vlažnosti u zemljištu. Rezerva vlage u zemljištu je bitna u kritičnim periodima kad krene vegetacija", ističe Aleksandar Mitić, savetodavac PSSS Leskovac. Sa promenom klime voćari u porečkom kraju polako menjaju i parcele. Umesto u brdima novi zasadi niču u ravnici. Dobro zimuju, samo da ih ne ošteti, kažu, mraz u aprilu. #vocarstvo

Na teritoriji Topličkog okruga počinje berba ranih sorti šljiva, čačanske lepotice, čačanske rane i džanarike, a za 20-ak dana se očekuje berba sorte stenlej koja je i najzastupljenija na tom prostoru. I dok se za rane sorte najavljuje otku... Više [+]

Na teritoriji Topličkog okruga počinje berba ranih sorti šljiva, čačanske lepotice, čačanske rane i džanarike, a za 20-ak dana se očekuje berba sorte stenlej koja je i najzastupljenija na tom prostoru. I dok se za rane sorte najavljuje otkupna cena od 20 do 25 din/kg, cena za stenlej se još uvek ne zna, ali se proizvođači nadaju da će bar ove godine biti veća u odnosu na prošlogodišnju koja je bila 20 dinara, što nije pokrivalo ni minimalne troškove prozvodnje. Cena otkupa višnje koja je završena, ostala je na nivou prošlogodišnje, pa i pored najava ministarke Tanasković da će poslati inspekcije da kontrolišu otkup, ništa od tog posla nije bilo. Otkupljivači su mahom otkupljivali drugu klasu i plaćali od 40 do 50 din/kg. #berbasljiva #cenasljive

Ovog leta vinom od višnje Ljilja krepi sve iznenadne goste koji joj dođu u kuću.

Višnje u opštini Merošina, u najpoznatijem kraju po tom voću u Srbiji, uništila je bolest monilija još u cvetu a zatim su došle i druge bolest i niko neće ni prvu klasu da plati 60 dinara za kilogram, traži drugu za 40 dinara, kaže proizvođ... Više [+]

Višnje u opštini Merošina, u najpoznatijem kraju po tom voću u Srbiji, uništila je bolest monilija još u cvetu a zatim su došle i druge bolest i niko neće ni prvu klasu da plati 60 dinara za kilogram, traži drugu za 40 dinara, kaže proizvođač Hranislav Stojanović. On dodaje da je rod višanja u Merošini zbog tih bolesti i kiše manji za 40 odsto. Prve klase višanja ima malo, oko 15 odsto, ali da otkupljivači neće prvu klasu jer im je mnogo da plate 60 dinara, iako bi realna cena bila 80 dinara, već traže drugu za 40 dinara. Stojanović napominje da proizvodnja višanja košta od 45 do 55 dinara po kilogramu, zavisno od toga da li se beru ručno ili mašinski. Na primedbe potrošača da se višnja brzo kvari odgovara da zbog čestih kiša to voće puno vode, a malo ima suve materije. #visnja

Usled kasnog prolećnog mraza i nešto hladnijih dana, a potom i učestalih majskih i junskih kiša, većina zasada višnje u Timočkoj krajini izgleda baš ovako. Mnogi poljoprivrednici su ostavili rod na granama, a neki su u poslednjem momentu ob... Više [+]

Usled kasnog prolećnog mraza i nešto hladnijih dana, a potom i učestalih majskih i junskih kiša, većina zasada višnje u Timočkoj krajini izgleda baš ovako. Mnogi poljoprivrednici su ostavili rod na granama, a neki su u poslednjem momentu obrali višnje koje su u većem procentu pripale drugoj klasi. Kako protiče berba i kakav je kvalitet, saznajte uskoro na Agroklub-u!

KAKO SUZBITI TREŠNJINU MUVU. Privredni značaj trešnjine muve je veliki, jer nanosi štete plodovima najkvalitetnijih srednje poznih i poznih sorata trešanja, na višnji maraski i nekim višnjama koje sadrže manje kiseline. Oštećeni plodovi, sv... Više [+]

KAKO SUZBITI TREŠNJINU MUVU.

Privredni značaj trešnjine muve je veliki, jer nanosi štete plodovima najkvalitetnijih srednje poznih i poznih sorata trešanja, na višnji maraski i nekim višnjama koje sadrže manje kiseline. Oštećeni plodovi, sveži ili prerađeni u pulpu gube svaku tržišnu vrednost i lako trule.
Plodovi trešanja "crvljivi". U njima bledožuta larva bez nogu, duga do 7 mm.
- Trešnjina muva (Rhagoletis cerasi).
- Štetočina leti od sredine maja, u najvećem broju slučajeva. Odlaže jaja u plodove, obično kada plodovi počnu da žute ili da dobijaju crvenu boju. Ispiljene larve se hrane unutrašnjim sadržajem ploda. Ima jednu generaciju godišnje.
- Trešnjina muva (Rhagoletis cerasi) je najznačajnija štetočina trešnje i višnje kod nas. Bez obzira na vremenske uslove javlja se svake godine. Najviše napada srednje kasne i kasne sorte trešanja, dok kod višnje napada poznije. Za uspeh suzbijanja ove štetočine veoma je važna pravovremena upotreba insekticida. Svaka oplođena ženka položi 60 do 80 jaja, iz kojih se pile larve za 6 do 12 dana i hrane se sokom i mesom ploda.
- Najvažnije je pogoditi pravi rok suzbijanja, pa se u tome treba pridržavati obaveštenja prognozne službe ili stručnjaka. Orijentacije radi, navodim da najčešće rok tretiranja pada u vreme kada 50 % plodova počne menjati boju. U protivnom, ne vršiti nikakva tretiranja, odnosno tretman izostaviti ukoiko je veči procenat sa žutom ili crvenom bojom. Dovoljno je samo jedno tretiranje u pomenutoj fazi. Preparati ili insekticidi su na bazi aktivnih materija: cijantraniliprol 0,75 l/ha, karenca 7 dana; lambda-cihlotrin 0,05 % karenca 14 dana; acetamiprid 0,025 % karenca 14 dana; abamektin 0,075 % karenca 14 dana; deltametrin 0,05 % karenca 14 dana; Strogo voditi računa o karenci insekticida!

Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

SUZBIJANJE OSPIČAVOSTI LIŠĆA VIŠNJE I TREŠNJE. I) Na listovima sitne okruglaste do poligonalne pege, ljubičaste do mrke boje. Na naličju listova lagana bela pevlaka od spora, koje šire bolest. Zaraženi listovi požute i otpadnu pre vremena,... Više [+]

SUZBIJANJE OSPIČAVOSTI LIŠĆA VIŠNJE I TREŠNJE.

I) Na listovima sitne okruglaste do poligonalne pege, ljubičaste do mrke boje. Na naličju listova lagana bela pevlaka od spora, koje šire bolest. Zaraženi listovi požute i otpadnu pre vremena, još pre branja plodova. Često se dešava da samo jedna polovina lista požuti, dok druga ostaje zelena ("šaren" izgled lista).
- Ospićavost lišća višnje i trešnje (Blumeriella jaapii /=Coccomyces hiemalis/).
- Ospičavost se javlja kod višnje, trešnje i magrive. Pege se javljaju obično krajem maja i početkom juna. Mrke su na naličju lišća gde se stvara tačkasta, a kasnije beličasta prevlaka od spora za razmnožavanje. Pri kišovitom vremenu, spore se raznose kišnim kapima na susedno lišće. Gljiva prezimljava u otpalom lišću, odakle u proleće spore zaražavaju novo lišće.
- Zaštita višnje i trešnje od ospičavosti lišća se obavlja u precvetavanju, zatim sa još dva - tri puta u razmacima 8 - 14 dana. Praktikuje se i prskanje posle berbe, zavisno od uslova za razvoj bolesti (toplo i vlažno vreme). Smanjenje infekcionog potencijala gljive u proleće vrši se uklanjanjem ili zaoravanjem otpalog lišća. Preparati: Oktave, Saprol, Chromodin S-50, Syllit 400-SC, Dodin S-65, Dithane M-45, Mankogal-80, Caiman, Penncozeb, Delan 700-WG i drugi organski fungicidi. Dobra je kombinacija: Folicur 250-EW 0,1% ili Orius 0,1 %, uz dodatak Dithana ili Merpana 50 0,3 %.

Autor: Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

NE PONAVLJATI GREŠKE U SUZBIJANJU MONILOZE KOŠTIČAVIH VOĆAKA. I) Još u završetku cvetanja mnogi mladari zajedno sa cvetom suvi, kao da ih je uništio mraz. Plodovi posmeđe, meso protrune i na površini ploda javljaju se sivi jastučići. Neki p... Više [+]

NE PONAVLJATI GREŠKE U SUZBIJANJU MONILOZE KOŠTIČAVIH VOĆAKA.

I) Još u završetku cvetanja mnogi mladari zajedno sa cvetom suvi, kao da ih je uništio mraz. Plodovi posmeđe, meso protrune i na površini ploda javljaju se sivi jastučići. Neki plodovi otpadnu, drugi, suvi, ostanu preko zime na stablu ("mumije").
- Sušenje cvetova i grančica i trulež plodova (Monilinia laxa i M. fructigena).
- Napadnute su, pored breskve, i druge vrste koštičavih voćaka (šljiva, višnja, trešnja i dr.), ali i jabučastih voćaka. Duži kišni periodi u proleće omogućavaju formiranje konidija, njihovo rasejavanje, klijanje i zaražavanje cvetova i grančica osetljivih sorata voćaka. U vlažnim uslovima se količina inokuluma tokom vegetacije povećava zbog čega se redovno može očekivati jača pojava truleži plodova. Oštećenje na plodovima, od insekata, insolacije, hemikalija i drugih faktora doprinose intezivnijem razvoju moniloza. Ovo stoga, jer konidije klijaju u hifu koja prodire u plod putem rana, mada je dokazano da gljivica (hifa) luči hemijsku materiju koja oštećuje pokožicu ploda i tako prodire u plod voćke (obrada, S. Nekić, 2011).
- Protiv monilije cveta i grančica prskati u fazi "belih kokica" ("balona") i 5 - 6 dana kasnije, fungicidima: Chorus 75-WG, Saprol, Oktave, Bravo, Alert, Ronilan DF, Konker, Kidan, Lupo, Signum, Sumilex, 50 FL, Teldor SC 500, Zino, Folicur WP-25 i drugi. Prema nekim autorima, zadovoljavajuće suzbijanje moniloze cvetova i grančica može se ostvariti sa dva i više prskanja mešavinom sistemičnih i preventivnih fungicida od bubrenja pupoljaka do precvetavanja voćaka. "Mumije" sa zemlje i sa voćke sakupiti i spaliti (zakopati). Suzbijati sve štetočine koje ranjavaju plodove (breskvin moljac i dr.). Natrule plodove skinuti čim se uoče. Prorediti plodove, naročito gde se dva ploda dodiruju. Voćku ne đubriti preterano. Breskve, šljive, višnje, trešnje i druge voćke ne smeju biti preguste - prorediti ih u zimskoj i zelenoj rezidbi, a leti vršiti pinciranje.

Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije