voće @KLUB (133)

Sneg pade na behar na voće..

Proizvođači malina u Srbiji najavili su da neće brati to voće ako cena bude ispod minimalne od 350 dinara po kilogramu. Udruženje Vilamet iz Arilja zatražilo je od Ministarstva poljoprivrede da pozove na zajednički sastanak proizvođače, otk... Više [+]

Proizvođači malina u Srbiji najavili su da neće brati to voće ako cena bude ispod minimalne od 350 dinara po kilogramu. Udruženje Vilamet iz Arilja zatražilo je od Ministarstva poljoprivrede da pozove na zajednički sastanak proizvođače, otkupljivače i izvoznike tog voća kako bi se izjasnili o otkupnoj ceni za ovu godinu. To udruženje je očekivalo da će otkupnu cenu saznati na jučerašnjem sastanku u Arilju, ali se na njemu pojavio samo jedan otkupljivač koji nije mogao u ime svih da govori o ceni. Predsednik udruženja Vilamet Mileta Pilčević rekao je da ove godine na vreme žele da saznaju koliko će otkupljivači platiti maline, jer ne mogu više da proizvode to voće sa gubitkom. #cenamaline

Najranije sorte voća u Srbiji su cvetale već krajem februara, ima dosta pčela i oprašivanje je dobro i, ako ne bude mraza, rod će biti dobar, izjavio je juče profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović. "Ako temperatura... Više [+]

Najranije sorte voća u Srbiji su cvetale već krajem februara, ima dosta pčela i oprašivanje je dobro i, ako ne bude mraza, rod će biti dobar, izjavio je juče profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović. "Ako temperatura ne ode u minus, krajem marta i početkom aprila, što se dešavalo poslednjih godina, pa je oštetila voće, ova godina bi, posle 2013. i 2017. mogla biti jedna od rodnijih jer je dobro cvetalo i potencijal je veliki", rekao je Keserović. Dodao je da je prošle godine, bez obzira na visoke troškove proizvodnje i loših vremenskih uslova koji su napravili veliku štetu, za 270.000 tona, devizni priliv od izvoza za deset meseci bio više od 600 miliona dolara. #cvetanjevoca

Predsednik Asocijacije proizvođača malina Srbije Dobrivoje Radović kaže da malinari ne prihvataju proizvođačke cene malina koje je izračunao Institut za voćarstvo u Čačku, jer je kalkulacija rađena na osnovu prinosa koji je tri-četiri puta... Više [+]

Predsednik Asocijacije proizvođača malina Srbije Dobrivoje Radović kaže da malinari ne prihvataju proizvođačke cene malina koje je izračunao Institut za voćarstvo u Čačku, jer je kalkulacija rađena na osnovu prinosa koji je tri-četiri puta veći od prosečnog u Srbiji. On kaže da je Institut do prosečnih cena došao na osnovu prosečnih prinosa od 10 do 15 t/ha, a da je prosečan prinos u Srbiji daleko manji i iznosi od 3,5 do pet tona po hektaru. Prema računici Instituta, proizvođačka cena malina sa prinosom od 10 t/ha je 240 din/kg, a za 15 tona je 160 dinara. Radović je istakao da bi minimalna, akontna cena maline da bi proizvođači ove godine brali to voće trebalo da bude 350 din/kg. #cenamaline
Foto: Pixabay

U okolini Bačkog Monoštora veliki broj ptica je stradao u mrežama koje su postavljanje u voćnjaku 🍒🍑🍎 🐦‍⬛🐦 👮 Slučaj je prijavljen policiji iz Sombora i Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode čiji službenici su istog dana izašli na te... Više [+]

U okolini Bačkog Monoštora veliki broj ptica je stradao u mrežama koje su postavljanje u voćnjaku 🍒🍑🍎 🐦‍⬛🐦

👮 Slučaj je prijavljen policiji iz Sombora i Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode čiji službenici su istog dana izašli na teren.

Postoje brojni načini da se ptice odvrate od posećivanja voćnjaka, a postavljanje mreža u kojima uginjavaju danima ne rešava problem, posebno kada imamo u vidu da su u mrežama stradale strogo zaštićene vrste koje se ne hrane voćem, stoji na Fejsbuk stranici Društva za zaštitu i proučavanja ptica Srbije.

🎯 Policijski službenici su identifikovali mogućeg počinioca.

Foto: FB/ Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Banane su najjeftinje voće u ruskim prodavnicama, koštaju 1,2 do 1,3 evra po kg. Jabuke su im, na primer, za 20 centi skuplje. Rusi svake godine pojedu oko milion i po tona banana - ili više od 10 kg po osobi godišnje. Skoro 96 odsto njih u... Više [+]

Banane su najjeftinje voće u ruskim prodavnicama, koštaju 1,2 do 1,3 evra po kg. Jabuke su im, na primer, za 20 centi skuplje. Rusi svake godine pojedu oko milion i po tona banana - ili više od 10 kg po osobi godišnje. Skoro 96 odsto njih uvoze iz Ekvadora.

Početkom ovog meseca, ruska poljoprivredna inspekcija "Rosselkhoznadzor" je odlučila da zabrani uvoz iz te zemlje, a kao razlog su naveli pojavu karantinske štetočine, muve Megaselia scalaris.

Ali, brzo se ispostavilo da pravi razlog nije muva nego to što je Ekvador odlučio poslati Sjedinjenim Američkim Državama sovjetsko oružje koje će na kraju završiti u Ukrajini, u zamenu za novo američko oružje. Rusija je htela da upotrebi drugo oružje - banane.

Ali, prema najnovijim vestima, ipak su ukinuli zabranu uvoza tog voća iz Ekvadora.

U SLAVU VINOVE LOZE, GROŽĐA I VINA U Galeriji Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka u Beogradu otvorena je izložba “U vinogradu svetog Trifuna” eminentne slikarke Slobodanke Rakić Šefer koja poslednjih godina pokazuje veliko interesovanj... Više [+]

U SLAVU VINOVE LOZE, GROŽĐA I VINA

U Galeriji Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka u Beogradu otvorena je izložba “U vinogradu svetog Trifuna” eminentne slikarke Slobodanke Rakić Šefer koja poslednjih godina pokazuje veliko interesovanje i posvećenost grožđu, slikajući ovo božansko voće na njoj karakterističan maestralan način. Ovom prilikom izložena su ulja na platnu koja slave upravo vinovu lozu, grožđe i vino. Sa ovom izložbom autorka želi posebno da ukaže na vinovu lozu u dvorištu Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka koja postoji i rađa grožđe već 96 godina. Ona očekuje da Grad Beograd ili neko od ministarstava (kulture, poljoprivede ili turizma) posveti pažnju očuvanju vinove loze u samom centru Beograda kako bi ona dočekala ne samo 100-ti rođendan, već da bi u godinama i decenijama koje dolaze postala i turistička znamenitost.

Napadi Huta na komercijalne brodove u Crvenom moru već tri meseca ometaju isporuke proizvoda između Evrope i Azije, a izvoznici i špediteri upozoravaju na rastuću štetu u trgovini voćem i povrćem. Brodske kompanije umesto kroz moreuz Bab... Više [+]

Napadi Huta na komercijalne brodove u Crvenom moru već tri meseca ometaju isporuke proizvoda između Evrope i Azije, a izvoznici i špediteri upozoravaju na rastuću štetu u trgovini voćem i povrćem. Brodske kompanije umesto kroz moreuz Bab el Mandeb svoja plovila šalju oko afričkog Rta dobre nade, produžavajući transport proizvoda između Azije i Evrope do tri nedelje, usled čega se, pored povećanja cene puta, povećava i verovatnoća da će sveži proizvodi propasti pre nego što stignu do svog odredišta. Najviše su pogođeni izvoznici iz južne Evrope, kao što su Italija, Grčka i Kipar, pošto njihov teret sada mora da napusti Mediteran na zapadu i da ide dugim putem do Bliskog istoka i Azije. #transporthrane
Foto: Pixabay

Tursko voće i povrće moglo bi da preplavi i naše tržište. Turska lira je u odnosu na američki dolar značajno pala, a to će imati ogroman uticaj na trgovinu voćem i povrćem cele regije, a time i istočne Evrope i Evropske unije. Turska je naj... Više [+]

Tursko voće i povrće moglo bi da preplavi i naše tržište. Turska lira je u odnosu na američki dolar značajno pala, a to će imati ogroman uticaj na trgovinu voćem i povrćem cele regije, a time i istočne Evrope i Evropske unije.

Turska je najveći izvoznik svežeg voća i povrća u regiji, u Evropi od nje više izvozi jedino Holandija. Pad vrednosti domaće valute uvek podstiče izvoz, a ono što možemo da očekujemo na našem tržištu su paradajz i krastavci iz staklenika, trešnje, kajsije, breskve, nektarine, šljive, sušeno voće i lubenice.

Za sada imaju zabranu izvoza luka i krompira, ali ako ona bude ukinuta, i ti će se proizvodi aktivno izvoziti.

Više na EastFruit: http://tinyurl.com/5r2ne2pe

Foto: Depositphotos_Kloeg008