voćnjak @KLUB (77)

Zaštiti voćnjake i pčelinjake od gladnih medveda, a medvede od besnih poljoprivrednika, zadatak je koji je pred sebe postavilo Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije projektom ”I mede i med, da uvedemo red”, koji će se sprovoditi prv... Više [+]

Zaštiti voćnjake i pčelinjake od gladnih medveda, a medvede od besnih poljoprivrednika, zadatak je koji je pred sebe postavilo Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije projektom ”I mede i med, da uvedemo red”, koji će se sprovoditi prvo u Zlatiborskom, a kasnije i u Raškom okrugu. ”Medvedi su takozvana kišobran vrsta. Čuvajući njih i njihova staništa čuvamo i mnoge druge vrste među kojima su i brojne ugrožene ptice. Radeći na terenu, u razgovoru sa pčelarima, shvatili smo da su napadi medveda veliki problem. Sve su brojniji, a ljudima u ruralnim sredinama prihodi od prodaje meda ili voća jedino je od čega žive. Kada se dogodi napad medveda, oni ostaju bez sredstava za život, a spore procedure države u pogledu kompenzacije često navode poljoprivrednike da sami sprovode pravdu trovanjem ili odstrelom medveda. Trovanje medveda, recimo, u Zlatiborskom okrugu može da ugrozi i opstanak beloglavih supova u Uvcu”, objašnjava ornitolog Damir Trnovac, projektni menadžer u DZPPS, o razlozima za ovakav projekat. DZPPS je odlučilo da poljoprivrednicima obezbedi košnice, voćnjake, stoku, a medvedima tako okruženje koje će ih tolerisati. #medvedi #med

Čuvajmo pčele. 🐝 Nikako ne primenjujte insekticide tokom cvetanja 🌸 voćnjaka. Iako fungicidi nisu otrovni za polinatore, savetujemo da tretiranje obavite u poslepodnevnim časovima kada je smanjena aktivnost pčela. Molimo vas da podelite o... Više [+]

Čuvajmo pčele. 🐝

Nikako ne primenjujte insekticide tokom cvetanja 🌸 voćnjaka. Iako fungicidi nisu otrovni za polinatore, savetujemo da tretiranje obavite u poslepodnevnim časovima kada je smanjena aktivnost pčela.

Molimo vas da podelite ovu objavu kako bi upozorenje stiglo do što većeg broja voćara.

Za zdrave zasade! 🍑🍎🍐🍒 Da bismo sačuvali zdravlje naših voćnjaka i sprečili razvoj gljivičnih bolesti, važno je da na vreme pronađemo efikasan fungicid. Cadurans® ne samo da suzbija prouzrokovače gljivičnih bolesti, već i doprinosi bolj... Više [+]

Za zdrave zasade! 🍑🍎🍐🍒

Da bismo sačuvali zdravlje naših voćnjaka i sprečili razvoj gljivičnih bolesti, važno je da na vreme pronađemo efikasan fungicid. Cadurans® ne samo da suzbija prouzrokovače gljivičnih bolesti, već i doprinosi boljem formiranju i obojenosti plodova.

U okolini Bačkog Monoštora veliki broj ptica je stradao u mrežama koje su postavljanje u voćnjaku 🍒🍑🍎 🐦‍⬛🐦 👮 Slučaj je prijavljen policiji iz Sombora i Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode čiji službenici su istog dana izašli na te... Više [+]

U okolini Bačkog Monoštora veliki broj ptica je stradao u mrežama koje su postavljanje u voćnjaku 🍒🍑🍎 🐦‍⬛🐦

👮 Slučaj je prijavljen policiji iz Sombora i Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode čiji službenici su istog dana izašli na teren.

Postoje brojni načini da se ptice odvrate od posećivanja voćnjaka, a postavljanje mreža u kojima uginjavaju danima ne rešava problem, posebno kada imamo u vidu da su u mrežama stradale strogo zaštićene vrste koje se ne hrane voćem, stoji na Fejsbuk stranici Društva za zaštitu i proučavanja ptica Srbije.

🎯 Policijski službenici su identifikovali mogućeg počinioca.

Foto: FB/ Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Koliki je značaj osnivanja i funkcionisanja poljoprivrednih zadruga najbolje pokazuje primer u Kisaču. U ovom malom selu, pretežno naseljenom Slovacima a nadomak Novog Sada, aktivna je njihova poljoprivredna zadruga. Zadruga okuplja brojne... Više [+]

Koliki je značaj osnivanja i funkcionisanja poljoprivrednih zadruga najbolje pokazuje primer u Kisaču. U ovom malom selu, pretežno naseljenom Slovacima a nadomak Novog Sada, aktivna je njihova poljoprivredna zadruga. Zadruga okuplja brojne stručnjake i pomaže poljoprivrednicima a pre svega voćarima da se uključe u proizvodnju, pomažući im da krenu "od nule". Jan Kolar iz Kisača je penzionisani granični policajac koji je, bez ikakvog prethodnog znanja podigao sada jedan od najproduktivnijih voćnjaka u ovom kraju. Priču o tome kako mu je to pošlo za rukom i koliki je zapravo značaj u tom poslu imala tamošnja zadruga, uskoro donosimo samo na našem Agroklubu.

ORGANSKO VOĆARSTVO. Organska poljoprivreda je proizvodnja poljoprivrednih proizvoda bez upotrebe veštačkih materija sintetičko hemijskog porekla tokom ciklusa proizvodnje, odnosno ne upotrebljavaju se mineralna đubriva, pesticidi i veštačke... Više [+]

ORGANSKO VOĆARSTVO. Organska poljoprivreda je proizvodnja poljoprivrednih proizvoda bez upotrebe veštačkih materija sintetičko hemijskog porekla tokom ciklusa proizvodnje, odnosno ne upotrebljavaju se mineralna đubriva, pesticidi i veštačke materije koje deluju stimulativno na rast i razvoj biljaka, tako da ta proizvodnja ne šteti zdravlju ljudi i životinja, a preko pravilnog korišćenja prirodnih resursa dugoročno održava produktivnost agroekosistema i ne oštećuje prirodne ekosisteme. Organska voćarska proizvodnja predstavlja sve proizvodne sisteme koji unapređuju životnu sredinu, socijalne i ekonomske aspekte proizvodnje zdravstveno bezbednog voća.
Organska proizvodnja voća u svetu je veoma rasprostranjena i teži se njenom unapređenju u cilju očuvanja životne sredine i stvaranja proizvoda visoke bezbednosti i dobrog nutritivnog (hranljivog) sastava. U svetu organska proizvodnja voća je najviše rasprostranjena u Australiji i kreće se na nekih 12,4 miliona hektara, zatim sledi Evropa sa 7,4 miliona hektara, Južna Amerika sa 4,9 miliona hektara, dok su najmanje površine u Africi i one iznose svega 0,4 miliona hektara.

PRINCIPI ORGANSKOG VOĆARSTVA

Osnovni principi organskog voćarstva su:
1) Proizvodnja zdravog i kvalitetnog voća sa potvrđenim procesom proizvodnje, uz očuvanje životne sredine.
2) Održavanje plodnosti zemljišta u voćarskoj proizvodnji.
3) Zaštita bilja i suzbijanje korova fizičkim i biološkim metodama (to će reći ne smeju se primenjivati hemijska sintetička sredstva zaštite).
4) Očuvanje biodiverziteta ili biološke raznolikosti u ciklusima proizvodnje.
5) U organskoj proizvodnji dozvoljena je upotreba materija koje nastaju prirodno, dok su nedozvoljene materije koje se proizvode veštački. U izuzetnim slučajevima kada ne postoji zamena za određeni sintetički preparat, a isti preparat igra važnu ulogu u poljoprivrednoj proizvodnji može da bude dozvoljena upotreba tog preparata.
6) Izgradnja i održavanje organske materije u zemljištu, a time i održavanje dobrog stanja i plodnosti zemljišta jedan je od osnovnih principa organske proizvodnje.
Organska poljoprivreda počiva na održivom razvoju koji podrazumeva sklad tri osnovna životna elementa:
1. Ekološki element (pod kojim se podrazumeva očuvanje životne sredine ili poboljšanje njenog ukupnog stanja),
2. Ekonomski element (pod kojim se podrazumeva ekonomska stabilnost i isplativost proizvodnje),
3. Socijalni element (pod kojim se podrazumeva održavanje tradicionalnih vrednosti, zapošljavanje ljudi kroz proces proizvodnje i održavanje izvornog ukusa i mirisa biljnih proizvoda).
PROIZVODNJA VOĆA PO ORGANSKIM PRINCIPIMA OBUHVATA TRI
NAČINA DOBIJANJA VOĆA:

1. SAKUPLJANJE DIVLJEG I SAMONIKLOG VOĆA

Sakupljanje divljeg i samoniklog voća smatra se metodom organske proizvodnje ako staništa, odnosno oblasti tri godine pre sakupljanja nisu tretirana nedozvoljenim sredstvima i ako sakupljanje ne utiče na stabilnost prirodne sredine ili održanje vrste. U divlje samoniklo voće možemo uvrstiti borovnicu, šumsku jagodu, prirodne populacije maline, kupine, ribizle, divlju lesku, drenjinu, trnjinu, itd.

2. PROIZVODNJA U RODNIM ZASADIMA

Prevođenje konvencionalnih zasada u organske je moguće u organskoj proizvodnji. Zavisno od stanja postojećeg zasada, prelazni period može trajati od dve godine do pet godina. Optimalni period je tri godine. Ovaj period može da se skrati ako postoji dokaz da zemljište nije tretirano hemijskim sredstvima. Uspešnost proizvodnje zavisi od položaja, starosti zasada, voćne vrste, sorte, razmaka sadnje i primenjene agrotehnike. U ovakvim zasadima ima dosta plodova druge i treće klase, te se zbog boljeg plasmana preporučuje prerada dobijenih proizvoda. Najbolji prelaz između konvencionalne i organske proizvodnje je integralni sistem proizvodnje.

3. PODIZANJE VOĆNJAKA

Podizanje voćnjaka po organskim principima je najbolji način organske proizvodnje voća. Bez obzira na način gajenja (konvencionalni, integralni ili organski) voćnim vrstama treba obezbediti optimalne uslove za rast i plodonošenje, te prema datim ekološkim uslovima odabrati odgovarajuće voćne vrste i sorte. Prinos i kvalitet plodova zavise od više faktora. Pre podizanja zasada potrebna je pažljiva analiza i planiranje, jer je voćnjak višegodišnji zasad i sve učinjene greške u početku, kasnije je teško ili nemoguće ispraviti.

USLOVI ZA ORGANSKO VOĆARSTVO

- IDENTIFIKACIJA REJONA (Ispitivanje uslova u kojima pojedina voćna vrsta može da ostvari najveću, najkvalitetniju i najrentabilniju proizvodnju. Ispituju se temperatura (min. i max. temperatura), relativna vlažnost, dnevne temperature, dužina dana i intezitet svetlosti, padavine, brzina vetra, zemljišni sistem, ekspozicija i nagib terena);

- IZBOR LOKALITETA (Potrebno je da voćnjak ima prostornu izolaciju od mogućih izvora zagađenja, povoljne ekološke uslove, blizinu većih tržišta (turistička i banjska mesta), hladnjače i preradne kapacitete, dobre puteve i električnu mrežu, vodu za navodnjavanje propisanog kvaliteta);

- IZBOR VOĆNE VRSTE I SORTE (Skladna kombinacija bioloških osobina voćnih vrsta sa agroekološkim uslovima);

- IZBOR SORTE (Zbog specifične organske proizvodnje (zabranjene upotrebe pesticida), osnova pri izboru sorti treba da bude otpornost prema bolestima, štetočinama i nepovoljnim abiotičkim činiocima);

- SERTIFIKOVANE SADNICE (Proizvedene metodama za organsku proizvodnju);

- UREĐENJE I PRIPREMA ZEMLJIŠTA (Uslovno zabranjeno rigolovanje zemljišta, zbog poremećaja hemijsko - bioloških parametara zemljišta);

- ORGANIZACIJA ZEMLJIŠNE POVRŠINE (Podrazumeva određivanje veličine parcele, putne mreže, pravca pružanja redova i raspored sorata, formiranje uzgojnog oblika, uređenje sistema za navodnjavanje, podizanje zaštitnih pojaseva);

- REZIDBA (Rezidba direktno utiče na početak rodnosti, veličinu prinosa, kvalitet plodova, redovnu rodnost i dugovečnost voćaka. Rezidbom treba da se održi i produži period rodnosti. Jačina rezidbe zavisi od starosti i bujnosti voćaka);

- NAVODNJAVANJE ZASADA (Preporučeni načini navodnjavanja za organsku proizvodnju su „kap po kap“ i subirigacija ili podzemno navodnjavanje);

- ODRŽAVANJE ZEMLJIŠTA (Načini održavanja zemljišta u voćnjaku su zelenišno đubrenje, kompostiranje, zgoreli stajnjak i kameni fosfat, organski otpaci (koštano brašno), zaoravanje biljnih ostataka, primena kreča ili sumpora, zastiranje - mulčiranje i različite kombinacije zatravljivanja i obrade u redu i međurednom prostoru);

- GAJENJE POTKULTURA (Uslov je da se nadoknade hranljivi elementi, te se najčešće gaje leguminoze koje se okopavaju, kao što su pasulj, grašak, boranija i sl.);

- ĐUBRENJE I ZAŠTITA VOĆAKA PO ORGANSKIM PRINCIPIMA (Osnova zaštite su preventivne mere koje imaju za cilj sprečavanje zaraze biljnim bolestima ili napada štetočina. U organskoj proizvodnji dozvoljena je upotreba đubriva organskog porekla, prirodnih mineralnih i mikrobioloških đubriva, oplemenjivača zemljišta i biljnih preparata za zaštitu bilja. Plodnost i biološka aktivnost zemljišta se održavaju: gajenjem leguminoza, zelenišnim đubrenjem, stajnjakom i drugim organskim materijama);

- UPOTREBA NESINTETIČKIH MATERIJA U PROIZVODJI VOĆA. Organska proizvodnja voća izbegava upotrebu sintetičkih đubriva, pesticida i genetički modifikovanih organizama i pri tom izbegava zagađivanje životne sredine i poboljšava opstanak međusobno povezanih zajednica biljaka, životinja i čoveka.

Obrada, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

NAJČEŠĆE BOLESTI VOĆA ZA VREME SKLADIŠTENJA. Plodovi gotovo svih voćnih vrsta podložni su napadu prouzrokovača bolesti nakon berbe. U većini slučajeva takve bolesti uzrokovane su parazitskim gljivama. Veći broj vrsta gljiva prisutan je na p... Više [+]

NAJČEŠĆE BOLESTI VOĆA ZA VREME SKLADIŠTENJA.

Plodovi gotovo svih voćnih vrsta podložni su napadu prouzrokovača bolesti nakon berbe. U većini slučajeva takve bolesti uzrokovane su parazitskim gljivama. Veći broj vrsta gljiva prisutan je na plodovima jabuke u voćnjaku u trenutku berbe, odakle zajedno sa plodovima dospevaju u skladište. Najznačajnije bolesti jabuke koje se razvijaju nakon berbe i tokom skladištenja su prouzrokovana gljivama Monilinia fructigena, Penicillium expansum, Botrytis cinerea i Colleteotrichum spp.
Razlikujemo parazitske bolesti od tzv. fizioloških bolesti (neparazitskih). Neparazitske bolesti takođe se mogu javiti tokom skladištenja, a najpoznatije su:
- gorke pege (bitter pit),
- staklavost (water core),
- posmeđivanje pokožice (superifical scald),
- oštećenja od niske temperature (freezing injury),
- brašnjavost (mealy breakdown),
- oštećenja zbog visokog sadržaja ugljen dioksida (internal carbon dioxide injury),
- jonatanove pege (jonathan spot).
Kod skladištenja jabuka, krušaka i dunja najčešće se javljaju parazitske ili saprofitske gljivice, a u vrlo retkim slučajevima oboljenja prouzrokuju bakterije. Uglavnom se javljaju gljivice iz rodova Gloeopsorium, Penicillium, Botrytis, Monilinia, Alternaria, Trichothecium, Phoma, Leptothyrium i Nectria koje prouzrokuju sledeće bolesti:
- Meka trulež plodova,
- Zelena ili penicilijska plesan,
- Monilijska trulež (smeđa trulež plodova),
- Siva plesan,
- Gorka trulež (gleosporijska trulež),
- Volovsko oko.
Sa početkom berbe pojedinih sorti jabuka, preventivno sa tretiranjima zasada treba nastaviti radi zaštite plodova od prouzrokovača skladišnih bolesti. Sobzirom na to da se tokom godine, a u zavisnosti od godine, može očekivati veći procenat plodova sa simptomima skladišnih bolesti, te za tretiranja pred berbu treba odabrati fungicid koji ima delovanje na navedene patogene. Ova mera je važna kod svih sorti jabuke, a posebno kod onih koje su namenjene dužem skladištenju, kao što su ajdared, zlatni delišes, jonagold, breaburn i dr.
Mere zaštite od pojave skladišnih bolesti jabuke su pažljiva manipulacija plodovima tokom berbe radi izbegavanja mehaničkih oštećenja, apsolutna zaštita od bolesti tokom vegetacije, kao i skladištenje plodova u adekvatnim prostorima i uslovima.
Meka ili plavozelena trulež. Prvi simptomi se javljaju u vidu bledosmeđih do zlatnožutih pega. Tkivo ubrzo postaje vodenasto i meko, plodovi dobijaju miris buđi i alkoholni ukus. Ubrzo ova trulež zahvata ceo plod, na kome sa starošću gomilice spora postaju zelenkasto plave i prekrivaju veći deo ploda, zbog čega se često zove plava buđ ili plesan. Prouzrokovač oboljenja je Penicillium expansum i svoj prodor ostvaruje preko povređene pokožice ploda.
Siva buđ ili plesan plodova. Ovu bolest izaziva Monilinia fructigena, a najveće štete nanosi ako se tretmani zaštite ne izvedu na vreme. Posebnom širenju ove bolesti doprinose mehaničke povrede i oštećenja od insekata. Od momenta zaraze do pojave pega na plodovima prođe 5-10 dana. Svaki dan prisutne zaraze očitavaju se brojem krugova na plodovima. Sekundarne infekcije u skladištu su ređe.
Gorka trulež plodova. Manifestuje se oko lenticela, vrlo brzo se širi u dubinu ploda i daje mu gorak ukus. U uslovima hladnjača, na nula stepeni, veoma se brzo širi iako je optimalna temperatura širenja oko 24 stepena celzijusovih. Ova zaraza potiče iz voćnjaka, nastaje u jesen kad je kišovito. Prouzrokovač ove bolesti je Gleosporium fructigenum, čija je glavna karakteristika da miruje sve vreme u plodu, a svoje prve simptome ispoljava kada plod dospe u stadijum zrelosti.
Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije
Rezime: Mere zaštite od pojave skladišnih bolesti jabuke su pažljiva manipulacija plodovima tokom berbe radi izbegavanja mehaničkih oštećenja, apsolutna zaštita od bolesti tokom vegetacije, kao i skladištenje plodova u adekvatnim prostorima i uslovima.

Ako može mala pomoć, od skoro sam preuzela voćnjak sa zasadom kajsije, i danas vidim listove sa cudnim belim flekama. Da li mi neko može reći šta je to i kako da se reši...nemaju sva stabla...hvala,pozdrav

Novi Ćira se pokazao kao najbolji prijatelj sa svakim voćnjakom.🤝🍎 Veoma praktičan za transport voća i povrća, lak za upravljanje i ima nosivost od 450kg/kom💪🏻 . . . #vocarskaplatforma #kolica #korpa #voce #transportvoca #poljoprivreda... Više [+]

Novi Ćira se pokazao kao najbolji prijatelj sa svakim voćnjakom.🤝🍎
Veoma praktičan za transport voća i povrća, lak za upravljanje i ima nosivost od 450kg/kom💪🏻
.
.
.
#vocarskaplatforma #kolica #korpa #voce #transportvoca #poljoprivreda #gruza

ŽETVENI DAN 2023 Pozivamo Vas da posetite štand kompanije KITE DOO za vreme trajanja manifestacije "ŽETVENI DAN 2023." koji se održava 4. jula 2023, u Moroviću na poljima OZZ Graničar iz Šida. Predstavnici kompanije KITE DOO, sektora Mehani... Više [+]

ŽETVENI DAN 2023

Pozivamo Vas da posetite štand kompanije KITE DOO za vreme trajanja manifestacije "ŽETVENI DAN 2023." koji se održava 4. jula 2023, u Moroviću na poljima OZZ Graničar iz Šida.

Predstavnici kompanije KITE DOO, sektora Mehanizacija, Agronomija, Tehnologije Precizne Poljoprivrede, KiTeh - KITE Tehnologije, Servis i Rezervni delovi, će bit tu za Vas, za savet, konsultacije, sugestije i detaljne informacije u vezi sa kompletnim prodajnim i uslužnim programom kompanije KITE DOO i informisanje o najpovoljnijim modelima finansiranja u saradnji sa našim partnerskim bankama.

Dobro nam došli!

Vaš KITE DOO Tim!

📍Lokacija parcele: iskuljčiti se sa auto puta Bgd-Zg (na naplatnoj rampi Adaševci), i nastaviti prema Moroviću. Kod ulaska u Morović, voziti do centra sela, kod mosta na Bosutu a onda skrenuti levo (put za Višnjićevo). Nakon 2,3 km sa leve stane počinje voćnjak a sa desne je Crpna stanica na Bosutu. Odatle je parcela udaljena 500 metara i biće vidno obeležena. Parking obezbeđen.
📍Napomena za goste iz pravca NS: petlja na auto putu kod Rume zatvorena.

🌏Lokacija parcele: GPS (45.00995494019473, 19.24872949809358)

https://www.kitedoo.rs/
#kitedoo #žetvenidan23 #KiTeh