wwf @KLUB (16)

U poslednjih 45 godina izgubljeno je više od jedne trećine svetskih močvarnih staništa, bara, močvara, tresetišta i poplavnih šuma, od kojih zavisi oko 40% biljnih i životinjskih vrsta. ”Svega tri procenta od ukupne zemljine površine čine v... Više [+]

U poslednjih 45 godina izgubljeno je više od jedne trećine svetskih močvarnih staništa, bara, močvara, tresetišta i poplavnih šuma, od kojih zavisi oko 40% biljnih i životinjskih vrsta. ”Svega tri procenta od ukupne zemljine površine čine vlažna staništa, a ta tri, naizgled mala, procenta apsorbuju ugljendioksida koliko i sve šume na planeti zajedno“, napominje predstavnik WWF Adrije Goran Vreljanski. Prema njegovim rečima, krajem ove i početkom sledeće godine planira se sadnja autohtonih poplavnih vrsta drveća na površini od 36 ha na području Specijalnog rezervata prirode Gornje Podunavlje, što je deo regionalnog plana za revitalizaciju četiri vlažna staništa u 2024. na delu Evropskog Amazona. #mocvarnastanista
Foto: Pixabay

U subotu, 23. marta u 20:30 časova po lokalnom vremenu, Sat za planetu Zemlju, jedna od najvećih svetskih inicijativa za očuvanje prirode i životne sredine, ponovno će okupiti ljude širom sveta kako bi pokazali svoju ljubav, ali i zabrinuto... Više [+]

U subotu, 23. marta u 20:30 časova po lokalnom vremenu, Sat za planetu Zemlju, jedna od najvećih svetskih inicijativa za očuvanje prirode i životne sredine, ponovno će okupiti ljude širom sveta kako bi pokazali svoju ljubav, ali i zabrinutost zbog stanja u kom je planeta. Iz WWF Adrije pozivaju sve gradonačelnike da u svom gradu u subotu u 20:30 isključe dekorativnu rasvetu na prepoznatljivim znamenitostima i na taj način se i ove godine uključe u akciju. Cilj ove akcije je da podsetimo ljude na ono što svi znamo i osećamo, ali često zaboravljamo, a to je da je čovek samo mali deo prirode. Da bismo sačuvali zdrav i prosperitetan život ljudi, moramo da čuvamo biljni i životinjski svet. #earthhour2024

U poslednjih 45 godina izgubljeno je više od trećine svetskih močvarnih staništa, od kojih zavisi oko 40% biljnih i životinjskih vrsta, navodi se u saopštenju WWF Adria povodom 2. februara, Svetskog dana vlažnih staništa. WWF Adria upozorav... Više [+]

U poslednjih 45 godina izgubljeno je više od trećine svetskih močvarnih staništa, od kojih zavisi oko 40% biljnih i životinjskih vrsta, navodi se u saopštenju WWF Adria povodom 2. februara, Svetskog dana vlažnih staništa. WWF Adria upozorava da nam je neophodno obnavljanje močvara, reka i jezera kako bismo usporili globalno zagrevanje. “Svega tri procenata od ukupne zemljine površine čine vlažna staništa, a ona apsorbuju CO2 koliko i sve šume na planeti zajedno”, kaže Goran Vreljanski iz WWF Adrije. Krajem ove i početkom sledeće godine oni planiraju sadnju autohtonih poplavnih vrsta drveća na površini od 36 hektara na području Specijalnog rezervata prirode Gornje Podunavlje. #wwfadria #svetskidanvlaznihstanista

Globalni forum za tigrove objavio je da se u divljini danas nalazi oko 5.570 tigrova. To znači da su se od 2010. godine populacije tigra povećale za čak 74%. Te 2010. godine je procenjeno da je broj tigrova pao za čak 95%. Međutim, iste god... Više [+]

Globalni forum za tigrove objavio je da se u divljini danas nalazi oko 5.570 tigrova. To znači da su se od 2010. godine populacije tigra povećale za čak 74%. Te 2010. godine je procenjeno da je broj tigrova pao za čak 95%. Međutim, iste godine su zemlje u kojima tigrovi žive odlučile da donesu ambiciozan globalni cilj - da udvostruče njihov broj do 2022. godine. Iako malo kasnimo, sa ponosom možemo da kažemo da se velikim trudom i radom zapravo približavamo tom cilju, poručuju iz WWF Adrie. WWF je razvio novu strategiju da pokrije važna staništa za tigra i pokuša da otkloni najveće pretnje kako bi uspostavio stabilne populacije ove prelepe mačke. Jedna od njih je i usvajanje životinja. #usvojtigra

Po drugi put WWF Adria poziva organizacije civilnog društva koje se bave pitanjima zaštite životne sredine i klimatskih promena, a registrovane su kao organizacije civilnog društva u Srbiji, da se prijave za Program strateškog granta u visi... Više [+]

Po drugi put WWF Adria poziva organizacije civilnog društva koje se bave pitanjima zaštite životne sredine i klimatskih promena, a registrovane su kao organizacije civilnog društva u Srbiji, da se prijave za Program strateškog granta u visini od maksimum 18.000 evra. Akcije Srbije u oblasti životne sredine, prirode i klime ”Bezbedna priroda i klima“ je projekat WWF-a kojim nastoji da formira mrežu organizacija civilnog društva u Srbiji, koja će sprovoditi održive ideje iz oblasti zaštite životne sredine i klime i ojača kapacitete organizacija kako bi postale važan sagovornik u daljem kreiranju politika iz ove oblasti. Projekat je podržala Evropska unija. #wwfadria #bezbednaprirodaiklima

Na Međunarodni dan biodiverziteta, 22. maj, Svetska organizacija za zaštitu prirode WWF upozorila je na dramatičan pad bioraznovrsnosti u svetu. Treba odmah preduzeti konkretne mere kako bismo prve pozitivne rezultate mogli da vidimo za nek... Više [+]

Na Međunarodni dan biodiverziteta, 22. maj, Svetska organizacija za zaštitu prirode WWF upozorila je na dramatičan pad bioraznovrsnosti u svetu. Treba odmah preduzeti konkretne mere kako bismo prve pozitivne rezultate mogli da vidimo za nekoliko godina. Pre pola godine usvojen je Globalni okvir za biodiverzitet Kunming-Montreal, kojim se svet obavezao na zaustavljanje gubitka biodiverziteta do 2030. Uprkos toj vesti koju smo očekivali dugi niz godina, gorak ukus današnjem slavlju ipak daju naučni podaci. Prema WWF-ovom poslednjem Izveštaju o stanju planete, populacije divljih vrsta u proseku su manje za 69% od 1970. godine, a posebno se ističu populacije slatkovodnih vrsta koje su smanjene za 83%. #biodiverzitet

Nataša Kalauz, izvršna direktorka WWF Adria kaže da prema konzervativnim procenama već oko 2050. u Jadranskom moru možda više neće biti ribe. ”Dakle, imamo još možda 20-ak godina da jedemo ribu, a onda naša deca neće imati ribu u Jadranskom... Više [+]

Nataša Kalauz, izvršna direktorka WWF Adria kaže da prema konzervativnim procenama već oko 2050. u Jadranskom moru možda više neće biti ribe. ”Dakle, imamo još možda 20-ak godina da jedemo ribu, a onda naša deca neće imati ribu u Jadranskom moru, barem ne kako je imamo danas. Problem preteranog izlova je izvan kontrole“, ističe Kalauz. ”Takođe, zbog klimatskih promena imamo ulazak invazivnih vrsta u određena mora, gde ona nikada pre nisu bile i ugrožavaju domicilne vrste“, rekla je Kalauz. Ona ukazuje i na pitanje krčenja šuma, što iza sebe ostavlja za posledicu velike poplave i odrone. ”Priroda je zakon spojenih posuda. Ako eliminišete jednu stvar, ugrozili ste celi poredak“, upozorava Kalauz. #jadranskomore #riba

Danas je Svetski dan močvarnih staništa, a obeležava se još od 1971. godine. Ovogodišnja je tema - revitalizacija reka. Svetska organizacija za zaštitu prirode WWF provodi projekat "Revitalizacija Evropskog Amazona", a vrednost mu je gotovo... Više [+]

Danas je Svetski dan močvarnih staništa, a obeležava se još od 1971. godine. Ovogodišnja je tema - revitalizacija reka.

Svetska organizacija za zaštitu prirode WWF provodi projekat "Revitalizacija Evropskog Amazona", a vrednost mu je gotovo pet miliona evra.

Njime će se revitalizovati vlažne livade uz reku Muru u Sloveniji, gde će se uspostaviti i model cirkularne ekonomije kroz tradicionalno stočarstvo u saradnji sa lokalnim poljoprivrednicima, lokalnim vrtićima i školama. U Hrvatskoj će se na reci Dravi, u blizini ušća reke Mure, povezati rukavac čime će se povećati retencijsko područje za vreme većih vodnih talasa te ponovo omogućili protok vode na popularnom kupalištu u blizini opštine Legrad. U Parku prirode Kopački rit čistiće rukavac i tako povezati Dunav sa Kopačkim jezerom koje je ujedno i najveća stajaća voda u parku.

U Srbiji će u Specijalnom rezervatu prirode Gornje Podunavlje raditi na konverziji iz plantaža hibridne topole u autohtonu heterogenu poplavnu šumu te uz to istražiti kako će se područje prirodno revitalizovati.

"Močvarna su staništa dom za čak 40 odsto svih vrsta, kao i za više od milijardu ljudi u svetu čija dobrobit direktno zavisi od njih. Stoga su investicije poput ove za Evropski Amazon, na čijem području živi oko milion ljudi, od direktne važnosti. Jedino tako možemo se suočiti s klimatskom i krizom biološke raznolikosti te ostvariti održivi razvoj", ističe Ivana Korn Varga iz WWF Adrije.

Foto: Facebook/Danijel Mirkov, Gornje Podunavlje

EU uvozi mnogo više hrane nego što izvozi i njena potrošnja negativno utiče na planetu, međutim, postoji želja da se to promeni, ocenjuje se u novom izveštaju Svetskog fonda za prirodu (WWF). Ukazuje se da EU, iako je najveći svetski izvozn... Više [+]

EU uvozi mnogo više hrane nego što izvozi i njena potrošnja negativno utiče na planetu, međutim, postoji želja da se to promeni, ocenjuje se u novom izveštaju Svetskog fonda za prirodu (WWF). Ukazuje se da EU, iako je najveći svetski izvoznik poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u ekonomskom smislu, beleži trgovinski deficit kada se meri ono što je zaista važno u smislu hranjive vrednosti, kao što su kalorije i proteini. "EU troši mnogo više od svog poštenog udela i njen trenutni visok nivo proizvodnje hrane moguć je samo zahvaljujući velikom uvozu sirovina", ističe se u izveštaju. WWF upozorava i da se rat u Ukrajini koristi kao opravdanje za ublažavanje ekoloških standarda EU. #svetskifondzaprirodu