šargarepa @KLUB (35)

Čuveni kulinarski sajt Taste Atlas ponudio je čitaocima begečku šargarepu, u kategoriji ”nove namirnice“. Kako su napisali, ova sorta šargarepe potiče iz Begeča blizu Novog Sada, u Srbiji. Ove šargarepe uzgajane su od sorte Daucus Carota L.... Više [+]

Čuveni kulinarski sajt Taste Atlas ponudio je čitaocima begečku šargarepu, u kategoriji ”nove namirnice“. Kako su napisali, ova sorta šargarepe potiče iz Begeča blizu Novog Sada, u Srbiji. Ove šargarepe uzgajane su od sorte Daucus Carota L. Imaju intenzivno narandžastu boju, lako su slatke i bogatog ukusa. Odgovarajuća klima i uslovi zemljišta sjajni su za uzgoj ove vrste povrća, a šargarepa se ovde uzgaja još od 1927. godine, piše Taste Atlas. Begeč je mesto dobro poznato po proizvodnji šargarepe, kao i krompira. Većina šargarepe izvozi se širom sveta, kaže Taste Atlas, stavljajući još jednu našu namirnicu na listu traženih u svetu. Begečka šargarepa 2017. postala je zaštićeni brend. #begeckasargarepa

Na južnobanatski poljima još ima roda koji se sakuplja, i dok jedni povrtari iz Debeljače, sela uzgajivača šargarepe, peršuna i paškanata, vade zelen iz prošlogodišnje setve, drugi se spremaju za novu. Endre Šike je pripremio sadni materija... Više [+]

Na južnobanatski poljima još ima roda koji se sakuplja, i dok jedni povrtari iz Debeljače, sela uzgajivača šargarepe, peršuna i paškanata, vade zelen iz prošlogodišnje setve, drugi se spremaju za novu. Endre Šike je pripremio sadni materijal iz sopstvene proizvodnje, nešto je i kupio, oko tri jutra njiva prethodno je prošao frezom, kako bi bila rastresita, dok u zemlji kaže ima dovoljno vlage da započne sezonu proizvodnje ove vrste povrća koja traje čitave godine. ”Istovremeno i vadimo poslednje, nešto manje količine i sadimo novu zelen. Spremni smo za setvu i za nekoliko dana ćemo u polja. Uslovi su dobri, pa ako sve bude išlo po planu, ispoštovaćemo optimalne rokove”, kaže Endre. #sargarepa

S i s t e m i g a j e n j a j a g o d e. Jagoda se može gajiti na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru. Jagoda se u svetu gaji na različite načine, od kojih su najznačajniji: njivsko gajenje sa pokrivanjem zemljišta plastičnom folijom, g... Više [+]

S i s t e m i g a j e n j a j a g o d e.

Jagoda se može gajiti na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru.
Jagoda se u svetu gaji na različite načine, od kojih su najznačajniji: njivsko gajenje sa pokrivanjem zemljišta plastičnom folijom, gajenje u tunelima i plastenicima.
Pri njivskom gajenju jagoda se može saditi u prostim redovima, pantljikama, lejama i u kombinaciji sa povrćem (salata, luk, šargarepa, kupus).
Za veće površine najpogodniji način sađenja je u prostim redovima, jer je moguće primeniti mehanizaciju i olakšati berbu plodova. Razmaci sadnje zavise od vlažnosti zemljišta i načina obrade (80 x 20 - 30 cm). Obično je rastojanje 80 x 25 cm i pri ovakvom sađenju stane 70.000 živića po ha.
Sađenje u pantljikama se primenjuje u uslovima navodnjavanja. Pantljika se sastoji od dva ili tri prosta reda. Razmak između pantljika je 80 - 100 cm, između redova u pantljici 40 - 50 cm, a između živića u redu 25 - 30 cm.
Sađenje u lejama primenjuje se na manjim površinama, u bašti i na okućnici. Leje su širine 120 - 150 cm, a dugačke prema potrebi. Između njih su staze širine 50 cm. Sadnja se obavlja u 3 - 4 reda na rastojanju 40 - 50 x 25 - 30 cm. Obrada je isključivo ručna.
Njivsko gajenje jagoda može biti i sa pokrivanjem zemljišta crnim ili belim folijama (PVC ili PE). Plastične folije se koriste radi povećanja toplote zemljišta, čuvanja vlage i onemogućavanja razvoja korova.
Gajenjem jagode na plastičnim folijama povećava se prinos jagode za 35 - 40 % i plodovi sazrevaju 3 - 10 dana ranije. Plodovi su čistiji i lakše se beru, nema okopavanja i borbe protiv korova, tako da je proizvodnja jeftinija za 30 - 40 % u odnosu na klasične načine gajenja.
Folije se postavljaju na prethodno pripremljene gredice (bankove). Širina folije zavisi od načina sadnje i gajenja jagode, ali je danas u upotrebi najviše folija širine 120 i 140 cm sa dva reda otvora. Primenjuju se i folije 130 cm širine, pakovane u rolne 60 - 80 kg težine. Potrebno je 600 - 700 kg/ha folije. Redovi su na međusobnom rastojanju od 30 - 40 cm, do ivice grede je 20 cm, a širina nagiba (banka) je 5 cm što ukupno predstavlja 80 - 90 cm, a po 20 - 25 cm služi za učvršćivanje folije tako što se na te krajeve stavlja sloj zemlje debljine pet do šest cm. Visina gredice (banka) je 15 cm. Rastojanje između bankova je 35 ili 50 - 60 cm. Na svakom banku sadimo, u trouglastom rasporedu (cik - cak), po dva reda jagoda sa rastojanjem od 30 - 40 cm između njih. Rastojanje između živića u redu je takođe 30 - 40 cm.
U savremenom gajenju postoje mašine koje dobro pripremljeno zemljište oblikuju u obliku gredica (bankova), preko postavljaju perforiranu foliju, a ispod folije cevi za navodnjavanje po sistemu "kap po kap". U principu kvalitetnije je postavljanje folije mašinski nego ručno.
Folije koje se sada koriste uglavnom su perforirane, a širina rupa je 6 cm ili eventualno 8 cm. Rupe većeg prečnika stvaraju više prostora za razvoj korova. Otvaranje rupa posle postavljanja folija je komplikovanije i praćeno sa oštećenjima folija. Rupe se otvaraju pomoću plinskog plamenika, koji se sastoji od male plinske boce (sa jednim kilogramom butan gasa), gumenog creva sa rukohvatom, ventila za regulisanje protoka plina, metalne cevi i plamenika sa metalnom šoljicom. Bušenje se izvodi cik-cak metodom, odnosno da jedno sadno mesto bude između dva na drugom redu. Najčešće primenjivana folija za dvo i trogodišnju proizvodnju je debljine 0,06 mm ili 0,05 mm. Za jednogodišnju proizvodnju koristi se folija debljine 0,03 do 0,04 mm.
Jagode najčešće sadimo od sredine jula do kraja septembra. Većina rezultata pokazuju da sadnja frigoživića treba da se obavi u julu, najbolje u prvom delu meseca. Za sadnju koristimo sertifikovan sadni materijal, naveden u poglavlju "Kategorizacija živića".
Ako se planira gajenje jagode na foliji najmanje dve ili eventualno tri godine, onda se zemljište mora dobro pođubriti stajnjakom (30 - 40 t/ha) i kompleksnim mineralnim đubrivom NPK 10:12:26 ili 8:5:24 + 1 % Mg u količini 800 kg/ha. Tek posle zaoravanja ovih đubriva pristupa se finoj pripremi zemljišta, pravljenju gredica i postavljanju folija.
Sadnja se obavlja posebnom rašljastom sadilicom, utiskivanjem korena u zemljište do visine korenovog vrata, uz neophodnost da koren po sadnji stoji uspravno.

Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

Begeč je odavno prepoznat kao mesto u kojem se proizvodi čuvena begečka šargarepa, jedan od tri proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom sa teritorije grada Novog Sada. Otuda i incijativa ZZ ”Begečki povrtari“ da se 12. novembra u ovom... Više [+]

Begeč je odavno prepoznat kao mesto u kojem se proizvodi čuvena begečka šargarepa, jedan od tri proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom sa teritorije grada Novog Sada. Otuda i incijativa ZZ ”Begečki povrtari“ da se 12. novembra u ovom mestu po prvi put organizuje manifestacija ”Šargarepijada“. Domaćini najavljuju bogat program. Gosti će, između ostalog, moći da probaju različita jela od ovog povrća, biće organizovano tamičenje u kuvanju gulaša, a čitavu manifestacij pratiće bogat kulturno-umatnički program. Početak manifestacije planiran je za 11. časova kod KC ”Begeč“. Inače, selo Begeč kod Novog Sada važi za mesto u kojem se odvija najveća proizvodnja šargarepe na Balkanu. #sargarepijada

Šargarepa koja ne može da se proda završi u jaslama.

Begečka šargarepa - slatka, sa oznakom geografskog porekla, ima je cele godine, pa se čak izvozi i u zemlje regiona....detaljnije, uskoro na Agroklubu!

Stiglo #mojepovrće #šargarepa #krompir :)

#mojepovrće Biljke su u dobroj kondiciji. Sledeće nedelje kada istekne karenca ubraćemo prvu salatu i probati je. Na kupusu za sada nisu primećene karakteristične štetne vrste insekata, ali se redovno vrši monitoring. Šargarepa se lepo razv... Više [+]

#mojepovrće Biljke su u dobroj kondiciji. Sledeće nedelje kada istekne karenca ubraćemo prvu salatu i probati je. Na kupusu za sada nisu primećene karakteristične štetne vrste insekata, ali se redovno vrši monitoring. Šargarepa se lepo razvija, ima pravilan oblik korena i sa ovim hibridom smo prezadovoljni za sada.

#mojepovrće kraljica šargarepa ;) raste, raste

Dragi ljudi, donosim vam fotografije moga rada ove igre #mojepovrće #bejozaden #šargarepa #salata #kupus, a tu je pasulj, beli, crni luk, vlašik, krompir i mnogo povrća za moju porodicu. Donosim vam "malu tajnu" moje bašte, zagoreli kokošij... Više [+]

Dragi ljudi, donosim vam fotografije moga rada ove igre #mojepovrće #bejozaden #šargarepa #salata #kupus, a tu je pasulj, beli, crni luk, vlašik, krompir i mnogo povrća za moju porodicu. Donosim vam "malu tajnu" moje bašte, zagoreli kokošiji stajnjak odstojao u vodi, #samoprirodno, dobri susedi u povrću #kadifa i po neki pužić ;) kao i bube zlatice/krompiruše..
Ostaje nam samo da probamo plodove rada :D živi bili!