Pretraživanje postova
Švajcarski istraživači su razvili novi dron za merenje biodiverziteta u šumama, koji može da odgurne prepreke i prođe pored njih, saopštio je juče Švajcarski savezni institut za istraživanje šuma. Navodi se da monitoring životne sredine u o... Više [+]
Švajcarski istraživači su razvili novi dron za merenje biodiverziteta u šumama, koji može da odgurne prepreke i prođe pored njih, saopštio je juče Švajcarski savezni institut za istraživanje šuma. Navodi se da monitoring životne sredine u oblastima sa gustom vegetacijom predstavlja veliki izazov za naučnike jer je moguće uzeti uzorke sa pojedinih grana, ali ne i iz dubine krošnji. U početnim testovima dron je odgurivao grane sa i bez lišća i prolazio pored njih. Istraživači navode da žele da još više poboljšaju karakteristike drona da bi bio u stanju da reaguje na nekoliko prepreka istovremeno. Oni su primenili strukturu tela bubašvaba koja je aerodinamična i sastoji se od materijala niskog trenja. #dron #sume
Foto: YouTube/Screenshot
U poslednjih 45 godina izgubljeno je više od jedne trećine svetskih močvarnih staništa, bara, močvara, tresetišta i poplavnih šuma, od kojih zavisi oko 40% biljnih i životinjskih vrsta. ”Svega tri procenta od ukupne zemljine površine čine v... Više [+]
U poslednjih 45 godina izgubljeno je više od jedne trećine svetskih močvarnih staništa, bara, močvara, tresetišta i poplavnih šuma, od kojih zavisi oko 40% biljnih i životinjskih vrsta. ”Svega tri procenta od ukupne zemljine površine čine vlažna staništa, a ta tri, naizgled mala, procenta apsorbuju ugljendioksida koliko i sve šume na planeti zajedno“, napominje predstavnik WWF Adrije Goran Vreljanski. Prema njegovim rečima, krajem ove i početkom sledeće godine planira se sadnja autohtonih poplavnih vrsta drveća na površini od 36 ha na području Specijalnog rezervata prirode Gornje Podunavlje, što je deo regionalnog plana za revitalizaciju četiri vlažna staništa u 2024. na delu Evropskog Amazona. #mocvarnastanista
Foto: Pixabay
U zabludi smo ako mislimo da smo zemlja bogata šumama, tvrdi za Marko Vujić iz Centra za ekološku politiku Fakulteta političkih nauka. On se poziva na podatke javnog preduzeća ”Srbijašume“ i kaže da smo sa manje od 30 odsto pošumljenosti na... Više [+]
U zabludi smo ako mislimo da smo zemlja bogata šumama, tvrdi za Marko Vujić iz Centra za ekološku politiku Fakulteta političkih nauka. On se poziva na podatke javnog preduzeća ”Srbijašume“ i kaže da smo sa manje od 30 odsto pošumljenosti najlošiji đak u regionu. Vujić kaže da, za razliku od tridesetak odsto u Srbiji, Slovenija ima pošumljenost veću od 60 odsto, Crna Gora 60 odsto, a BiH 40 odsto, kao i Severna Makedonija. Čak i Hrvatska, koja nije neki uzorni đak po tom pitanju, ima 35 odsto. Navodi da smo 80-ih godina pošumljavali po 10.000 hektara godišnje, a sada oko 1.000. Kaže da je, uz nelegalnu seču, nedostatak kadrova na terenu glavni krivac za to što imamo sve manje stabala. #sumovitost
Grad Kragujevac je za 2024. godinu predvideo povećana ulaganja u poljoprivredu i razvoj seoskih područja. Iz budžeta će biti izdvojeno 80 miliona dinara za subvencije poljoprivrednicima, što predstavlja značajno povećanje u odnosu na pretho... Više [+]
Grad Kragujevac je za 2024. godinu predvideo povećana ulaganja u poljoprivredu i razvoj seoskih područja. Iz budžeta će biti izdvojeno 80 miliona dinara za subvencije poljoprivrednicima, što predstavlja značajno povećanje u odnosu na prethodne godine. Postoji čak i inicijativa da se ova suma tokom godine dodatno poveća preko rebalansa budžeta. Zajedno sa povećanjem sredstava, raste i broj poljoprivrednika koji učestvuju u programima subvencija. U narednim nedeljama se očekuje pokretanje programa za 2024. godinu, gde se najveća interesovanja predviđaju za nabavku traktora, poljoprivrednih mašina, stoke, opreme za stočarstvo, zasađivanje, plastenika i sistema za navodnjavanje. #agrarnibudzet
Evropska unija mora da obnovi najmanje 20 odsto kopnenih i morskih područja do 2030. i sve narušene ekosisteme do 2050. godine, navodi se u novom zakonu koji je juče usvojio Evropski parlament. "Cilj zakona EU o obnovi prirode o kojem je po... Više [+]
Evropska unija mora da obnovi najmanje 20 odsto kopnenih i morskih područja do 2030. i sve narušene ekosisteme do 2050. godine, navodi se u novom zakonu koji je juče usvojio Evropski parlament. "Cilj zakona EU o obnovi prirode o kojem je postignut dogovor sa državama članicama jeste da se obnove narušeni ekosistemi u svim državama članicama i da se pomogne u postizanju ciljeva EU u oblasti klime i bioraznovrsnosti, kao i poboljšanju sigurnosti hrane", saopštio je EP. U saopštenju se navodi da je više od 80 odsto evropskih staništa u lošem stanju. Da bi se postigli ciljevi EU, članice moraju da do 2030. obnove najmanje 30 odsto staništa u lošem stanju, od šuma, livada, vlažnih staništa do reka i jezera. #obnovaprirode
Danas, oko podne, izbio je požar na Gučevu. Prema nezvaničnim informacijama, kako prenose Lozničke novosti, zapilila se šuma, a na teren su izašla dva vozila vatrogasno-spasilačke jedinice iz Loznice.
Poljoprivrednici okupljeni na sastanku u subotu (3.2.) u Subotici doneli su odluku da zatraže sastanak sa predstavnicima resornog ministarstva kako bi dobili objašnjenje u vezi sa: -pasivnim statusom gazdinstva; -problematikom PIO dužnika;... Više [+]
Poljoprivrednici okupljeni na sastanku u subotu (3.2.) u Subotici doneli su odluku da zatraže sastanak sa predstavnicima resornog ministarstva kako bi dobili objašnjenje u vezi sa:
-pasivnim statusom gazdinstva;
-problematikom PIO dužnika;
-realizacijom dogovorenih kredita sa jedan odsto kamate.
Uz Udruženja poljoprivrednih proizvođača Subotice, sastanku su prisustvovali predstavnici Incijative za opstanak poljoprivrednika Srbije, Udruženja "Naše mleko" iz Šapca, Udruženja "Aradac", Udruženja "Brestovački ratari", Udruženja "Stig" iz Požarevca, Udruženja za spas i opstanak stočara Zapadne Srbije.
Takođe, tu su bili i predstavnici Udruženja "Složni Pidikanci" iz Bavaništa, Saveza udruženja poljoprivrednika Banata, Udruženja proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja, Udruženja "Novoseljanski paori", Udruženja "Dolovački paori", Udruženja poljoprivrednika Sente, Udruženja odgajivača goveda rase "Limuzin" Srbije i Kluba poljoprivrednih proizvođača iz Malog Iđoša.
foto: Đorđe Lalić
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede raspisalo je Konkurs za popunjavanje izvršilačkih radnih mesta. Zapošljavaju se poljoprivredni inspektori u 17 gradova, a traži se 21 poljoprivredni inspektor u pet sektora. Poljoprivredn... Više [+]
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede raspisalo je Konkurs za popunjavanje izvršilačkih radnih mesta. Zapošljavaju se poljoprivredni inspektori u 17 gradova, a traži se 21 poljoprivredni inspektor u pet sektora.
Poljoprivredni inspektori traženi su u Požarevcu, Smederevu, Šapcu, Užicu, Leskovcu, Čačku, Zrenjaninu, Kikindi, Sremskoj Mitrovici, Kragujevcu, Kraljevu, Kruševcu, Vranju, Beogradu, Zaječaru, Pirotu i Nišu.
Izbor kandidata sprovodi se iz više obaveznih faza u kojima se proveravaju opšte funkcionalne, posebne funkcionalne i ponašajne kompetencije i faze u kojoj se sprovodi intervju sa komisijom.
Rok za podnošenje prijava je osam dana, a počeo je juče, 1. februara. Radni odnos zasniva se na neodređeno vreme.
Opis poslova, kao i više informacija o uslovima koje kandidat treba da ispuni, o načinu prijave kandidata, neophodnoj dokumentaciji i procesu selekcije možete pronaći na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede:
http://www.minpolj.gov.rs/javni-konkurs-za-popunjavanje-izvrsilackih-radnih-mesta-u-mpsv-sektor-poljoprivredne-politike/
Foto: Depositphoto/simazoran
Višegodišnji zasadi voća i vinove loze u Šumadiji nalaze se u dobrom stanju. Rezidba starijih zasada šljive i jabuke krenula je još u periodu kasne jeseni i sada su te biljke u fazi mirovanja, dok se mlađi zasadi ostavljaju za februar i poč... Više [+]
Višegodišnji zasadi voća i vinove loze u Šumadiji nalaze se u dobrom stanju. Rezidba starijih zasada šljive i jabuke krenula je još u periodu kasne jeseni i sada su te biljke u fazi mirovanja, dok se mlađi zasadi ostavljaju za februar i početak marta jer ako se obavi rano mrazevi mogu da na presečenom delu prouzrokuju sušenje biljke. Ono što nedostaje Šumadiji je radna snaga u vidu kvalifikovanih ljudi za rezidbu pa se zbog toga ova mera obavlja i u januaru. Rezidba voća u Šumadiji uveliko je u toku a posebno je ova mera aktuelna u zasadima jabuke i kruške koje nisu toliko osetljive na niske zimske temperature. Kada su zaštitne mere u pitanju obavljaju se i zimski pregledi zasada. #rezidbavocaka #vinogradi
Prošlogodišnji protesti poljoprivrednika koji se bave mlečnim govedarstvom mogli bi da se nastave i u ovoj godini jer su proizvođači u Šumadiji i dalje zabrinuti zbog smanjenja stočnog fonda, razlikama u ceni predaje mleka koja dovodi do ug... Više [+]
Prošlogodišnji protesti poljoprivrednika koji se bave mlečnim govedarstvom mogli bi da se nastave i u ovoj godini jer su proizvođači u Šumadiji i dalje zabrinuti zbog smanjenja stočnog fonda, razlikama u ceni predaje mleka koja dovodi do ugrožavanja malih farmi i zabrinutosti da ćemo kao država zavisiti od uvoza. Proizvođači predlažu i konkretne mere i zalažu se za formiranje asocijacija koje će u Poljoprivrednoj komori predstavljati sve grane proizvodnje. Milija Palamarević iz Knića je jedan od najvećih stočara u Šumadiji, ima 104 krave i predaje oko 2.000 litara mleka. Međutim kao predsednik Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije i on je zabrinut za opstanak manjih proizvođača. #uzgojgoveda #sumadija
