Poljoprivredni fakultet Zemun: Godina za ponos i jubilej

Malo koja obrazovna ustanova u Srbiji može se pohvaliti ovakvim jubilejom, kao što to može Poljoprivredni fakultet. Za sto godina postojanja ovaj fakultet obrazovao je armiju od 24.000 inženjera i preko hiljadu doktora nauka.

A sve je počelo prije točno jednog stoljeća, 28. marta 1919. godine, kada je Simo Lozanić, zajedno sa Julijem Stoklasom, profesorom agrikulturne hemije iz Praga osnovao Ustanovu koja već sto godina obrazuje mlade stručnjake iz oblasti agrara. Koliko se sama nastava danas razlikuje od one nekada i šta je to što ovaj fakultet izdavaja, otkrio nam je dekan Poljoprivrednog fakulteta prof. dr. Dušan Živković. 

"Poljoprivredni fakultet do sada obrazovao je oko 24.000 inženjera, hiljadu doktora nauka i nekoliko stotina magistara i specijalizanata. Žestoka armija ljudi koja je pratila i prati poljoprivredu SFRJ. Moglo bi se reći da smo na neki način bili osnova, osnovna grana sa koje su se kalemili ostali fakulteti poput fakulteta u Novom Sadu, Nišu, Podgorici, Skoplju.

Prvi Poljoprivredni fakultet u Jugoslaviji bio je naš, a zatim i u Zagrebu. Za ova dva fakulteta se slobodno može reći da su nosioci tokova poljoprivrede. U to vrijeme sam fakultet počeo je sa četiri profesora i samo nekoliko studenata. Kasnije su rasle i potrebe zemlje i mi smo se na neki način vrlo brzo razvijali," kaže dekan Dušan Živković. 

U godini jubileja, Poljoprivredni fakultet prisutan je u svim porama društva, danas on ima devet odsjeka, osam instituta i 31 katedru na kojoj se školuju mladi stručnjaci.

"Na samom fakultetu se trenutno nalazi devet nastavnih odsjeka, u perspektivi će biti još jedan nastavni odsjek i naš fakultet je specifičan možda i po tome što pokriva razne segmente, od baznih nauka koje su stvorile poljoprivredu, poput agrohemije, pedologije, ratarstva, stočarstva, voćarstva, zaštite bilja, agroekonomije, sama organizacija fakulteta u velikoj mjeri slična je Univerzitetu."

Modernija nastava, bolji odnos profesora i studenata

Nastava na Poljoprivrednom fakultetu dosta se razlikuje u odnosu na nekadašnju, sam moderniji način predavanja dovodi i do prisnijeg odnosa studenata i profesora. Modernizacija i okrenutost ka Evropi uticali su na to da se ovaj fakultet nađe u samom vrhu, kada je u pitanju obrazovanje u agraru.

"Nastava je danas dosta aktivnija i sam pristup studenata je drugačiji. Predavanja su nekada tekla na neki zvaničniji i oficijalniji način. Danas je odnos profesora i studenata dosta drugačiji, čitav tok nastave preko prezentacija i seminara razlikuje se dosta od nekadašnjeg načina," ističe dekan Živković.

Dani karijere i savjetodavne službe kao pomoć mladim stručnjacima

Na padinama planine Zlatar pod nadzorom stručnjaka sa Poljoprivrednog fakulteta iz Zemuna, nalazi se imanje koje pokriva sve segmente voćarstva i povrtarstva, na kome se siju i neke zaboravljene sorte žita i pšenice, bez upotrebe pesticida.

"Imamo naše imanje koje je malo manje od stotinu hektara, ono pokriva segmente voćarstva, povrtarstva, dijela prehrambene tehnologije, dijela hidrologije, samo imanje slično je nekim širim imanjima u okruženju ex YU. Maribor ima značajno veće, dok Zagrepčani imaju imanje slično našem. Same savjetodavne usluge do sada su išle prilično loše i mi se trudimo da to popravimo poboljšamo, proširimo," naglašava dekan Živković. 

O kursevima koje organizuje ova ustanova dekan kaže: "Imamo kurseve koji teku i sada, poput kurseva za proizvodnju rakije, kao i kursevi vezani za ratare. U planu su nam kursevi za obuku malinara od genetike do prerade, u planu je i organizacija kurseva u saradnji i sa Ministarstvom poljoprivrede u kontekstu permanentnog obrazovanja i zaposlenih u Ministarstvima bilo da su to zaposleni u direktnom ministarstvu ili dodirnim službama, neki od programa već sada teku. Što će biti odlično kako u pogledu teorijskih tako i praktičnih znanja ne samo studenata već i svih zainteresovanih."

O promociji fakulteta kao i Danu karijere Živković dalje dodaje: "Karijerni dan na fakultetu organizuje se, a neki od kurseva su otvorenog tipa i svi su dobrodošli. Naši studenti radili su niz promocija i plasman određenih ideja, dosta je sam odnos prema tom vidu aktivnosti promijenjen u odnosu na pet ili šest godina unazad. I uklapamo se u sam tok informacija na dobar način." 

Novine prilikom upisa brucoša i dobra saradanja sa okruženjem

Kako ističu, do samih studenata dolaze direktno ili indirektno preko sajmova obrazovanja kao i društvenih mreža. Ovakav način koristan je kako za obrazovanje, potencijalnih studenata, tako i samu zemlju, jer Srbija nema dovoljan broj obrazovnog kadra. Uz sam fakultet studenti grade i sebe i u akademskom i u ličnom smislu i to je indirektna korist za sve studente. 

"Do samih promjena će doći sljedeće godine, tiče se nastavnog programa u zaštiti životne sredine u proizvodnji hrane. Sam program se pokazao kao veoma interesantan i posećen na master nivou i osnovne studije tog tipa biće akreditovane. Što može biti jako bitno, i ostali programi su se za nijansu mijenjali i prilagođavali modernim tokovima i trendovima," poručuje Dušan Živković.

Saradnja sa inostranim fakultetima - spoj stručnjaka iz različitih oblasti

Kao eminentna ustanova Poljoprivredni fakultet sarađuje sa brojnim inostranim fakultetima sa kojima rade na raznim projektima, što potvrđuju i riječi dekana: "Fakultet ima izuzetno dobre kontakte sa velikom brojem fakulteta uglavnom onim u Evropi i na Istoku, kao i u Americi. Direktna saradnja na konkretnim projektima postoji, timski rad u koji su uključene mnogobrojne institucije iz više zemalja. Imali smo veoma veliki projekat "Area" čiji je nosilac bio Poljoprivredni fakultet. Bilo je i manjih parcijalnih projekata."

Svetosavska nagrada kao kruna stoljetnog kontinuiteta

Ministarstvo prosvjete, nauke i tehnološkog razvoja dodelilo je Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu Svetosavsku nagradu, za stogodišnji kontinuitet rada i posvećenost sticanju statusa vodeće visokoškolske ustanove u regionu u oblasti poljoprivrede i prehrambene tehnologije. Ovo je još jedan od razloga zbog čega se ovaj fakultet nalazi na samom vrhu visokoškolskih ustanova u Srbiji.

"Budući brucoši ne treba da budu sumnjičavi i razmišljaju šta će im sam fakultet donijeti. Treba da se vode logikom da završavaju dva fakulteta, da će steći jedno veliko obrazovanje - životno koje će im pomoći u svim sferama preko porodice do društva i struka. Sve je više onih studenata koji dolaze iz razvijenih sistema i organizovanih proizvodnji kako bi završili fakultet i vratili se da nastave sa proizvodnjom. Da se izgrade kao civilizovani akademski ljudi, a da li će to unovčiti ili iskoristiti to je sekundarno,“ zaključuje dekan Živković.