Uređenje kanalske mreže za odvodnjavanje i navodnjavanje, novcem iz Abu Dabi fonda, započeto je u ataru opštine Žitište.
Mnogi davno izgrađeni kanali u Srbiji su zapušteni i ne mogu se koristiti. Novac iz Abu Dabi fonda usmeren je na uređenje i proširenje kanalske mreže, koja će služiti za navodnjavanje i odvodnjavanje parcela.
Radovi na prvim projektima čišćenja kanala su počeli u Vojvodini, u Žitištu, a u narednom perodu biće pokrenuti i u Centralnoj Srbiji.
U prvoj fazi je predviđeno da se privedu nameni kanali koji će omogućiti zalivanje novih 50.000 hektara u čitavoj zemlji.
"Veoma sam zadovoljan što su ovde u Vojvodini počeli prvi radovi na realizaciji 11 projekata. Četiri danas, još pet će započeti narednih dana, a još dva u toku godine, koji su prijavljeni za finansiranje iz Programa za navodnjavanje - Abu Dabi fonda. Zajedno sa projektima u Centralnoj Srbiji, sprovodićemo radove koji će dovesti do izgradnje sistema za navodnjavanje, koji će pokrivati više od 50.000 hektara. U okviru prvog projekta u naselju Međa, 17 kilometara dug kanal za odvodnjavanje biće pretvoren u dvonamenski. Tako će po potrebi služiti i za navodnjavanje i za odvodnjavanje", rekao je Igor Mirović, predsednik vlade AP Vojvodine.
Mirović je napomenuo da je ključna stvar da se nijedne godine ne stane u realizaciji ovakvih programa. Ovo što je započeto preko Abu Dabi fonda, što koordinira Vlada Srbije preko nadležnog ministarstva, a u čemu će i Pokrajinska vlada pomagati, mora imati potpuni kontinuitet. I to sve dok se broj hektara pod sistemima za navodnjavanje ne približi evropskom proseku. To podrazumeva kontinuirani rad u narednih pet do deset godina.
"Zbog toga će 31. avgusta na sednici pokrajinske Skupštine na dnevnom redu biti predlog odluke o dodeli dodatnih 100 miliona dinara preduzeću 'Vode Vojvodine' za pripremu projektne dokumentacije za drugu fazu izgradnje sistema u Vojvodini iz Abu Dabi fonda. Narednih godina ćemo u značajnijim finansijskim iznosima podržati ove projekti. Potpuno smo spremni, radovi kreću, i u budućnosti u ovoj oblasti više ne sme biti stajanja. Na to nas opominje i vreme", dodao je predsednik vojvođankse Vlade.
U Srbiji se navodnjava svega 3% obradivih površina. Toje daleko ispod evropskog proseka koji iznosi oko 20% oranica. U cilju povećanja površina pod zalivnim sistemima država je odvojila značajan novac za subvenicionisanje nabavake opreme za zalivanje i bušenje bunara.
Iz Ministarstva poljoprivrede odgovor na posledice svih vremenskih prilika i neprilika je - navodnjavanje. Ove godine u te svrhe biće uloženo skoro 1,5 milijardi dinara. Resorni minisatar Branislav Nedimović istakao je da se ovome nije poklanjala velika pažnja u protekle dve, tri decenije.
"Ova Vlada se uhvatila u koštac sa time. Zahvalan sam svim mojim prethodnicima koji su omogućili da dođe do realizacije ovoga. Mi više ne stajemo. Ovih 11 projekata i 50.000 hektara koji će se navodnjavati su samo početak. Cenim da u naredne dve do tri godine, posebno iz Abu Dabi fonda, koji je 100 miliona dolara, možemo da završimo toliko posla, da pređemo šestocifrenu cifru u broju hektara koje ćemo zalivati", rekao je Nedimović.
Mirović i Nedimović u obilasku početka radova
On je napomenuo da su prva četiri započeta projekta i najmanja. Među njima je i dvonamenski sistem Međa. Ostali su mnogo veći.
Zadatak države je da se klimatskim promenama suprotstavi znanjem, naukom i finansiranjem, rečeno je ovom rpilikom. Odgovor na sušu su sistemi za navodnjavanje, a kasnije i elektrifikacija polja. U planu je i novi sistem protivgradne zaštite zasnovan na potpuno digitalnom sistemu i uvezivanju sa najsavremenijim tehničkim rešenjima koja postoje.
"To radimo sa firmom 'Trajal' iz Kruševca. Znači, naša pamet. Što je za drumski saobraćaj auto-put, to je za poljoprivredu navodnjavanje", slikovito je objasnio Nedimović i dodao: "Ovde se konkretno uklanja kompletno rastinje, a radi se i produbljivanje samog kanala da bi voda gravitaciono mogla da ide od Begeja 17 kilometara kroz kanale. Rade se i ustave sa nižim profilima, da ne bi došlo do izlivanja. Tako može da se kontroliše nivo vode. To ćemo raditi na ostale tri lokacije na kojima su radovi počeli. Pet regionalnih sistema zahtevaju drugačiju vrstu radova i crpne stanice. To su znatno složeniji poslovi".
Pripremni radovi na kanalu Srpski Itebej- Međa podrazumevaju mašinsko tarupiranje vegetacije bagerskim i traktoriskim tarupom. Zemljani radovi obuhvataju uređenje inspekcione staze, mašinsko izmuljavanje kanala i razastiranje deponija od izmuljenja. Takođe, sprovode se i radovi na objektima koji se nalaze na kanalskoj mreži i obuhvataju rekonstrukciju cevastih propusta. Vrednost investicije je 142.000 evra, odnosno 17.172.000 dinara.
Košenje trske
Ovo pitanje postavili smo poljoprivrednicima iz Međe. Oni su pozdravili uređenje kanala, ali smatraju da njima neće mnogo pomoći.
"Ovaj sistem bi trebao da dâ svoje rezultate i ja ne sumnjam u to, ali za male poljoprivrednike on neće puno značiti, jer u Međi još nije izvršena komasacija. Kupiti jedan sistem za navodnjavanje nije mala para. Ne znam da li će država da nekom odobri sredstva da bi navodnjavao pola jutra. Treba da ima opravdanosti i da taj sistem sutra bude održiv. Mi takvih parcela nemamo u selu. Seljak iz Međe neće osetiti ništa od ovog čišćenja kanala. Korist će imati veliki, pre svega Mrkšićevi salaši i Matijević. Ja obrađujem malo zemlje, jer sam u penziji. Samo četiri hektara", kaže Tomislav Stojanov, poljoprivrednik iz Međe.
"Svakako da će kanali pomoći poljoprivredi, biće tu i podzemnih voda više, biće više rose. Ko bude mogao da zaliva svoje parcele imaće pun efekat. Deca i penzioneri će imati uživanje zbog pecanja. Ja radim nekoliko hektara jer sam u penziji od skoro. Neću uvoditi sistem za navodnjavanje na svoje parcele, jer moje njive nisu blizu kanala. Ima velikih proizvođača koji će to koristiti i ovo je za njih pun pogodak. Još da je urađena komasacija ne bi bilo problema", smatra poljoprivrednik Velizar Radlovački.
Opština Žitište i sama podržava izgradnju kanalske mreže. U Banatskom Karađorđevu, u novembru bi po završetku komasacije, od 5.600 hektara, koliko je ukupno u ataru ovog sela, 2.000 hektara bilo obuhvaćeno izgradnjom novog sistema za navodnjavanje.
"Radovi bi trebali da koštaju oko 88 miliona. U razgovorima sa zvaničnicima iz pokrajine i republike dobili smo podršku za ovaj posao. Ako ne bude drugih izvora finansiranja, mislim da ćemo u sistemu sufinansiranja sa 'Vodama Vojvodine' završiti taj poduhvat za dve do tri godine. Na ovom terenu voda se često zadržava, tako da bi kanali bili dvonamenski. Ovo radimo na inicijativu građana", objasnio je Mitar Vučurević, predsednik opštine Žitište.
Čedomir Janjić, gradonačelnik Zrenjanina dodao je da nema nema bolje vesti za proizvođače od ove: "Svedoci ste i da smo u prethodne dve godine kao lokalna samouprava značajna sredstva izdvojili za bušenje bunara u zrenjaninskom ataru. To se pokazalo kao dobra investicija posebno ove godine. Ovu akciju nastavićemo i naredne godine".
Projekti za navodnjavanje iz kredita Ujedinjenih Arapskih Emirata realizovaće se na teritoriji cele Srbije. Za prvih jedanaest postoji spremna projektna dokumentacija. Pored dvonamenskog sistema Međa, zemljani radovi i izgradnja ustava realizuju se na kanalima dvonamenskog sistema Itebej I, Rečej i Jankov most I i II.
Foto: Jasna Bajšanski
Foto prilog
Tagovi
Autorka
Zbog suše privremeni otkaz za 615 radnika u firmi koja proizvodi penušava vina
Edamame je naziv za dobro poznatu mahunarku - jede je i Novak Đoković
Nije platio saobraćajnu kaznu, pa u zatvor otišao - traktorom
Protest zbog naplate takse u NP "Tara" - plaćanja oslobođeni i vozači sa užičkim tablicama
