Usporavanje svetskog rasta, "drži" niske cene

Prema nepodeljenom mišljenju publike, veoma efektno predavanje na 12. Zimskom savetovanju farmera na Tari, koje je organizovao Klub 100P plus, održao je bivši ministar poljoprivrede i sadašnji konsultant SEEDEV-a (South East Europe Developement), Goran Živkov. Tema je bila "Tržišna i cenovna očekivanja u narednom periodu". To je bio pravi povod za intervju sa ovim stručnjakom. Evo prvog dela.

Za koje proizvode možemo očekivati dugoročno nizak cenovni trend?

Za žitarice, uljarice i neka mesa. Cene najviše zavise od potražnje. Svet je i dalje u povećanoj potražnji. Zanimljivo je da pada potražnja kupusa u poslednjih 10 godina, a za svim ostalim proizvodima raste tražnja, zato što imate više ljudi. Više ljudi će biti na svetu ali je pitanje da li će oni biti bogatiji. U sledećih 10 godina FAO i OECD zajedno sa MMF-om prognoziraju usporavanje privrednog rasta. Pre svih u Brazilu u Argentini koji su imali veliki rast GDP-a predhodnih godina, u zemljama koje se bave naftom, dakle UAE i Saudijska Arabija kao i sever Afrike i naročito u Kini. Kina ima rast od 4% za razliku od skorašnjeg od 9%. U toj zemlji je visok GDP bio osnovni pokretač rasta tražnje za žitaricama i uljaricama. Sada to ne može da bude toliko. I u zemljama u razvoju će doći do nižih cena. Očekivanja su da će se Evropa, Amerika i Japan oporaviti, ali taj rast ne vodi do povećane potrošnje hrane. Oni su već na maksimalnoj potrošnji hrane. Kada je reč o srednjeročnim prognozama zalihe kukuruza i pšenice su na istorijskim maksimumima, tako da su potražnja i potrošnja izbalansirane.

Graf 1. Očekivana potrošnja pšenice i kukuruza

Koji su razlozi da se kod uljarica ipak izdvaja soja?

Ni jedna kultura nije rasla kao soja u predhodnih 10 godina. Visoka cena soje i sojine sačme bila je izazvana pre svega velikom potražnom u Kini. Potražnja je rasla brže nego potrošnja i zato su cene bile visoke. Srbija je bila godinama najveći proizvođač soje. Sada Italija i Ukrajina imaju veću proizvodnju.

Graf 2. Potrošnja uljarica i biljnih ulja

Proizvodnja raste zbog visoke cene i u EU zbog proizvodno vezanih subvencija. Mislim da je reč o 11 zemalja. Subvencioniše se da bi popunili proteinsku strategiju Evropske unije. Moramo iznaći novu strategiju zbog veće konkurencije u regionu i smanjene potražnje u svetu. Svakako i druge zemlje idu u non GMO program koji je nama bio specifičan.

Šta će biti sa šećernom repom?

Ova godina je prelomna za šećernu repu. Nakon konstantog pada u poslednje tri godine u avgustu 2015. cena je počela da se oporavlja. Ma koliko delovalo strašno rekao bih da je uspeh da je samo jedna šećerana prestala sa radom. Veliki je bio pritisak.

Šećerane su gubile veliki novac pa su to prenele na proizvođače šećerne repe. Mi smo prošlu godinu završili sa nikad lošijim rezultatom u proizvodnji šećerne repe. Cena koju šećerane nude proizvođačima se oporavlja. Mi smo imali dodatni problem sa cerkosporom. Izazov pred nama je kako dugoročno povećati proizvodnju šećera po hektaru. Mi smo sa 6 t šećera po hektaru unapredili proizvodnju na 8 t. To je lep napredak. Ali zemlje poput Nemačke i Španije imaju 12, 13 i 14 tona. Prosek EU je 11 tona. Mi sa ovom proizvodnjom dugoročno ne možemo da budemo konkurentni. Nemam dilemu da možemo sa 8 t šećera po ha da dođemo do 10 t što bi nam garantovalo da ostajemo na mapi proizvođača šećera.

Graf 3. Potrošnja šećera

Da li nizak procenat šećera možemo da zahvalimo i obračunu sadržaja šećera u repi na koju se godinama proizvođači žale?

I da i ne. U prošloj sezoni seljaci se nisu žalili. Znam da su uzorci slati u Kapošvar i u Britaniju pa su dobijeni približni rezultati. Cerkospora nam je smanjila digestiju za 2% i to je najveći problem.

Kakva je Vaša preporuka proizvođačima - da li da seju šećernu repu?

Ona je teška za obradu, velika za ulaganje, ali realno ona je najprofitabilnija. Trenutna cena na tržištu garantuje zaradu. Iskustvo je pokazalo da ako je cena šećera niska, šećerane će gledati da ukradu na digestiji, ali imamo i slučajeva da ako je cena šećera dobra, šećerane su častile proizvođače. Mislim da treba ući u tu proizvodnju.

Kolike setvene površine pod šećernom repom očekujete ovog proleća?

Nadam se da će biti 50-55.000 ha. Nama je nekad trebalo 75.000 ha da bi obezbedili EU kvotu i obezbedili domaće potrebe. Mi sad to radimo sa 50.000 ha bez problema. Povećali su se i prinosi i sama konverzija u šećeranama. Ako izgubimo i te smanjene površine neće biti dobro za poljoprivredu Srbije.

Kakve su procene za proizvodnju povrća?

Kod nas raste i izvoz i uvoz povrća. Sa baštenske proizvodnje prelazimo na specijalizovanu proizvodnju. Raste potrošnja kroz supermarkete gde povrće dolazi iz uvoza i naših velikih proizvođača. Mi spadamo u top 10 izvoznika paprike. Naša šargarepa se nalazi i u Slovačkoj, Bugarskoj, Grčkoj, Nemačkoj. Veliki proizvođači treba da se organizuju u izvozu, a ne da stranci dolaze kod nas i kupuju robu po domaćim cenama.

Najveći ste optimista kada je reč o proizvodnji voća, pre svega šljive i maline. Gde je uporište za taj optimizam?

Trendovi kod šljive su jako dobri. Srbija je lane izvozila više šljiva nego jabuka. I to ne samo na rusko tržište. Izvozili smo i svežu i zamrznutu šljivu, kao i sušenu. Ostvarili smo lep devizni priliv. Sve više se podižu profesionalni zasadi šljiva. Zbog manjeg prinosa od jabuke, šljiva nije interesantna za, recimo, Holandiju ili Nemačku. Kod njih se smanjuje ta proizvodnja, a mi tu rupu popunjavamo. Šljiva nije toliko rizična. Možete da je prodate ali i da je preradite.

A maline?

Maline su zaista naša najlepša priča. Ostvarili smo 300 miliona evra od izvoza. Prošle godine smo proizveli najviše malina, čak 100.000 tona. Drago mi je da se malina širi. Ona je počela u Valjevu, odatle je prešla u Guču, Lučane i Arilje, pa pre 5 godina i u Ivanjicu. Ona je danas u Prijepolju gde je lane proizvedeno 5.000 tona.

I u Ratkovu gaje malinu

Ja sam se zaprepastio da pojedini klijenti hoće da gaje malinu i u Vojvodini. Mogu da je rade u plasteničkoj proizvodnji, sa sortama dugog roda, ili čak i na otvorenom polju. Neće malina nikad doživeti bum u Vojvodini kao što je sada to slučaj sa krastavcima, ali će biti zanimljiva određenom broju proizvođača.