Agrarna politika zemalja zapadnog Balkana nije usklađena sa ZPP-om Evropske unije?

Jedan od glavnih političkih ciljeva zemalja zapadnog Balkana je pristupanje Evropskoj uniji. Nakon što je to učinila Hrvatska 2013. godine, na čekanju su Srbija, Crna Gora, Republika Severna Makedonija i Albanija koje imaju službeni status država kandidata. Sa Crnom Gorom i Srbijom otvoreni su pristupni pregovori i poglavlja, dok se Bosna i Hercegovina smatra potencijalnom državom kandidatom.

Iz perspektive poljoprivrednog sektora, za ove države Zajednička poljoprivredna politika (ZPP) predstavlja merilo za postavljanje njihovih budućih agrarnih politika. 

Tim povodom napravljena je analiza onih koje se trenutno sprovode u navedenim zemljama, prvenstveno kada je reč o podsticajima kao i o njihovom usklađenosti sa ZPP-om pod naslovom "Poljoprivredne politike i procesi pristupanja Evropskoj uniji na zapadnom Balkanu: težnje nasuprot stvarnosti". Autori ovoga članka su Slovenci Emil Erjavec, Tina Volk i Miroslav Rednak i Pavel Siaian (Španija) i Marius Lazdinis (Belgija). 

Na dan pristupanja EU, država pristupnica mora biti u stanju da sprovodi ZPP ove zajednice. Autori studije napominju kako verzija tog obimnog dokumenta, a kog se zemlje kandidati moraju pridržavati, podleže reformama. Poslednja takva je bila 2013., a u EU se trenutno pregovara o ZPP-u za programsko razdoblje nakon 2020. godine što neće biti lak zadatak za zemlje zapadnog Balkana. Tim više što na ovaj sektor utiču pritisci različtih domaćih interesnih grupa - od samih poljoprivrednika, preko poreznih obveznika i potrošača do ekološki grupa, ističe se u radu. 

Dakle, u ovoj studiji analizirali su stratešku agrarnu politiku, veličinu i raspodelu finansijskih sredstava, direktne podrške proizvođačima, mere za poboljšanje konkurentnosti, politiku održivosti i korist koju javna dobra imaju za agrarni sektor kao i kvalitet života i zapošljavanje u ruralnim područjima. 

Autori su došli do nekoliko ključnih zaključaka, a najvažniji je taj da iako koraci koje su zemlje preduzele da bi se u budućnosti zaista pridržavale ZPP-a, što je navedeno u njihovom i srednjoročnom i dugoročnom planu, agrarna politika koja se trenutno u njima sprovodi odstupa od tih nastojanja i planova. 

"U praksi zapravo sprovode onu vrstu politika koje su optimalne iz perpsektive domaće (nacionalne) ekonomije. Ali, ključni aspekti procesa pristupanja EU koji uslovljavaju ove zemlje da prilagode svoje modele ZPP-u su pregovori o pristupanju i predpristupna IPARD podrška", zaključuju u ovom dokumentu. 

Dakle, ispred sedam zemalja je još mnogo posla u ova turbulenta vremena u kojima se mora prilagoditi EU Zajedničkoj poljoprivrednoj politici koja je i sama pred značajnim promenama. 

Članak u celosti možete preuzeti u dokumentu ispod teksta.