Kako oterati zmije? Urednom baštom, mirisima i drugim životinjama

Prisustvo zmija plaši savremenog čoveka, ali treba znati da ih ne treba ubijati. One imaju svoju funkciju i kada bi nestale veoma brzo bi došlo do povećanja glodara i drugih štetnih organizama kojima se hrane. Na njihovom jelovniku su miševi, pacovi, krtice, voluharice i razni insekti.

Najviše ih susrećemo tokom proleća i leta, kada se temperatura kreće između 26 do 32 stepena Celzijusa. Najaktivnije su u ranim jutarnjim i kasnim večernjim satima. Kada su visoke letnje temperature one se skrivaju, ali će se njihova aktivnost povećati krajem leta i tokom jeseni. Kad nema hrane za njih, same će otići.

Šta im ne odgovara?

Zmijama ne odgovara kada je zemljište i imanje uredno i čisto. Privlači ih zarasla trava i otpad, jer tada imaju skloništa i hranu. Na takvim mestima često je mnogo miševa ili pacova. Trava treba da se redovno kosi i uklanja pokošena. Uklanjati gomile šuta, kamenja, drveta zaraslog u travu. Orezujte žbunje, drveće i ukrasne biljke. Više im odgovara travnata površina, dok izbegavaju šljunak i čvrste površine.

Ako imate ljubimce, ne ostavljajte njihovu hranu na otvorenom. Isto važi i kada je u pitanju hrana za ptice.

Izbegavajte postavljanje fontana, kupališta za ptice i veštačkih jezera suviše blizu kuće i objekata. Voda će ih privući.

Zmije ne čuju, ali odlično registruju vibracije. Možemo ih oterati različitim uređajima koji emituju vibracije.

Ne vide, ali imaju dobar njuh

Razni mirisi nisu prihvatljivi za njih, kao što su amonijak, sirće, eterična ulja, sumpor u prahu i naftalin. Amonijak je miris koji najmanje podnose. Dovoljno je natopiti stare krpe sa njim i ostaviti na nekoliko mesta u dvorištu. Sličan efekat ima i sirće kada se tretiraju površine oko bazena.

Ulje karanfilića i cimeta u kombinaciji svojim mirisom rasteruje ove gmizavce. Zaobilaze mesta gde je postavljen naftalin. Kako bi ga zaštitili od kiše i vremenskih prilika, stavljamo ga u odsečeni deo plastične flaše koju smo prekrili kako ga kiša ne bi isprala.

Soda bikarbona može biti saveznik. Postavljaju se male hrpice. Kada soda počne usvajati vodu ispušta miris koji je neprijatan za ove nepoželjne goste. Istu ulogu imaju kocke za potpalu.

Kod izbora biljaka koje uzgajamo možemo odabrati vrste kao što su limunska trava, pelin, beli i crveni luk.

Od belog luka možete napraviti repelent. U blenderu usitnite deset čenova s malo vode da dobijete pastu. Dodajte malo ulja i kratko miksajte da se masa ujednači. Čuvajte poklopljeno najmanje jedan sat pre upotrebe. Dovoljno je par kapi smese istresti na površinu koju želimo zaštititi. Tretiranje površina se ponavlja posle svake jake kiše ili posle dve do tri sedmice. Beli i crveni luk se smatraju najefikasnijim biljnim repelentima zbog sadržaja sumpora.

Mnoge životinje su im neprijatelji, a to su ježevi, morke, svinje, kokoške. Ako ih imate na imanju, manja je verovatnoća da će vas posetiti zmije.

U poljoprivrednim apotekama se mogu kupiti repelenti u obliku spreja ili praha koji se nanose na objekte, staze i mesta koja želimo zaštiti.