Za očuvanje bioraznovrsnosti u svetu je 2010. godine postavljeno 20 ciljeva, a do sada je samo njih šest ispunjeno i to delimično, stoji u izveštaju UN-a.
Peto izdanje UN-ovog globalnog izveštaja o biološkoj raznovrsnosti daje uvid u stanje prirode u svetu, koje je, kako stoji u izvešću, vrlo loše.
Ovogodišnja studija se smatra posebno značajnom jer služi kao završni izveštaj za 20 ciljeva postavljenih još 2010. godine, a većina njih je trebalo da bude postignuta do kraja ove godine.
Međutim, niti jedan od onih koji se tiče zaštite ekosistema i promovisanja održivosti nije u potpunosti ispunjen, a smatra se da je samo njih šest delimično postignuto.
EK predlaže: Manje pesticida i đubriva, ali i podsticaji za organsku proizvodnju?
Prekomerno ribarenje, eksploatacija, klimatske promene, zagađenost i invazivne strane vrste neki su od uzroka gubitka bioraznovrsnosti i degradacija ekosistema.
Svetle tačke uključuju pad stope krčenja šuma, iskorenjivanje invazivnih stranih vrsta sa više ostrva i povećanje svesti o biološkoj raznovrsnosti i njenoj važnosti u celini.
Međutim, ovaj ohrabrujući napredak ne može da prikrije činjenicu da prirodni svet teško pati i da se situacija pogoršava. Na primer, finansiranje akcija povezanih sa biodiverzitetom procenjuje se na između 78 i 91 milijarda dolara godišnje, što je ispod potrebnih stotina milijardi.
Ta je brojka zaostala za količinom novca koja se troši na aktivnosti štetne za bioraznovrsnost, uključujući oko 500 milijardi dolara za fosilna goriva i druge subvencije koje uzrokuju degradaciju okoline.
"Živi sistemi Zemlje u celini su ugroženi", kaže Elizabet Mrema, izvršna sekretarka Konvencije o bioraznovrsnosti, koja je objavila izveštaj.
"Kakogod, stopa gubitka biodiverziteta je dosad neviđena u istoriji čovečanstva, dok se pritisci povećavaju", napomenula je.
Dodala je da kontinuirana degradacija prirode povećava verovatnost širenja bolesti poput novog virusa korona na čoveka.
Masovna prenamena zemljišta iz šumskih u poljoprivredna i izlovljavanje krivci za COVID-19?
Izveštaj poziva i na osam hitnih promena da bi se zaustavilo propadanje prirode, uključujući obnovu ekosistema, redizajn poljoprivrede i smanjenje konzumacije mesa i ribe.
Tagovi
Autorka
