Nove genomske tehnike u EU - sledi bitka oko uređivanja gena?

Nove genomske tehnike (NGT) dobile su podršku Evropske komisije, a nevladine organizacije najavljuju intenzivnu kampanju protiv ove odluke u narednim godinama, piše euractiv.

Drugi godišnji izveštaj o strateškom predviđanju predstavljen protekle nedelje implicira na uređivanje gena u poljoprivrednom sektoru.

"Biotehnologija, uključujući nove genomske tehnike mogla bi da odigraju ključnu ulogu u razvoju inovativnih i održivih načina zaštite bilja od štetočina, bolesti i uticaja klimatskih promena", navodi se u dokumentu izvršne vlasti Evropske unije.

Izraz NGT opisuje brojne naučne metode korišćenja genoma za promenu sa ciljem genetskog inženjeringa određenih osobina u biljkama poput tolerancije na sušu i otpornosti na štetočine. Za razliku od GMO-a, koji prenose gene između vrsta, NGT indukuju promene unutar iste vrste.

Međutim, Sud pravde Evropske Unije (ESP) 2018. stavio je GMO i NGT kao istovetne navodeći da bi poslednji u načelu trebalo da budu pod direktivom o GMO-u što je, kako navodi Euractiv iznenadilo i nauku i EK. 

Nakon kontroverzne presude, Veće je od Komisije zatražilo studiju koja bi sve pojasnila, a objavljena je u aprilu. Iako ta studija ne dovodi u pitanje pravnu presudu, zaključuje da razvoj biotehnologije, zajedno sa nedostatkom definicija ključnih pojmova, još uvek izaziva nejasnoće u tumačenju nekih pojmova, što potencijalno dovodi do regulatorne nesigurnosti.

Fokus preispitivanja na određenim tehnikama

Studija posebno navodi da postoje "jaki pokazatelji" da sadašnje zakonodavstvo ne odgovara svrsi nekim NGT-ovima i proizvodima koji od njih nastaju te da ga je potrebno prilagoditi naučnom i tehnološkom napretku.

Kao njen nastavak, Komisija namerava da sprovede procenu učinka s obzirom na nove predloge usmerene na odabrane NGT-ove.

"To ne bi trebalo da bude zamišljeno kao poziv na preispitivanje celog postojećeg okvira GMO-a", naglasio je zvaničnik EU-a, dodajući da će fokus biti samo na određenim tehnikama s određenim profilom rizika.

EU preispituje pravila za genetski modifikovane useve

Prema specijalizovanom mediju Agrafacts, za izuzimanje tehnika ciljane mutageneze i tehnika cisgeneze iz Direktive o GMO-u dovoljan je četvorogodišnji okvir, dok bi za regulisanje svih ostalih NGT-a u slučaju procene rizika bilo potrebno deset godina. 

Nekoliko nevladinih organizacija, aktivnih u kampanji protiv GMO-a ovaj je plan doživelo kao pokušaj deregulacije tog pitanja.

Početkom septembra, koalicija nevladinih udruženja, udruženja seljaka i poslovnih udruženja poslala je pismo Komisiji kritikujući pristup tom istraživanju. Osporavaju proces savetovanja koji je doveo do konačnog dokumenta tvrdeći kako tri četvrtine inputa dolazi iz poljoprivredne industrije.

Takođe su kritikovali tvrdnju da bi NGT-i mogli doprineti održivost bez ikakvih potkrepljujućih dokaza, dodajući da se EK previše oslanja na neproverljiva obećanja prehrambene industrije.

Nakon tri godine zastoja i presude Evropskog suda, očekuje se da će biotehnologija biti stavljena u središte poljoprivredno-prehrambenog programa EU-a.

Ovaj je mesec holandski Univerzitet Vageningen odlučilo da besplatno da licence za intelektualno vlasništvo za CRISPR, tehnologiju koja stoji iza uređivanja gena, kako bi olakšali istraživanje u ovom području. Prema rečima profesorke sa tog univerziteta Luize Fresko, ovo će pitanje zauzeti središnje mesto tokom sastanka na vrhu UN-a o prehrambenim sistemima, a koji će se održati 23. septembra.