Prisiljene da beru jagode u lošim uslovima jer su pogrešno informisane?

Španija mora hitno da zaštiti hiljade žena koje su i za vreme pandemije virusa korona došle iz Maroka da beru jagode na plantažama. Kako piše reuters, one rade u katastrofalnim uslovima i to bez osnovnih higijenskih potrepština.

Oko 3.000 žena iz Maroka putuje u Španiju, zemlju koja obezbeđuje više od polovine evropskog voća i povrća kako bi svake godine brale jagode u provinciji južna Huelva, na jugozapadu zemlje, uprkos već decenijama prisutnih pritužbi na izrabljivanje, neisplaćene plate i zloupotrebu.

Prisiljene na rad u lošim uslovima

"Te su radnice svesno izložene riziku tokom pandemije", izjavio je Olivier De Šuter, izveštač UN-a za siromaštvo i ljudska prava.

"Loši stambeni uslovi, prenatrpani smeštaj, loš pristup vodi i sanitarnim sredstvima, a u radnim prostorima nema ni ventilacije ni čišćenja - to je najšokantnije", ističe. 

Berba im zavisi od migranata - Italija traži najmanje 200.000 radnika

De Šuter kaže da su žene prisiljene na rad u sredini koja krši međunarodne standarde ljudskih prava, ali i domaće zakone.

No, portparolka Ministarstva rada i socijalne ekonomije Španije ovo opovrgava ističući kako se uslovi u poljoprivredi kontrolišu širom zemlje, bez obzira odakle radnici dolaze.

"Inspekcija rada i socijalnog osiguranja, agencija Ministarstva rada i socijane ekonomije za ovu godinu predstavila je posebnu kampanju za njihovu proveru", kazala je.

Kriv je ipak Maroko?

Maroko i Španija potpisali su sporazum 2001. godine kojim su ženama odobrili privremene vize za berbu voća u toj evropskoj zemlji, obećavajući mnogo veće plate nego što bi mogle da zarađuju u rodnoj Africi.

"Maroko je kriv za to što nije obezbedio oštrija prava radnika", napomenuo je De Šuter i dodao da su berači jagoda u Huelvi samo jedan od primera zloupotrebe radnika, podsećajući na prošlu godinu kada je 10 žena iz te afričke zemlje podnelo tužbu tvrdeći kako su bile žrtve trgovine ljudima, zlostavljene i izrabljivane tokom rada u Huelvi. Međutim, presudu još uvek nisu dočekale.

Sezonci u poljoprivredi: Elektronska prijava pojednostavljuje proceduru

Osam grupa koje se bave ljudskim pravima prošlog meseca podnelo je žalbu Ujedinjenim nacijama (UN) tražeći od njih da istraže okolnosti na španskim poljima, a to podrazumeva obavljanje posla bez rukavica, maski ili zaštite socijalne distance, kao mera u borbi protiv virusa COVID-19.

"Mnogi potrošači zavise od Španije - to je istina bašta Evrope, a veliki deo našeg voća i povrća potiče od radnika koji žive u ovim nehumanim uslovima", rekao je De Šuter. Dodao je i da su mnoge Marokanke kod kuće ostavile svoju decu kako bi mogle da zarade novac, a za svoje prekovremene sate nisu nikada plaćene te su kao sezonske radnice potpuno nemoćne.

"One su pogrešno informisane o tome šta ih čeka po pitanju radnih uslova u Španiji. Očigledno je da ne govore jezik i ne mogu da se založe za svoja prava jer ne mogu da formiraju sindikate", zaključio je De Šuter.

I u Nemačkoj i Grčkoj slična situacija

Podsetimo, nedavno je Nemačka odlučila da pooštri pravila o radu u klanicama jer su postala 'uzgajališta' korone. Tamo radnici migranti rade više od 10 sati dnevno, smešteni su u montažne kućice koje se nalaze blizu jedna drugoj i gde se ne mogu sprovesti mere socijalne distance, a zdravstveni i higijenski uslovi su jako loši.

Klanica u Nemačkoj novo žarište virusa COVID-19: Uveden karantin

Prošle godine utvrđene su nepravilnosti i u Grčkoj gde su radnici iz Bangladeša koji većinom beru jagode prisiljeni da iznajmljuju neiskorišćeno poljoprivredno zemljište i grade improvizovane kolibe. Izrađuju ih od raznog otpada koji su opasni za zdravlje i lako zapaljivi zbog čega često dolazi do požara.

Tako je u junu 2018. godine u migrantskom naselju u Nea Manoladi izbio masovni požar koji je progutao sve kolibe, a više od 340 bangladeških radnika izgubilo je sve što su imali, uključujući dokumente, pasoše, radne dozvole, dokaz o boravku i ušteđen novac. U istoj regiji prošle godine izbilo je još sedam požara.