Tokom sezone 2019/20, Republika Srbija proizvela je 7,5 miliona tona kukuruza i 2,5 miliona tona pšenice. Naša zemlja je osmi najveći svetski izvoznik, uz prosečan godišnji izvoz ’žutog zlata’ od 2,5 miliona tona i zato je imenovana kao jedna od članica Saveta.
Nakon podnetog zahteva za pristupanje, Međunarodni žitarski savet (IGC) poželeo je našoj zemlji dobrodošlicu kao još jednom članu, prenosi se na njihovom sajtu.
Saković: Srbija mora da se okrene novim tržištima za izvoz pšenice
Tokom sezone 2019/20, Republika Srbija proizvela je 7,5 miliona tona kukuruza i 2,5 miliona tona pšenice. Naša zemlja je osmi najveći svetski izvoznik, uz prosečan godišnji izvoz ’žutog zlata’ od 2,5 miliona tona i zato je imenovana kao jedna od članica Saveta.
Kako smo ranije pisali, prinosi kukuruza prošle godine kretali su se do 5,6 tona po hektaru, dok je pšenica ostvarila rod od 4,4 tone po hektaru. Prinosi ovih ratarskih kultura porasli su tada u proseku za 26 (kukuruz) i 18 (pšenica) odsto.
Prinosi kukuruza i pšenice u Srbiji mogli bi da budu uvećani za 20 odsto
Prema istraživanju Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO), ti prinosi mogli bi da budu uvećani za 20 odsto kada se uporede sa prinosima kukuruza i pšenice u Evropskoj uniji.
Kako se dalje navodi na sajtu Saveta, učešće naše zemlje, ojačaće međunarodnu saradnju u trgovini žitaricama.
Pored Srbije, članovi Međunarodnog žitarskog saveta su Alžir, Argentina, Australija, Kanada, Kuba, Egipat, Iran, Irak, Indija, Rusija, Saudijska Arabija, Turska, SAD, Evropska unija i druge.
Tagovi
Autorka
