Srpska agroprivreda zakovana u mestu

Već osmu godinu Ekonomski institut iz Beograda uspešno organizuje Forum "Hrana za Evropu". I ove godine su panelisti, najeminentniji predstavnici agroprivrede, struke, nauke i izvršne vlasti imali u etnoselu Vrdnička kula vrhunske uslove za rad. Na nedostatak servilnosti osoblja nisu se mogli požaliti ni novinari. S jedne strane, odlični uslovi za izveštavanje (ako izuzmemo negostatak interneta na nekoliko sati), a sa druge malo čega pozitivnog o čemu se moglo izvestiti sa ovog skupa.

Autohtona Srbija u digitalnom vremenu

Već godinama organizatoru ne nedostaje originalnosti kada je reč o osmišljavanju podnaslova skupa. Ovogodišnjim "Autohtona Srbija u digitalnom vremenu" hteli su da ukažu kako je neophodno digitalizovati Srbiju u cilju racionalizacije poljoprivredne proizvodnje, a sa druge strane obratiti pažnju na očuvanje autohtonih biljnih sorti i vrsta životinja. Lep skup želja. Pitanje koje se nameće - da li na tome sistemski radi? Da li tu originalnost i specifičnost možemo nekako ekonomski da iskoristimo? Za sad - nedovoljno.

Inače, organizator "ojačan" Društvom agrarnih ekonomista Srbije, projektom ENABLE.EU i Savezom poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije ove godine je "težište" skupa stavio na tri teme: očuvanje sortne baštine Srbije, pametna poljoprivreda u cilju podizanja agrarne proizvodnje na više faze prerade i značaj agroprivrede u energetskoj tranziciji u Srbiji.

Bruto dodata vrednost agrobiznisa u Srbiji već 10 godina ista

Podaci koje je izneo generalni direktor Ekonomskog instituta Dragan Šagovnović jasno ukazuju da je zbirno naša agroprivreda "zakovana u mestu". Naime, on je rekao je da je u 2011. godine bruto dodata vrednost agrarne proizvodnje iznosila 3,8 milijardi evra, a prošle godine bila je nešto niža i iznosila je 3,7 milijardi evra, što je, kaže, znak da se ne investira dovoljno u poljoprivredu. Višak od 200 miliona evra u odnosu na 2008. i nije za neku pohvalu.

Rezultati su sumorniji ako ih uporedimo sa predratnim iz 1989. i 1990. jer su to, bile "poslednje godine normalnog poslovanja". Srbija će na kraju ove godine biti tek na 70 odsto BDP iz 1990. godine. To je realnost.

Investicije, investicije i opet... investicije

Predstavnici naših najvećih agrobiznis kompanija Delte, MK, Atlantik grupe, Global seeda i ostalih prisutnih u Vrdniku godišnje "stvore" više od dve milijarde evra. Ali oni nisu reper, već samo pozitivan primer. A prosek je sledeći. Prema rečima Šagovnovića, prosečan prinos agroprivrede Srbije je 970 evra po hektaru (3,7 milijardi evra na 3,8 miliona hektara obradivih površina). Prosek zemalja EU je 1.600 evra po hektaru, a u zemljama osnivačima EU iznosi 1.900 evra. Nemačka, Francuska i Italija su zemlje koje bi Srbiji trebalo da budu uzor, jer su njihovi prosečni prinosi po hektaru 3.400 evra. Holandija recimo ostvari 10.000 evra po hektaru. 

Dakle, Srbiji i te kako nedostaju investicije u poljoprivredi. To potvrđuju i reči predsednika Društva agrarnih ekonomista Srbije Koviljka Lovrea koji je rekao da su investicije u poljoprivredu u periodu od 2000. do 2016. godine iznosile skromnih 2,5 odsto od ukupnih investicija i konstatovao da se u poljoprivredu ulaže malo. Tako se ne prate evropski trendovi. Baš suprotno, tako se razvijeni još više udaljavaju.

Da li pratimo trendove u proizvodnji hrane?

Zahtevi potrošača su specifični. Zbog brojnih incidenata sa hranom, konzumenti zahtevaju "sledljivost" proizvoda. Od njive do trpeze. Na to je ukazao Lovre, koji je rekao da na pakovanju treba da piše osim toga šta proizvod sadrži, i da li su i koliko krošćena đubriva, pesticidi, u kakvim se uslovima proizvod nalazio, kakvo je bilo skladištenje, kakve su sanitarne, fitosanitarne i veterinarske kontrole sprovedene.

Lovre navodi da takav sled proizvoda može obezbediti blockchain tehnologija,  koja može da "prati" proizvod od primarne proizvodnje do krajnjeg korsinika. Inače, ova tehnologija je sada najčešće prepoznata u domenu kriptovaluta. Ova tehnologija se već koristi na zapadu, ali zanimljivo i u Gruziji. Ni ovde neće biti značajnijeg napretka bez pametnijeg i promišljenog "upliva" države.

Vlast ili opozicija?

Forum "Hrana za Evropu" ne zaobilaze ni političari. Normalno, kada je već na tom skupu prisutno toliko predstavnika "sedme sile". I to je razumljivo. Ono što nije baš najjasnije sa koje pozicije je govorio potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za privredu i turizam Ivan Đoković. "Drvlje i kamenje" osuo je po sadašnjem sistemu. Između ostalih i jedan citat dovoljno govori: "Potrebna je promena svesti, ali ne društva, već političara koji se u poljoprivredi ponašaju kao menadžment akcionarskih društva, koji pokušava da ostvari dividendu kako bi održao rezultat, a da smanji sve troškove".

Podsetimo, reč je o pripadniku opcije (SPS), koja je već 10 godina u vlasti. Lagodno, da rukovodiš, a da pri tome i kritikuješ sistem. Na sreću ima nas koji te stvari primećujemo. I nije tu bio usamljen. Profesor Matematičke gimnazije, za koga se postavljalo pitanje otkud se našao na ovom skupu, Miloljub Albijanić, nekadašnji šef poslaničke grupe G 17+ u republičkom parlamentu (partije koja sad i ne postoji) i saradnik Mlađana Dinkića bio je još oštriji.

I na kraju - ko će proizvoditi hranu?

Na prošlogodišnjem forumu promovisana je studija "Srbija 2040", kojom se procenjuje da će do 2040. u Srbiji biti milion i po ljudi manje, da će prosečna starost stanovništva biti 50 godina, a trećina stanovništva starija od 65 godina. Logično se nameće pitanje ko će hranu proizvoditi? Ali i trošiti.

S tim u vezi, sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević podsetio je da Pokrajinska vlada već drugu godinu stimuliše mlađe od 40 godina koji se bave poljoprivredom davajući im subvencije. Dobro je da se izdvaja novac poreskih obveznika za te namene, s obzirom na činjenicu da delimo prosek EU od manje od 5% aktivnih mladih poljoprivrednika. Dobro bi bilo da na kraju godine javnost dobije analizu koji su efekti tih ulaganja.