Uz pomoć nauke uvećao kapital, a razmišlja i o uvođenju GlobalGap-a

"Otkako sam u poljoprivrednoj proizvodnji počeo da primenjujem savete stručnjaka vranjske Poljoprivredno savetodavne i stručne službe znatno sam uvećao svoj kapital," ovim rečima Dejan Ivanović iz Moštanice kod Vranja, redovno započinje svoju priču kako se vratio poljoprivrednoj proizvodnji posle pet godina pauze.

Od nje je poput mnogih u vranjskom kraju digao ruke jedne godine kada je sa 200 ari požnjeo jedva tridesetak džakova žita. Tada mu je mlađi sin rekao ili da nešto promeni u proizvodnji, ili da je batali. Dejan je poslušao svog sina i punih pet godina gotovo da nije obrađivao zemlju. A onda je jedan slučajan odlazak sa prijateljem u vranjsku poljoprivrednu službu promenio sve. Stručnjaci koje je tamo zatekao su ga za veoma kratko vreme, obećavši mu visoke prinose, ubedili da obnovi proizvodnju.

Mnogi poljoprivredu još uvek vide kao staromodnu granu, ali nisu u pravu

Proizvodnja pod budnim okom stručnjaka

Te prve godine izdvojio je neke od svojih parcela za proizvodnju oglednih žitarica. Proizvodnja se od setve do žetve odvijala pod budnim okom stručnjaka i rezultati nisu izostali. U žetvi je ostvario prinose od 4,5 tona po hektaru. I ne samo to. Svih tih meseci on je učio od njih kako se postižu visoki prinosi u poljoprivredi. Kada je to shvatio on je odmah krenuo sa obnavljanjem poljoprivredne mehanizacije.

Kupio je sve što mu je bilo neophodno za obradu zemlje. Počevši od žitnog kombajna pa do najsitnijih poljoprivrednih mašina. Sam je napravio traktorsku prikolicu i još neke alatke koje su mu olakšavale rad na njivi. Uporedo sa tim on je pravio planove kako da u svom gazdinstvu zaokruži proizvodnju. Otuda je u ekonomskom dvorištu sam sazidao svinjac za čuvanje 25 tovljenika. Tako sada sve njih othrani kukuruzom i pčenicom koju proizvede na svom imanju.

"Otkako sam počeo da navodnjavam kukuruz dobijam željene prinose. Ove godine sam ostvario 15 tona po hektaru. Njive sam zasejao KWS sortama iz Fao grupe zrenja do 600 sa kratkom vegetacijom. Kukuruz sam polivao pet puta i potrošio negde oko 200 tona vode. Kada pogledam da su neke moje komšije na 10 ari ostvarili prinose od 300 kilograma kukuruza vidim koliko se meni to isplatilo. To su mi priznali i oni koji su me sa čuđenjem gledali kada sam počeo da polivam kukuruz," priča Dejan.

Prinosi pšenice od pet tona, a paprike 10 tona po hektaru 

Ove godine on i u setvi pšenice nije ništa prepustio slučaju. Njive je zasejao sortama pšenice sostin, sobred i sosthene i sa njima ostvario prinose od pet tona po hektaru. Ovakve prinose on redovno dobije posle adekvatne primene azotnih đubriva u proleće i to u dva navrata.

Dejan na svom gazdinstvu proizvodi i krompir i papriku na 40 ari gde sadi isključivo ogledne i autohtone sorte paprike pogodne za spremanje ajvara i druge specijalitete. Iako je ova godina bila izuzetno teška za proizvodnju povrtarskih kultura, on je sa paprikom ostvario prinose od 10 tona po hektaru. Planirao je 15 ali su mu visoke temperature koje su na paprici stvarale ožegotine umanjile rod. U delu parcele gde je zasadio oglednu papriku imao je problem sa bakterijskom plamenjačom. Zahvaljujući supruzi koja je primetila ovu bolest uspeo je da je na vreme spreči.

"Celokupan rod prodao sam na kućnu adresu svojim mušterijama i zbog toga sam prezadovoljan. Nikada svoju papriku nisam rekalamirao. To su umesto mene radile moje mušterije koje su prepoznale kvalitet. To redovno postižem na plodnoj moravskoj ravnici bogatoj vodom koju sam pronašao na dubini od nekih šet metara. Problem sa krticama i poljskim miševima rešio sam uz pomoć mog psa Žuće koji ih redovno potamani kad god zađe među korenovima paprike. Ove godine sam seme autohtone paprike koje proizvodim poslao vlasniku semenarske kuće iz Velike Plane, koji želi da napravi sortu koju bi zaštitio na tržištu," ističe Dejan.

Godinu završava sa dobitkom

I sada kada je sa suprugom i dvojicom sinova rasprodao ovogodišnji rod paprike njegove misli su okrenute ka prodaji svinja tovljenika. Čuva ih kao oči u glavi i svojski se trudi da dostignu željenu težinu. Očekuje i cenu od 160 do 170 dinara po kilogramu žive vage i to bi mu se isplatilo. O prodaji ne brine jer mušterija ima dosta.

Dejan će po svemu sudeći ovu godinu završiti sa dobitkom i on već sada pravi planove za narednu. U njegovoj glavi već se nalazi nacrt za izradu mlina za mlevenje kukuruza u klipu i klipne prese za pravljenje briketa od živinih ostataka. Ovu svoju zamisao realizovaće onda kada ugrabi malo više slobodnog vremena. On puno razmišlja i o uvođenju GlobalGAP sistema u proizvodnju koji mu može omogućiti bolji plasma robe i cenu koja prati troškove proizvodnje.

Uvođeje GlobalGapa-a najmanje šest meseci pre berbe 

Da je Dejanovo gazdinstvo pogodno za uvođenje GlobalGap-a potvrdila nam je i Nada Lazović Đoković, stručnjak za ratarstvo u vranjskoj poljoprivrednoj službi, koja ističe da je svrha ovog sistema da osigura maloprodajnu mrežu i krajnjim potrošačima obezbedi visok nivo pouzdanosti, da je proizvod siguran za zdravlje potrošača.

Po njenim rečima da bi dobio proizvod koji je zdravstveno bezbedan i kvalitetan poljoprivrednik mora da svoju proizvodnju usaglasi sa pravilima GlobalGAP-a.  Sertifikacija se vrši u vreme berbe, odnosno žetve, ali je neophodno da pre toga postoji u potpunosti uveden sistem koji se aktivno primenjuje minimum tri meseca. Sam postupak analize stanja i uvođenja sistema traje takođe tri meseca. To znači da bi trebalo započeti uvođenje najmanje šest meseci pre berbe, odnosno žetve.