Vuna u Šumadiji ponovo na ceni

Vuna u centralnoj Srbiji više se ne baca i ne čuva na tavanima. Ponovo se otkupljuje, pa i najmanje količine su dobrodošle u jednoj od retkih otkupnih stanica u Šumadiji, u selu Prnjavor kod Kragujevca. Otkupljivač Dragan Zečević kaže da sve otkupljene količine, na žalost u sirovom stanju, izvozi preko Bugarske u zemlje Evropske unije gde je ova sirovina ponovo na ceni. Kupuju je proizvođači tepiha i tekstila, važne karike u modnoj industriji.

Zečević godišnje otkupi i izveze oko 1.000 tona sirove ovčije vune ne samo iz Šumadije, već i sa područja Peštera, Mačve, Pomoravlja i ostatka Centralne Srbije. Sirova vuna, presovana u bale od po 40 kilograma odlazi za Bugarsku.

Bugari prerađuju, pa prosleđuju

"Sve količine koje prikupimo, odlaze u bugarski grad Sliven. Sa firmom "Kolhida" imamo dugogodišnju saradnju i partneri smo povezani pre svega poverenjem, jer isporučujemo dobro klasiranu vunu. Oni su treća firma u Evropi za otkup i preradu vune. Sirovina koju uvoze se kod njih pere, češlja i dovodi se u fazu poluproizvoda od kojih se pravi predivo. Naša vuna stiže u Evropu, ali na žalost preko Bugara, jer mi nemamo kapacitete za preradu. Zna se da je prodaja poluproizvoda ili proizvoda uvek isplativija", kaže Dragan Zečević.

Najvažnije klasiranje

U ovoj industriji najviše se ceni znalački razvrstana vuna. Kada pristignu nove količine potrebno je odvojiti je po klasama. U tom segmentu otkupa vrednuje se dužina, debljina, vijugavost i rastegljivost vlakana, pa i belina. Osim što je Draganov sin Nenad obučen za sortiranje, u Prnjavor u jeku sezone dolaze i radnici iz bugarske partnerske firme koji pomažu u tom poslu.

U sortiranju bolje žene

"Sortiranje je u vunarstvu veoma cenjeno. Pod prstima morate da osetite kvalitet vune i da je svrstate u kategoriju kojoj pripada. Ukoliko se to ne uradi kako treba, onda sledeća karika u lancu neće više imati poverenja u vas. U sezoni osim sina Nenada, kod nas dolazi šestoro radnika iz Bugarske, koji su odlični sortirači. Po nekom nepisanom pravilu, žene su bolje u tom poslu", dodaje Zečević.

Ovaj posao u Šumadiji ponovo oživljava, jer je vuna ponovo na ceni. U poslednjoj deceniji doživela je ekspanziju, zbog čega je Zečević odlučio da ni najmanje količine, čak i u zabačenim krajevima, ne zanemari.

Za kilogram vune prve klase 120 dinara

"Ranije, domaćinima zbog izuzetno niske cene nije bilo isplativo da dovoze vunu, jer ih je više koštalo gorivo, pa su je ili bacali ili odlagali na tavanima. Sada je cena u otkupu od 50 do 120 dinara po kilogramu u zavisnosti od kvaliteta. A imam i svoje kombije koji po celoj Srbiji na kućnom pragu otkupljuju sirovinu. Verovatno njima ni to nije velika para, ali ko ima veće stado može da uzme koji dinar. Da su zainteresovani govori i to što dnevno u naš magacin se slije 12 tona vune. Ukoliko ne žele novac, nudimo im pređu za domaću radinost ili kamenu so koja je potrebna ovcama u ishrani", kaže Zečević.

Kada bi u Srbiji bilo predionica ili bar sistema u kome bi se vuna prerađivala do poluproizvoda, izvoz ove sirovine bi imao drugačiji redosled, a verovatno i veći profit. Do tada, srpska vuna do kupaca, kao veoma tražena sirovina današnjice, mora da putuje preko Bugarske.