Značaj zadruga i udruživanja iz ugla zadrugara

Zadruge i zadrugarstvo kao i zadrugari imaju veliki značaj za poljoprivredu Srbije ali i za samog poljoprivrednog proizvođača. Tako je bilo još od samog osnivanja prve zadruge u Vojvodini pre 170 godina, a tako je i danas.

Miloš Vuković, direktor zemljoradničke zadruge "Zadrugar" iz Bača kaže: "Zadrugarstvo je važno sa više aspekata. Jedan aspekt je razvoj pojedinca, poljoprivrednog proizvođača, drugi je uticaj na razvoj sela, a treći značaj zadruga za razvoj cele države. Sela odumiru, stanovnici odlaze i naseljavaju gradove. Glavni razlog je što se sa malim površinama zemljišta ne može više prehraniti porodica kao što je to bilo u ranijem periodu". Rešenje ovog problema je upravo u udruživanju u zadrugarstvu.

Zakon o zadrugarstvu, koji je donet januara 2017. godine, uticao je na isticanje neophodnosti udruživanja i poslovanja po principima zadrugarstva.

U Vojvodini je zadrugarstvo bilo razvijeno još pre Prvog i Drugog svetskog rata, a tokom perioda socijalizma je oslabilo, pa se i izgubilo, jer se verovalo da će radnički saveti doneti boljitak pojedincu od nekoliko udruženih proizvođača, zadrugara. Danas se ponovo pokušava da se zadrugarstvo ojača i da mu se vrati mesto koje zaslužuje. Put ka tom cilju je veoma težak, postoje mnoge prepreke, od kojih je najveća svest ljudi, koja je po ovom pitanju zaista izobličena zbog pređašnjeg vremena.

Udruženi proizvođači imaju bolji nastup na tržištu 

U razvijenim zemljama zapada, zadrugarstvo je razvijeno na zavidnom nivou. U tim zemljama je svest poljoprivrednih proizvođača takva da ne mora svaka kuća da ima kombajn ili veliki traktor pogotovo ako ima i radi manju površinu zemljišta, jer je samim tim način poslovanja bolji, smanjen je rizik od zaduživanja i propadanja. Kada se udruži deset proizvođača i kada kupe zajednički kombajn, pod pretpostavkom da imaju samo svako po 20 hektara zemljišta, iza ulaganja "stoji" ukupno 200 hektara zemlje, više proizvedene robe, bolja je mogućnost pregovaranja o uslovima kupovine repromaterijala i slilčno. U ovome se ogleda pravo zadrugarstvo.

Uvesti predmet zadrugarstvo u poljoprivredne škole

Prvi čovek Zadrugara iz Bača je rekao da je po njemu osnovni problem na koji se nailazi u našem sistemu, po pitanju udruživanja, lako rešiv. "Potrebno je da se uvede predmet zadrugarstvo u sistem obrazovanja u sve srednje poljoprivredne škole. Ovo je neophodno kako bi doprli do svesti mladih ljudi da se lakše, bolje, sigurnije i brže napreduje u ortakluku, udruženim snagama. Budući poljoprivrednici ne treba da greše tamo gde se grešilo u prošlosti, već da budu bolji od prethodnih generacija," poručuje Vuković. U Vojvodini postoje stare zadruge koje posluju po principima poljoprivrednih dobara koje nisu pravi primer zadrugarstva. Danas se formiraju nova udruženja koja osnivaju ljudi sa malim predznanjem o zadrugarstvu, što opet vraća na bolju edukaciju, na obrazovanje.

U Zadrugaru se zna ko tačno šta radi

Vuković je zadovoljan što se u poslednje dve godine dosta radi na zadrugarstvu i da samo edukacija pomaže da se zadrugarstvo vrati na svoj pijedestal. U "Zadrugaru" prave zadrugu novog tipa, gde se tačno zna ko je titular vlasništva, ko je nosilac prava i obaveza, koja su prava i obaveze i gde zadrugari osećaju zadrugu kao svoju drugu kuću i imaju veliku zainteresovanost da se ta kuća razvija.

Miloš Vuković je predsednik Upravnog odbora Zadružnog Saveza Vojvodine. Upravo zbog svojih saznanja, naglašava da je mali broj zadruga novijeg tipa, čiji su temelji poslovanja na principu pravog zadrugarstva, kojih u Vojvodini ima svega desetak. U dosta zadruga poslovanje zavisi od prvog čoveka koji je vodi. Ističe da smo svedoci da zbog takvog uređenja i loše organizacije, zadruge propadaju ili teško posluju. Sa druge strane, uspešne vođe nekada nema ko da nasledi. "Postoje i takvi primeri kod nas, kada se zadruge osnivaju iz razloga konkurisanja u nekim investicionim fondovima što opet dokazuje površnost u radu zadruga", ističe Vuković.

Dalje dodaje: "Predstoji nam dug put razvijanja zadrugarstva poput onog u razvijenim zemljama. Tamo su zadruge strašno jake. One su dodatno i vlasnici kapitala koji nema dodirnih tačaka sa poljoprivredom kao što su aerodromi, brodarska preduzeća, investicioni fondovi, naftne bušotine."

Zakon o zadrugarstvu, koji je donet januara 2017. godine, uticao je na isticanje neophodnosti udruživanja i poslovanja po principima zadrugarstva. "Na ovaj zakon se dugo čekalo, jer je bio u pripremi još od 2007. godine, ali je donet tek 2017. što je prouzrokovalo da u ovoj sferi zaostajemo više, nego po nekim drugim pitanjima, u odnosu na razvijene zemlje", dodao je Vuković.

Domaćinska briga za opstanak i napredovanje

Miloš je direktor zadruge Zadrugar, Bač još od 2007. godine. Naglašava da zadruga još posluje po staroj formi, ali da su im se stupanjem na snagu novog zakona o zadrugama, otvorile mogućnosti da se započne sa prelaskom na novi tip uređenja
i poslovanja u kojem se tačno definiše vlasnička struktura. "Povećan je udeo zadrugara na osnovu podele neraspoređene dobiti, koja je bila blizu polovine vrednosti imovine celokupne zadruge. Sa ovim se postiže da se svi zadrugari, kojih trenutno ima 78, ponašaju domaćinski i brinu za opstanak i napredovanje zadruge. Očekujem od zadrugara da se interesuju i učestvuju u radu i poslovanju zadruge jer sigurno je 80 glava pametnije od jedne, bolje može da se sagleda situacija i iznađe najbolje rešenje. Direktor sprovodi zajedničke odluke zadrugara, jer većina odlučuje", kaže Vuković.

Zadrugar iz Bača dobio bespovratna sredstva za zasad trešnje

Zadruga je učestvovala na konkursu 2018. godine, za bespovratna sredstva i jedna je od 19 zadruga koje su dobile podršku. Sredstva su iskoristili za podizanje 3ha zasada trešnje. Propratnu opremu kao što je protivgradna mreža, bunar, sistem za navodnjavanje i ograda su sami finansirali i za koje su takođe konkurisali kroz subvencije koje bi trebale da budu do 3/4 uložene vrednosti. Zadrugari će finansirati ulaganje u mehanizaciju i radnu snagu.

Zadruga i zadrugari će i u budućnosti učestvovati i na drugim projektima koji mogu uticati na dobrobit zadruge.

Mladim zadrugarima Vuković poručuje da se udružuju, da budu bolji i uspešniji od svojih roditelja, da više razmišljaju, da se obrazuju i budu vredni i odgovorni prema sebi i drugima, da dele sa drugima, zajedno organizuju procese proizvodnje, zajedno upravljaju i kontrolišu poslovanje, da budu hrabri i da se ne plaše uloge prijatelja "jer čovek se na čoveka
oslanja". "Poljoprivreda ima budućnost u ovoj zemlji i polažemo veru u njih", zaključuje Vuković.