Jelena Mitrović pravi "majstor" u kalemljenu lubenica

Rasadnička proizvodnja je posao koji zahteva dosta vremena, rada i znanja ali i ulaganja. Odnegovati kvalitetan rasad nimalo nije lako, a to će najbolje potvrditi poljoprivrednici koji se bave ovom granom proizvodnje.

Nimalo lako i "pipavo"

Od kasne jeseni do ranog proleća danonoćno rade na proizvodnji rasada koji se u proleće intenzivno kupuje. Jelena Mitrović iz sela Rajkovac kod Topole od 2007. godine bavi se ovim poslom i kako kaže, započela je najpre zbog kalemljene lubenice, a onda je nastavila i sa ostalim povrtarskim biljkama pa je to sada biznis od kojeg ima i zarade. 

"Do 2007. godine smo išli za rasad u Lugavčinu jer smo se bavili uzgojem lubenica na otvorenom i prodavali smo plod. Međutim, da ne bi išli za rasad svake godine, ja sam polako uz svog oca počela da kalemim, prvo za sebe, a posle i za prodaju jer se javljalo sve više ljudi koji bi kupili takav rasad. Posao nije ni malo lak i uglavnom oko kalemljenja radim sama jer je 'pipavo'", kaže Mitrovićeva i objašnjava kako teče proces kalemljenja lubenice.

"Proizvodnja rasada u plastenicima počinje početkom februara sejanjem semena koje ide na grejače, potom u tople leje. Sa kalemljenjem lubenice počinjem početkom marta, najpre se seje tikva koja je podloga za kalemljenje pa lubenica i onda se to posle kalemi. Raseče se tikva, doda biljka lubenice, to se spoji štipaljkom", kaže i dodaje da koren od tikve ide duboko u zemlju i crpi vlagu zbog toga kalemljenoj lubenici odgovara suša više nego kišno vreme i bez problema podnosi visoke temperature, dok nekalemljena lubenica ima plitak koren i bez navodnjavanja ne može da opstane.

Još naglašava da zbog velike potražnje svake godine povećava svoju proizvodnju jer se sve više kupaca opredeljuje za ovakav rasad najviše zbog visokih temperatura. 

Ne pitaju za cenu

Ovoj poljoprivrednici u proizvodnji rasada pomaže porodica i ističe da bez njihove pomoći i podrške ne bi mogla sama jer se pored rasadničke proizvodnje bavi i stočarskom i nosilac je svog gazdinstva. Iako je ova godina teška i prati je velika ekonomska kriza, bez problema prodala je skoro celokupnu proizvodnju.

"Kod mene mušterije dolaze kući, to su uglavnom ljudi koji godinama kupuju i znaju šta kupuju. Uglavnom i ne pitaju za cenu, kvalitet je za njih najvažniji, a mi se borimo da ga zadržimo i udovoljimo našim kupcima.

Prodaja rasada i ove godine ide dobro, iako su nas pratila poskupljenja repro materijala morali smo da korigujemo malo i cenu rasada ali ostali smo dosledni mušterijama", kaže Mitrovićeva i dodaje da najviše kao i uvek kupuju kalemljenu lubenicu, a pored toga traži se i paradajz, krastavac, paprika. 

Cene rasada ove godine su se kretale u rasponu od 50 do 100 dinara zavisno od vrste biljke. Iako su velika ulaganja, a prvenstveno je potrebno dosta rada naša poljoprivrednica tvrdi da ima i zarade, jer kako kaže, "da nema zarade ne bi to ni radili".