Kakva su predviđanja povrtarske proizvodnje u 2018. godini?

Globalni lider u finansiranju proizvodnje hrane i održivosti je holandska banka Rabobank. To je međunarodna banka, koja deluje kao zadruga još od kraja 19 veka. Tadašnji poljoprivrednici su je osnovali kako bi povećali standard. Danas, hrana i poljoprivredna industrija predstavljaju primarni fokus Rabobanke na globalnom nivou.

Karta kretanja proizvodnje povrća

Banka je na temelju proverenih informacija izradila kartu sveta sa predviđenim ekonomskim kretanjima proizvodnje povrća u 2018. godini, prenosi hortibiz.

Karta prikazuje ključne trgovinske tokove tržišta povrća i ističe neke ključne svetske trendove u tom sektoru, poput rastuće važnosti proizvodnje u staklenicima i vertikalnim farmama, kao i popularnosti ekološkog povrća.

Globalno tržište povrća još uvek je uglavnom lokalno. Samo 5% povrća uzgaja se na međunarodnom nivou. Ali taj udeo raste. Jednostavan pristup tržištu od vitalne je važnosti za izvozno usmerene zemlje, koje proizvode povrće, poput Meksika, Španije i Holandije. Tokom protekle decenije, Meksiko je dodatno proširio svoj istaknuti položaj na severnoameričkom tržištu, a unutrašnja trgovina Evropske unije (EU) nastavila je da raste.

Sveže povrće - 70%

Procenjuje se da 70% proizvedenog povrća, koje se uzgaja na svetu, prodaje se kao sveže povrće. Ovo tržište je još uvek u porastu, uglavnom izvan Sedinjenih Američkih Država (SAD) i EU. Obrada povrća (zamrzavanje, konzerviranje i sušenje) je dobar način za sprečavanje otpada, ali je globalna konzumacija konzerviranog povrća smanjena tokom poslednjih 10 godina. Istovremeno, potražnja za smrznutim povrćem povećana je u proseku za 1% godišnje.

Svetska karta povrća

Trendovi potražnje čine se najpogodnijima za povrće koje bi trebalo odmah jesti ili lako pripremiti. Primeri su sve vrste (pripremljene) salate kao i slatki krompir. U EU uvoz slatkog krompira (uglavnom iz SAD-a) utrostručio se za samo četiri godine. Pristupačne informacije na Internetu pospešuju trendove konzumacije svežeg povrća. Zdrava hrana postaje prioritet kod mnogih potrošača.

Ekološko povrće je najpopularnije u razvijenim zemljama

Ekološka hrana dobija tržišni udeo širom sveta. Udeo ekološkog voća i povrća (u ukupnoj prodaji svežeg voća i povrća) već je prešlo 10% u bogatim zemljama poput Švajcarske, Švedske, Austrije i Danske. U SAD-u taj udeo iznosi 9% i brzo raste. Prihod nije jedina odrednica za takvu potrošnju povrća. U Holandiji, gde je prosečni dohodak po stanovniku sličan onome u Švedskoj i Austriji, tržišni udeo ekološkog povrća je samo 5%. Razlozi nisu jasni, ali verovatno se odnose na odluke supermarketa o kategoriji, ceni, dostupnosti i kvalitetu konvencionalnog povrća, kao i kulturnim faktorima.

Neophodan jednostavan pristup tržištu

Budući da je većina svežeg povrća kvarljiva, jednostavan pristup tržištu je neophodan. U Latinskoj Americi i Africi, povrće se uglavnom prodaje na regionalnom nivou. Promenjivi faktori, kao što su klima, raspoloživost vode, troškovi proizvodnje, edukacija potrošača i trgovinski sporazumi, mogu da pokrenu značajne trgovinske razmene povrća.

Nepredvidivim okolnostima unutar Severnoameričke organizacije slobodne trgovine NAFTA ili unutar EU trgovinskih sporazumima (kao što je Brexit) negativno će uticati na trgovinu povrćem. U poslednjoj deceniji, Meksiko se proširio u Severnoj Americi. Španija i Holandija ključni su izvoznici i proizvođači povrća unutar EU. Maroko postaje dobavljač povrća za evropsko tržište tokom zimskih meseci.

Investiranje u nove tehnologije i znanja

Značajna promena u svetu povrća je uspon novih država uvoznica povrća. Biljni uvoz se koncentrisao u Severnoj Americi, zapadnoj Evropi i Japanu. Ali, postepeno, zemlje kao što su Indija, Kina i Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) povećali su uvoz povrća. Rusija je takođe pokazala porast trgovine, uprkso sankcijama za uvoz iz povrća iz EU-a, SAD-a i još nekih drugih zemalja. Trenutno, Belorusija, Maroko, Kina, Jermenija i Azerbajdžan, važni su dobavljači povrća u Rusiji.

Globalno postoji sve veća potreba za kvalitetnim povrćem, dostupnim tokom cele godine, proizvedenim na siguran i resursno gledajući održivi način. Posledično raste proizvodnja povrća u zaštićenim prostorima i vertikalnim farmama. Područje zaštićenih prostora procenjuje se na 500.000 hektara, uključujući oko 40.000 hektara staklenika. Vertikalna poljoprivredna gazdinstva se pojavljuju na raznim mestima širom sveta, uglavnom u severnoj hemisferi, blizu velikih koncentracija potrošača.

Foto: mythya / Bigstockphoto