Najmoderniji plastenik ima poljoprivredna škola u Rumi

Srednja poljoprivredno prehrambena škola "Stevan Petrović Brile" u Rumi ima najsavremeniji plastenik za povrtarsku proizodnju, namenjen obuci đaka i članovima inkubatora u projektu "AGRINNO-Inovativan pristup u poljoprivredi".

Plastenička proizvodnja za izvesniju budućnost Drljana

Radi se o savremenom plasteniku sa modernom opremom, u kom se putem mobine aplikacije može upravljati svim uslovima u procesu proizvodnje, bilo da se radi o navodnjavanju ili provetravanju, proveriti stanje u plasteniku, bez potrebe za prisustvom poljoprivrednika. Ovaj projekat prekogranične saradnje između Srbije i Mađarske podrazumeva podizanje najmodernijih plastenika u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad i poljoprivrednim školama u Rumi, Vrbasu i Futogu, u cilju unapređenja povrtarske proizvodnje i saradnje sa partnerima na istom projektu u Mađarskoj, oblasti Čongrad.

"Mi smo u obavezi da se narednih pet godina staramo o plasteniku, nadamo se da će i po završetku ovog roka ostati kod nas, na zadovoljstvo učenika, nas profesora i zainteresovanih povrtara, odnosno svih koji su zainteresovani za inovacije u poljoprivredi", rekla je Bojana Gravonja, profesor poljoprivredne škole u Rumi i predsednik Udruženja građana "Agrino Ruma".

"Plastenik najnovije generacije mnogo toga 'radi' umesto vas. Opremljen je savremenom informacionom opremom, kao i uređajima poput dinamo-metra, koji meri težinu povrća do 20 kilograma i jačinu proboja, pehametra, ecemetra, luksmetra, termometra i infracrvenog termometra, koji meri temperaturu biljke i laser distansa, koji meri površinu unutar razmaka biljke. Oprema podrazumeva i softver, odnosno aplikaciju, pa se mnogo toga može uraditi putem mobilnog telefona, bez fizičkog prisustva u plasteniku", istakla je Gravonja.

Učenici u plasteniku već uzgajaju zelenu salatu i cveće

Ovo je jedini takav plastenik u Sremu, gde svi zainteresovani sremski povrtari, postojeći i budući, mogu da se obučavaju i saznaju koje su to inovacije u plasteničkoj proizvodnji. Nekolicina njih je već uključena u rad  inkubatora, ali, kako kažu u školi, vrata su otvorena za sve koji žele da unaprede proizvodnju u oblasti plasteničkog gajenja povrća. Učenici, smera poljoprivredni tehničar, već uveliko na časovima praktične nastave rade u ovom plasteniku, gde trenutno gaje zelenu salatu i cveće dan i noć. 

Prolećna setva zelene salate: Uzgoj puterice i kristalke

"Ja sam druga godina smera poljoprivredni tehničar i ovde mogu da vidim sličnosti i razlike rada u ovom modernom plasteniku i jednom klasičnom, koji imam kod svoje kuće u Velikim Radincima. Sam princip gajenja zelene salate je isti gde god da se gaji, ali ovde je pristup daleko moderniji. Pomoću tehnologije i mobilnog telefona veliki deo posla možete odraditi bez fizičkog prisustva", kaže Danilo Kovačević, iz Velikih Radinaca, učenik drugog razreda smera poljoprivredni tehničar i dodaje da to znači da možete sedeti u sobi i izvršavati neke operacije, tako možete uštedeti i na radnoj snazi, jer ne morate za sve plaćati radnike, kojih inače ima sve manje.

"Neki poslovi su isti, poput okopavanja i standardne nege, koja mora da se sprovodi svuda."

Razmena iskustava i studijska putovanja u Mađarsku

Osim toga, projekat je podrazumevao razmenu iskustava, edukativne radionice i studijska putovanja naših povrtara u Mađarsku. Prvi put je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo vodeći partner u međunarodnom projektu, a priključili su se i novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Fond Evropski poslovi, poljoprivredne škole u Rumi, Futogu i Vršcu, sa naše i neprofitno d.o.o. za razvoj Županije Čongrad, sa mađarske strane.

Život i rad na selu im omogućio slobodu, kreativnost i poslovni uspeh

Vrednost projekta je oko 325.000 evra, a sufinansiran je iz Intereg IPA programa prekogranične saradnje Mađarska-Srbija 2014-2020, u cilju unapređenja ruralnih sredina i veće šanse za zapošljavanje. Projekat je okupio preko 300 mladih ljudi u tri inkubatora, u Rumi, Vršcu i Futogu. Projektni partneri, istakli su da su definisali nove prioritete u okviru "Agrino 2" projekta. U novom projektu je proširena delatnost, pa su uključene i alterativne biljne vrste, lekovito i začinsko bilje, sve u cilju atraktivnosti za razvoj biznisa i ostanak mladih na selu.