Plamenjača kod paradajza: Kada i kako je suzbiti?

Plamenjača je jedna od najštetnijih bolesti paradajza. U povoljnim uslovima, za razvoj patogena, ukoliko izostane hemijska zaštita, ona može potpuno da uništi useve. Za fitopatologiju je Phytophthora infestans od istorijskog značaja, jer je Anton De Bary 1861. godine utvrdio da plamenjaču prouzrokuje gljiva, što je bio prvi pravi dokaz da su gljive stvarni pouzrokovači bolesti biljaka.

P. infestans je rasprostranjena svuda u svetu gde se gaji paradajz i krompir. Pri ranim infekcjama može doći do smanjenja prinosa za 70 do 80 odsto, a kod kasnih sorti paradajza 40 do 50 odsto. Ovaj patogen se i kod nas redovno javlja i pričinjava velike štete.

"Prva žarišta bolesti se najčešće nalaze na mestima gde su najpovoljniji uslovi za njen razvoj. To su uvale, zaklonita, neprovetrena mesta, na kraju njiva neposredno uz šumski pojas, u hladu ispod drveća i slično. Uglavnom, tamo gde se dugo zadržava rosa i gde je zbog slabe provetrenosti visoka vlažnost vazduha kao i u uslovima sa velikom nadzemnom masom isforsiranom prevelikom količinom azota",  kaže savetodavac u Poljoprivredno savetotodavnoj stručnoj službi Kraljevo Branko Galović.

Kakvo vreme je kritično?

Kako dalje navodi, posebno je kritično za pojavu plamenjače kišno vreme, umerene temperature, oblačnost i slično.

"Plamenjaču paradajza prouzrokuje parazitna gljiva Phytophthora infestans. U kišnim i vlažnim godinama može izazvati velike štete na paradajzu, kao i na krompiru. Osim što uništava list, gljiva napada i zelene plodove i one u stadijumu zrenja, koji zbog toga trule", kaže stručnjak.

Uspeh u borbi protiv plamenjače određuje vreme i način primene preparata

Podsetimo, infekcija se brzo širi i ako se paradajz folijarno kvasi vodom. Rane nastale otkidanjem plodova, zaperaka ili grana, kao i vlaga koja nastaje dodirivanjem grana, odnosno, stabljika isto tako su povoljne za širenje patogena.

Pogodni uslovi za razvoj ovog patogena su:

• noćne temperature ne manje od sedam stepeni Celzijusa;
• temperature između 15 i 21 stepena pospešuju razvoj pega i sporulaciju, dok se pri temperaturama iznad 29 stepeni patogen ne razvija;
• vlažnost lišća (rosa ili kiša) više od šest časova pospešuje nove infekcije;
• vlažnost lišća više od osam časova je veoma kritična.

Koji su simptomi bolesti?

Kako Galović kaže, početni znaci bolesti prvo se ispoljavaju na listu, u vidu krupnih pega maslinaste boje. Pri visokoj vlažnosti vazduha, sa donje strane lista stvara se beličasta prevlaka od konidija i konidiofora koja predstavlja organe za reprodukciju gljive. Obolelo tkivo nekrotira, postaje mrko i vrlo brzo se suši.

"Na zelenim plodovima bolest se pojavljuje u vidu sivo-zelenkastih, vodenastih pega, koje se brzo šire, dobijaju sivo mrku boju i za nekoliko dana prekrivaju ceo plod koji lako otpada. Tkivo ploda paradajza je mrko i tvrdo, a oboleli plodovi su izloženi napadu saprofitnih mikroorganizama, zbog čega lako trule i propadaju. Potpuno propadanje defolijacija lišća pri jakim infekcijama nastaje za 10 do 14 dana", kaže savetodavac.

Na stablu se takođe javljaju mrke nekrotične pege. Pre pojave prvih simptoma treba obaviti preventivnu zaštitu kontaktnim fungicidima, kojima se prskanje obavlja svakih sedam do deset dana.

Ciklus razvoja

Gljiva prezimljava u zaraženim krtolama krompira, a inokulum (zarazni materijal) se sa obolelih krtola krompira u narednoj godini prenosi vetrom na usev paradajza. Prouzrokovač plamenjače formira dve vrste spora, kod bespolnog razmnožavanja zoosporangije, a polnog oospore. Učestalije je bespolno razmnožavanje gljive stvaranjem spora koje se šire vetrom i vodenim kapima.

One klijaju na dva načina. Prvi je direktno klijanje u začetak hife, a drugi je da zoosporangija klijanjem daje oko osam zoospora. Pri nižim temperaturama (optimum 12 do 13 stepeni, maksimalno 24 stepeni) dolazi do indirektnog klijanja pri čemu se oslobađaju zoospore. Do direktnog klijanja dolazi pri višim temperaturama (optimum 24, a maksimum 30 stepeni).

Zoospore u kapi vode i u dodiru sa biljnim tkivom klijaju kroz stome ili direktno kroz kutikulu. Oospore su rezultat polnog razmnožavanja gljive i postoje tamo gde su prisutna oba polna tipa.

Za optimalan rast micelije potrebna je temperatura od 21 stepen, a minimalna od dva stepena. Pri temperaturi od oko 29 stepeni Celzijusa rast micelije se zaustalja. Sporulacija i razvoj bolesti je maksimalna pri relativnoj vlažnosti vazduha od 100 odsto i temperaturi od 21 stepen. Obrazovanje konidija prestaje ispod tri stepena i iznad 26 stepeni.

Optimalna temperatura za indirektnu sporulaciju je 12, a za direktnu sporulaciju 24 stepena. Za indirektno klijanje potrebno je jedan do tri sata, a za penetraciju u lisno tkivo osetljive sorte potrebno je vreme od dva sata. Simptomi na listu su vidljivi za tri do pet dana posle infekcije. Konidije rasejane vetrom dospevaju na zdravu biljku. Na listu, u kapi vode, konidije klijaju direktno ili indirektno dajući prvo zoospore. 

Konidije pri višim temperaturama klijaju u začetak micelije zaražavajući biljku na isti način kao i zoospore. U sušnim uslovima praćenim visokim temperaturama aktivnost gljive je usporena ili potpuno zaustavljena.

Mere borbe

Ukoliko se pojave simptomi bolesti upotrebiti sistemične fungicide, sa kojima se zaustavlja širenje infekcije i obezbeđuje trajnija zaštita. Ne preporučuje se njihova primena više od dva puta. Hemijsko suzbijanje se izvodi tretiranjem fungicidima za tu namenu, a njih treba primeniti kada se ostvare uslovi za zarazu, na bazi prognoze pojave bolesti (umerene temperature, oblačnost, kiša ili obilne rose).

"Pored pravilnog izbora preparata i momenta tretiranja veoma je važna i za uspeh zaštite neophodna pripremljenost i podešenost prklica, pravilno, ujednačeno nanošenje preparata na površinu lišća, i potrebna količina tečnosti da bi se preparat rasporedio na celu lisnu površinu", naglašava Galović.

Protiv plamenjače paradajza - sodom i mlekom

Samo preventivna aplikacija fungicida može osigurati zaštitu od zaraze i tako sprečiti razvoj bolesti. Primena fungicida mora biti u saglasnosti sa prognozom plamenjače, da se obavi tretman kada postoji rizik od infekcije, odnosno da se ne tretira kada nema rizika.

Kod nas su do sad registrovani brojni preparati na bazi sledećih aktivnih materija:

• metalaksil;
• bakarni oksihlorid;
• mankozeb;
• bakarni hidroksid;
• azoksistrobin;
• fosetil aluminijum.

Plamenjača se suzbija preventivno

Galović naglašava da treba strogo voditi računa kod zaštite paradajza o karenci, odnosno vremenu primene preparata u odnosu na upotrebu plodova, jer su plodovi koji se koriste za ishranu direktno izloženi fungicidu. 

To znači da fungicid mora biti prisutan na listu da ne dođe do infekcije. Kada se bolest pojavi, već je kasno sa zaštitom. Samo visoke temperature mogu da zaustave napredovanje bolesti. U uslovima sušnog perioda praćenog visokim temperaturama nema uslova za pojavu plamenjače i nema potrebe za tretmanima.