Plamenjača krompira je sve agresivnije oboljenje - koje su mere suzbijanja?

Plamenjača krompira je najopasnije oboljenje tog povrća, a izaziva ga gljivica Phytophthora infestans. Zbog preterane upotrebe raznih fungicida razvili su se veoma otporni sojevi koje je sve teže suzbijati. Istovremeno, promena klime omogućilo je polno razmnožavanje prouzrokovača.

Bolest se javlja svake sezone i može u potpunosti uništiti usev. Pogoduje joj toplo i vlažno vreme. Kako se menjaju vremenske prilike, menja se i plamenjača. Sve do osamdesetih godina prošlog veka u Evropi je postojao tip gljivice A1 koji je prezimljavao kao micelija u krtolama. Međutim, od tada je registrovan tip A2 koji je donet iz Meksika. Njegova pojava i klimatske promene omogućile su polno razmnožavanje i to je bio okidač za nastanak novih, otpornijih i agresivnijih klonova sa kojima borba nije tako jednostavna. Do sada je otkriveno 20 novih klonova koji su sve manje zavisni od temperature. Polno razmnožavanje je omogućilo gljivici da se još bolje prilagodi na uslove, fungicide, stvaranje otpornih sorti.

Mnogo opasniji soj

Novi soj je mnogo virulentniji i drugačije deluje. Kod starog, A1, infekcija krtola je nastajala ispiranjem spora sa zaraženog lišća, tokom iskopavanja i kupljena kada dolaze u kontakt sa zaraženim biljkama. Njemu je za opstanak bila potrebna živa biljka ili krtola.

Međutim, posle parenja sojeva A1 i A2 situacija se menja. Polnim sparivanjem je stvorena mogućnost stvaranja oospora koje mogu da prezime u zemljištu bez krtola. Problem je što one mogu podneti i do -80ºC i što se održavaju u životu od sedam do 12 meseci. Kod uzgajanja ranog krompira u plastenicima stvaramo uslove za formiranje neprekidnog izvora infekcije.

Sada imamo dva načina infekcije i mnogo je teže sačuvati usev. Kod starog oblika plamenjače imali smo miceliju koja je prezimljavala u krtolama, a sada imamo oospore koje inficiraju zdrave krtole koje posadimo. One se raznose vetrom, mehanizacijom, raznose ih životinje i ljudi.

Odlikuju se većom infektivnom snagom. Dinamika aktivnosti prouzrokovača plamenjače se povećala. Životni ciklus gljivice se skratio, period infekcije je smanjen sa osam na šest sati. Gljivica se prilagodila većem tempereturnom rasponu. Dok je ranije taj raspon bio od 10 do 25ºC, a sada se kreće od pet do 27ºC. 

Mere suzbijanja

U novim okolnostima i mere suzbijanja se menjaju. Više izvor zaraze nisu obolele biljke na parceli. Vetar može doneti spore i sa udaljenosti od 40 km. To sve komplikuje situaciju. Nekada su se prvi simptomi zaraze javljali prilikom sklapanja redova, a sada ih već možemo zapaziti na veoma mladim biljkama.

Bolesti krompira - najvažnije su plamenjača i crna pegavost

Simptomi su isti. Na krajevima listova se javljaju vodenaste ili uljaste pege koje kod povećane vlage razvijaju beličasti micelijum na donjoj strani lista. U povoljnim uslovima on prekriva biljku koja brzo propada. Izgleda kao da je cela biljka prelivena vrelom vodom. Dolazi do nekroze (žućenja) i odumiranja.

Zbog izuzetne virulentnosti važno je da na širem području uništavamo samonikle biljke krompira, poštovati plodored, ne saditi pregusto, za setvu koristiti zdrave krtole.

Skraćeni su i intervali tretiranja. U Holandiji na plantažama krompira taj broj se popeo i do 20 tretmana. Veliki je izazov pred uzgajivačima, posebno u organskoj poljoprivredi.

Preventivna tretiranja treba da se izvode često i treba startovati ranije, jer se prouzrokovač promenio.

Dobra strana je što još uvek u zaštiti imaju efekta isprobana sredstva kao što su: mleko, sirutka, beli luk, bakar i oprobani fungicidi. Međutim, kako se gljivica sada razmnožava, moramo računati na razvijanje otpornosti i na najjača hemijska sredstva.