Pre sadnje arpadžika potrebno ga je dezinfikovati kako bi sprečili pojavu bolesti i napad štetočina. To će obezbediti i dobar rod.
Pred nama je vreme za jesenju setvu luka. Osim obrade i pripreme zemljišta, potrebno je pripremiti sadni materijal. Pored toga što se luk odlikuje brzim klijanjem i rastom, takođe je izložen napadu štetočina i pojavi raznih oboljenja. Kako bi se sprečila pojava zaraza, kao i propadanje mladih biljaka, neophodno je obaviti dezinfekciju sadnog materijala.
Pre sadnje poželjno je odabrati kvalitetan sadni materijal. Arpadžik treba da je zdrav, čist, sjajni i bez oštećenja. Ukoliko su suve, trule ili oštećene, nisu za setvu. Odaberite glavice prečnika do tri centimetra. Suviše sitne ili suviše krupne treba izbegavati. Ako su presitne, znači da imaju slabu energiju klijanja, lakše propadaju i formiraće kržljave glavice. Prekrupne glavice lakše formiraju cvetnu stabljiku.
Pre sadnje arpadžik crvenog luka, kao i čenove belog i razne druge lukovice možemo dezinfikovati. Na taj način će se zaštiti sadni materijal i mlade biljke od štetočina, posebno od nematoda, lukove muve i prouzrokovača bolesti. Za dezinfekciju sadnog materijala možemo koristiti plavi kamen, so ili pepeo.
Upotreba plavog kamena ili bakarnog sulfata za dezinfekciju je efikasna mera protiv gljivičnih oboljenja koja mogu dovesti do propadanja mladih biljaka useva. Za razliku od soli i pepela, primena plavog kamena zahteva da budete zaštićeni jer se radi o hemijskoj materiji. Takođe, postojaće i problem odlaganja iskorišćenog rastvora.
U deset litara vode doda se 30 grama plavog kamena i dobro izmeša dok se ne dobije rastvor u koji se mlade glavice luka potapaju na dva sata. Posle vađenja one se moraju osušiti i tek tada su spremne za sadnju.
Za dezinfekciju pepelom potrebno je odabrati isključivo onaj od drveta. Koristi se 250 grama pepela koji se rastvori u pet litara vode. Potapanje glavica luka traje veoma kratko, samo deset minuta. Posle ovog procesa, prosuše se na osunčanom mestu. Kada su tretirane na ovaj način biće dezinfikovane, pepeo će delovati kao stimulans rasta tako da će biti obogaćene i mineralima iz pepela.
Za dezinfekciju može poslužiti i morska ili kuhinjska so. Rastvor soli može pomoći u zaštiti sadnog materijala od štetočina, posebno efikasan pokazao se u slučaju lukove muve, lukovog tripsa, grinja i nematoda.
Kako bi poboljšali delovanje rastvora soli, sadni materijal je dobro dva sata potopiti u vodu pre potapanja u slanu tečnost. Tokom skladištenja i sušenja potrebno ih je kratko nakvasiti kako bi bolje upile so. Posle dva sata natapanja u običnoj vodi, ide njihovo potapanje u slani rastvor koji se priprema tako što u pet litara tople vode dodamo tri kašike soli. U smesi soli male glavice ostaju najviše do četiri sata. Nakon toga trebalo bi ih tri do četiri puta isprati u čistoj vodi.
So se teško ispira iz zemljišta i dugo negativno deluje na njegov kvalitet. Najgora varijanta upotrebe je posipanje gredice na kojoj se gaji luk. Bolja opcija je da se koristi slani rastvor i to samo jednom u toku vegetacije. Posle primene navedenog rastvora, biljke luka i zemlju treba zaliti vodom kako bi se so saprala sa biljaka.
Da bi sebi olakšali postupak dezinfekcije, glavice luka je potrebno staviti u mrežaste vrećice.
Tagovi
Autorka
