Ovo povrće hrana bogatih ljudi, sportista i svih onih koji žele dugo i zdravo da žive, kaže Dragomir Ivanović.
Pri preseljenju iz Beograda u Banatski Brestovac Dragomir Ivanović rešio je da se posveti proizvodnji bilja, ali ne bilo kog i ne na uobičajen konvencionalni način. Na placu svoje vikendice zasadio je joštu, godži, smokvu, tomatilo i šparglu, a opredelio se za organski način uzgoja.
"Špargla je moja miljenica. Lekovita svojstva ove biljke su vrlo dobro poznata. Dobra je za bubrege, organe za varenje, pankreas, zatim to je superhrana za spermatozoide, dobra je za trudnice i doilje jer ima folnu kiselinu...", kaže Ivanović i dodaje da je ovo povrće hrana bogatih ljudi, sportista i svih onih koji žele dugo i zdravo da žive.
Tvrdi još da Srbija poseduje idealne uslove za gajenje ovog povrća, zbog plodne zemlje, dovoljne količine padavina i temperatura koje nisu toliko niske zimi da bi je oštetile. Ivanović je, kaže, izdržala temperature od -23, pa do +42 stepena. Dobro podnosi grad koji ne može da ga ošteti.
"Na ovim prostorima bere se od početka aprila do kraja maja. Oko nje nema mnogo posla, primenjuje se prihrana u proleće i u jesen, stara paprat koja je osušena se ukloni i eventualno se zagrne zemljom radi zaštite. U proleće je borba protiv korova."
Ivanović proizvodi i prodaje sadnice; golog korena za zimsku sadnju i živi rasad koji može da se sadi cele godine osim u julu i avgustu.
"Na srpskom tržištu nema velikih proizvođača. Ako vam kažem, da bi sa hektara špargle profitabilnost bila od 15 do 20 hiljada evra godišnje, da pritom ona traje do 20 godina kao voćka i da je jedini veliki posao borba protiv korova i berba, onda zaista nema razloga da se špargla ne gaji u velikim količinama", smatra poljoprivrednik iz Banatskog Brestovca.
Detaljnije o uzgoju špargle, možete pogledati u videu ispod:
Povezana biljna vrsta
Foto prilog
Tagovi
Autorka
