Uzgoj salate: Na šta treba obratiti pažnju?

Iako je salata od onog povrća koje ima manje proizvodne zahteve, pa dobro raste i na zemljištima loše teksture, izuzetno je osetljiva na zaslanjenost tla.

Na takva zemljišta u startu reaguje lošim klijanjem, deformisanjem lišća i vrlo sporim rastom. Sadržaj soli od 0,3 do 0,4 odsto izaziva veća oštećenja salate, a osetljiva je i na hlor. Njenu osetljivost najbolje dokazuje to što se upravo ta biljka koristi u eksperimentima za otkrivanje ostataka pesticida i otrovnih materija u tlu.

Prolećna setva zelene salate: Uzgoj puterice i kristalke

Najbolje joj odgovaraju zemljišta pH vrednosti od šest do sedam. Teško podnosi i temperature iznad 20°C pogotovo u uslovima suvog zemljišta i vazduha. Za formiranje glavice treba joj oko 15 litara vode po m² i to dva puta nedeljno, u sušnim periodima i više.

Kako piše agroinform, zemljišta čija je električna provodljivost (EC) veća od 1,6 do 1,7 mS/cm ne preporučuju se za uzgoj salate.

Zbog plitkog korena otežano đubrenje

Iako je salati potrebno relativno malo hranjivih materija za uspešan rast i razvoj, đubrenje nije lako jer zahteva hraniva koja se lako upijaju. Ima plitak koren, pa ih treba koristiti samo u gornjem sloju zemljišta, na oko 10 cm dubine. Potrebnu količinu treba osigurati na kratko te zbog izuzetne osetljivosti na so, s njima ne treba preterivati.

Zbog plitkog korena potrebno je obaviti đubrenje pred samu sadnju uz primenu lako topivih đubriva. Salata ima i veće zahteve prema fosforu, magnezijumu i boru.

Kalijum je važan za skladištenje

S primenom azotnih đubriva treba biti oprezan jer ima kratku vegetaciju, a zbog velike količine i viška nitrata u tlu može doći do usvajanja i akumuliranje istih u biljci čak do 5.000 mg/kg sveže materije.

Uzgoj salate u plasteniku - kako je posaditi i zaštititi

Pri uzgoju salate posebnu pažnju treba posvetiti mineralnom azotu u zemljištu i ostacima kalijuma koji su preostali od preduseva, što može znatno smanjiti potrebno đubrenje.

Kalijum povećava otpornost na hladnoću i bolesti, a poboljšava i kompaknost, pa i izdržljivost glavice, što je važno za transport i rok trajanja.

Uz tri glavna hraniva - azot, fosfor i kalijum postoje još dva elementa kojima dajemo posebnu pažnju kod proizvodnje lisnatog povrća. Reč je o magnezijumu i gvožđa. Manjak drugog se obično javlja na krečnjačkim zemljištima ili kod prekomernog navodnjavanja.

Manjak azota i fosfora vidljiv na lišću

Manjak azota se kod salate javlja izuzetno brzo i to je vidljivo na donjim, starijim listovima koji su bledo žute boje. Javlja se na iscrpljenim zemljištima, nakon uzgoja plodonosnog povrća, te kod nepravilno sprovedenog osnovnog đubrenja i prihrane.

Kod nedostatka fosfora donji listovi su ljubičasto crvene boje, formiranje korena je slabije, a oni imaju tanke duge i bele dlačice koje su manje razgranate.