Na skupu proizvođača krompira, nedavno održanom u Prijepolju, istaknuto je da je 2017. godina bila izuzetno teška za proizvodnju tog krtolastog povrća, jer su aprilski mraz, suša, grad, uništili rod, a ogroman problem im zadaje nekontrolisani uvoz krompira, zbog kojeg će mnogi morati da odustanu od proizvodnje.
U Srbiji je, u poslednje vreme, proizvodnja krompira prepolovljena, a istovremeno nekontrolisani uvoz preti da uništi i preostale uzgajivače tog povrća. Kako prenose Novosti, krompir iz inostranstva je preplavio našu zemlju, jer ga uvozi ko stigne, a u Srbiju se dovozi u različitim pakovanjima, sa deklaracijom ili bez nje, i kao takav se distribuira trgovinskim lancima.
Prema rečima domaćih proizvođača, najgore je to što se uvezeni krompir prepakuje i prodaje kao rajački, ivanjički ili potkopaonički.
Mine Drašković, iz sela Močioci, kod Ivanjice, istakao je na skupu proizvođača krompira, održanom u Prijepolju, da je 2017. godina bila izuzetno teška za proizvodnju tog krtolastog povrća, jer su aprilski mraz, suša, grad, uništili rod, a magacini su im još netaknuti. Drašković je naglasio da srpski proizvođači krompira nisu konkurentni, jer država ne subvencioniše proizvodnju, dok u zemljama Evropske unije seljaci dobijaju i do 20 evrocenti za kilogram proizvedenog krompira. On je napomenuo da je naš krompir mnogo kvalitetniji, ali od toga nema koristi, pošto se to povrće uvozi u Srbiju po ceni koja je znatno ispod proizvodne.
Sa istim problemima se suočavaju i ostali proizvođači krompira u Srbiji. Branko Gujaničić, sa Zlatara, proizvodnju smanjuje svake godine, da bi ga lakše prodao, ali ni od toga nema mnogo koristi. Prema njegovim rečima suša i grad, su zadavali velike teškoće, a sad su u još goroj situaciji jer je država dopustila nekontrolisani uvoz. Gujančić naglašava da su se do pre samo desetak godina, od Zlatara do Sjenice, mogla videti samo polja krompira, a danas ni ovo malo zasada ne može da se proda zvog navale krompira iz Evrope.
Muke sa prodajom robe ima i Sava Žunić, vodeći proizvođač krompira, svežeg i kiselog kupusa u limskoj dolini. Žunić smatra da državni vrh mora da stane na put uvoznicima, mešetarima i njihovim saveznicima, zato što od sela i seljaka neće ostati ništa. On krompir seje na poljima u limskoj dolini, ali i na Jabučkoj i Babinskoj visoravni, u kojima primenjuje sve agrotehničke mere.
Žunić tvrdi da je on ostao jedini proizvođač krompira u tim krajevima, ali se plaši da će i on uskoro morati da ugasi proizvodnju, jer ne može da pokrije ni osnovne troškove. Prema njegovim rečima proizvođači od države ne traže ni subvencije, ni mašine, nego žele da se roba proizvedena u Srbiji, nađe na rafovima ili tezgama. Situacija nije bolja ni u moravičkom, dragačevskom, rudničkom, rajevačkom i podrinjskom kraju. Srpski proizvođači, koji su nekada bili veliki izvoznici, danas su nemoćni pred problemom nekontrolisanog uvoza krompira.
Prema podacima Privredne komore Srbije, najveće količine krompira su 2016. godine uvezene su iz Holandije i Belgije, dok naša zemlja to povrće najviše izvozi u Bosnu i Hercegovinu. Zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da se pod krompirom, u 2016. godini našlo 40.105 ha, dok je prosečna proizvodnja, u poslednjih pet godina, 658.120 tona. Srbija je prošle godine uvezla 7.438 tona krompira.
Foto: What Is Fresh / Flickr
Povezana biljna vrsta
Izvori
Tagovi
Autor
